WIP

Chapter forty-three: SOMETHING OLD, SOMETHING BORROWED AND SOMETHING BLUE

Mi ostavljamo prošlost za sobom i jurimo prema nepoznatom, našoj budućnosti. Upućujemo se dalekim mestima u pokušaju da pronađemo ili izgubimo sebe. Problem nastaje kad odbijemo da se promena desi i vratimo se starim navikama. Ali ako se držimo za prošlost previše čvrsto, budućnost možda nikada i ne dođe.
James je bio moja prošlost, Lev budućnost, ali nekako u ovom momentu ta dva su krenula da se ukrštaju.
Stajala sam ukopana u mestu, osećajući sam kako mi znoj izvire iz svake pore u telu. Bila sam nervozna i više nego što bih priznala. Nemir se osećao u vazduhu, neizrečenost zatečena u izobilju sadašnjosti.
Niko nije rekao ni reč. Šta bismo uopšte i rekli?
Prišao mi je polako, odgurnuo me je lagano od vrata te ih zatvorio za sobom.
„Niko ne sme da zna da sam ovde, zato te molim, nemoj da se optimizuješ za vrištanje, ili bilo kakve nagle pokrete.“
Progutala sam ogromnu knedlu. Moja unutrašnja princeza pripremila je lepezu za svaki slučaj ako padnem u nesvest.
„Šta… ti… radiš… ovde?“ upitala sam ga, ali jedva.
Pogledao me je. Zabrinuto. Kao da nije smeo da izgovori sledeće reči u strahu da ću ga zaskočiti i po mogućnosti zadaviti. „Ne možeš da se udaš za njega.“
Nasmejala sam se. Jednom. Dvaput. Sve dok nisam shvatila da je on zapravo...
Ozbiljan?
„James to se dešava. Malo si zakasnio što se svega toga tiče“, rekla sam zajedljivo, prikrivajući što sam zapravo osećala. Ljutnju, bes, ogorčenost… sve, sve ono najgore, ali i neverovatno lupanje moga srca.
„Došao bih ranije da me tvoj budući verenik nije oteo i zarobio pod izgovorom da sam trebao da budem na tajnoj misiji. Tek sam sada uspeo da pobegnem“, rekao je, a u očima mu se ogledao divlji pogled, divlji i ranjen.
Izgledao je zapravo ispijeno, iscrpljeno. Čak sam se i zabrinula. Nisam se dala smesti, na momenat sam mu skoro i poverovala. Nisam mislila da je Lev bio sposoban ići toliko daleko. „Kako dobar tajming“, rekla sam sarkastično. „Iskreno, James, ne misliš valjda da ću da poverujem u sve ove gluposti.“
„Našla si knjigu, zar ne? Rekao sam Georgu da je vreme da je nađeš, čim sam se oslobodio, podsetio sam ga na knjigu i Alfijeve reči. Da li si uspela da je prelistaš celu?“
„Kako ti znaš za knjigu? I ne, nisam imala vremena da je prelistam celu, ali našla sam to što sam trebala naći“, odgovorila sam mu, a još puno pitanja mi se mešalo po glavi.
„George mi se poverio malo pre nego što sam prevarom odvojen od tebe. Znači našla si tekst o Levovoj obitelji, specifično o Oliveru?“
„Molim?“ Iznenadila sam se. Očito ja i James nismo mislili na istu stvar. Izgleda da James nije imao pojma da sam pronašla svoju skrivenu magiju. Sad sam bila na još većem raskrižju. Jesam li mogla verovati Jamesu? Da li je James bo nevin u svemu ovome?
„U knjizi ima odeljak u kojem piše o Oliveru i povezanosti tvoje porodice s njime, tačnije s tvojim dedom s očeve strane.“
Zbunjeno sam ga gledala, a on se uhvatio za koren nosa, nervozno otpuhujući. Primakao mi se korak bliže, a onda mu se pogled smekšao.
„Vanila i kokos“, šapnuo je meko, nakon što se nagnuo više prema meni i zaklopio oči.
Kad ih je otvorio, bile su tamne i pune čežnje, baš onakve kakvih sam se sećala. Srce mi je počelo da udara, kao da je htelo da iskoči iz mojih grudi. Ali nešto me prečilo, kao da je bilo nečega u meni što me sprečavalo da mu se ponovo prepustim. Odmaknula sam se korak unazad od njega.
James je samo razočarano odmahnuo glavom, kratko bacivši pogled na vrata. Izvana su se začuli koraci. „Moram da idem. Molim te, poslušaj me, pronađi stranice o obitelji Lanchester.“
A zatim je otišao.
Čim su vrata škljocnula za njim, začulo se kucanje na vratima. Po načinu kucanja rekla bih da je to bila Kathy. Već sam se stopila s ovim mestom, znala sam kako je disalo. I zaista, bila je to Kathy sa svojim lepo ukrašenim planerom.
„Coco, da li je sve u redu s tobom? Izgledaš kao da si videla duha.“
Brzo sam nabacila osmeh na lice, znajući da nisam smela da privučem previše pažnje na sebe trenutno. „Dobro sam, samo imam blagu glavobolju. Znam da bismo trebale da se pozabavimo stvarima oko venčanja, ali da li može to da sačeka malo?“ Pokušavala sam da izgledam još bolesnije, a moja unutrašnja princeza već je bila u krevetu s toplomerom u ustima.
