WIP

Chapter fifteen : FAMILY MEETING ( part 2)

„Kako misliš sledeći?“

„Nekom drugom prilikom ću ti to ispričati, sada je vreme da krenemo na sastanak, ne želimo da nas baka čeka.“

Klimnuo je glavom, a ja sam provirila glavu kroz vrata posmatrajući okolinu. Kada sam videla da nema nikoga, uhvatila sam Jamesa za ruku i brzo smo nestali odatle. Pustila sam Jamesa da se spusti dole kako ne bi nešto posumljali kada bi nas videli zajedno, a ja sam otišla na svoj sprat da se presvučem.

Čim sam ušla u sobu, pogled mi je stao na svetlozelenoj, pletenoj haljini koja je stajala okačena na ormanu. To je bila jedina haljina koju sam ponela iz