„Bez brige, pobrinuću se ja za sve, ti se samo odmori“, rekla je, nasmešivši mi se iskreno i široko, ponovo me podsećajući koliko je bila lepa.
Da li su lepe osobe mogle biti toliko grozne da su ubijale nevine ljude i podmetali svoja dela svojim dragim prijateljima? Odmahnula sam glavom pa se pozdravila s njom i zahvalila joj se na strpljenju. Čim sam ostala sama, sagnula sam se ispod kreveta da dohvatim misterioznu knjigu.
Pola sata kasnije još uvek nisam našla ništa bitno spominjanja. Ili sam bila preumorna ili je ponovo bilo nešto skriveno što sam morala odgonetnuti. Dok sam naprezala mozak i svoje moždane vijuge kao luda, a moja unutrašnja princeza i dalje ležala, praveći se bolesnom, dobila sam poruku od Leva. I sav vazduh je nestao dok sam čitala poruku.
Uhvatili smo Kathy. Policija ju je upravo odvela. Našli smo dokaze sinoć. Sjajne vesti, zar ne?
Namrštila sam se, ali odlučila sam da ovo odigram na njegovoj strani.
Neverovatno. Kakve ste dokaze tačno našli?
Čim sam napisala i poslala, odmah su se pojavile točkice njegovog odgovora, a par sekundi kasnije, došla je i poruka.
Nisam tačno siguran, ali deda mi je to sinoć rekao. Navodno je pričao s policijom o tome šta god da je našao, i sada je bezbedno iza rešetaka.
Instinkt mi je govorio da Kathy nije bila kriva. Gotovo sam bila sigurna da nije. Sve mi se više činilo da je osoba, koja je misteriozno dobila sve odgovore, ta koja je imala više udela u ovome nego što je želela da prizna. Nisam znala ništa, niti sam imala ikakvih dokaza, pogotovo što ta osoba nije bila prisutna ovde za vreme ubojstva. Brzo sam okrenula broj jedine osobe kojoj sam sa sigurnošću mogla da verujem.
„Chris“, zazvala sam je skoro bez daha. Sve me je ovo počinjalo gušiti. Tajne i misterije, a najviše od svega nepravda.
„Coco, zao mi je što se ranije nisam mogla javiti, jednostavno ovde je nastao ogromni haos s tvojom udajom. Mislim da neću moći da se izbavim odavde i dođem na tvoje venčanje.“
Venčanje bez Chris nije mi delovalo ispravno, ali s druge strane ništa ovih dana nije. Čovek se vremenom navikne. Moja unutrašnja princeza se borila s gorkim osećajem u grlu, ogromnim valom tuge koji nije mogla da proguta.
„Koliko god mi je žao zbog toga, mislim da imam veći problem. Kathy nije odgovorna za ubistvo.“ Osećala sam to svim bićem. Možda malo prekasno. Mogla sam sve ovo prekinuti ranije.
„Nije. Oliver je“, rekla je Chris sa sigurnošću u glasu.
„Zašto me nisi nazvala pre?“ upitala sam je. Bila sam pomalo ljuta. Nisam znala kako ide ona uzrečica o instinktima, ali donekle sam ipak osetila olakšanje bez obzira na ljutnju. Makar se nisam igrala planera sa ubicom. Sad smo mi trebali igrati igru planera. „Kako ćemo izbaviti Kathy odatle?“
„Nažalost, moraćemo da sačekamo da venčanje prođe, još uvek nemaš dovoljno snage da bi se borila protiv Olivera.“
Nije imala pojma za moju magiju i da sad imam celu. Odlučila sam ipak sve o tome zadržati za sebe. Tko zna ko je sve slušao ovaj razgovor. Odlučila sam glumiti. „Ali, Chris...“ protestvovala sam.
„Moram da idem, čujemo se nakon venčanja.“
Spustila je slušalicu, opet me ostavljajući da se sama borim protiv ovog sveta. I ko zna kada će mi se opet javiti. Imala sam osećaj da sam sama na celom svetu i udajem se za osobu čiji je deda ubica.
Sklonila sam knjigu kako bih mogla lakše da sednem, noge su mi postale nepoverljive od svog ovog šoka. Iz knjige je zalepršao mali papirić žute boje. Polako sam ga podigla, samo da bih videla Jamesovo i moje porodično stablo i poruku od Georga.
Coco, znam da nemaš velike razloge da mi veruješ, ali molim te, pogledaj ova dva porodična stabla i reci mi šta vidiš. Odluka je na tebi. Možda Lev nije kao njegov deda, ali niko to ne može u potpunosti da potvrdi. Dobro je znati sve činjenice.
Videla sam godine i godine povezanosti između naše dve porodice. Razmenjivanje magije i puno dobrih odnosa i podržavanja jednih i drugih. Ispod svakog člana porodice pisalo je kako je bio povezan s drugom. Izgleda da me je čekao veliki zadatak da sve proučim, a sutra je dan venčanja.
Nisam znala hodam li niz oltar s pravim momkom.

Nadam se da ste uživali ❤️❤️❤️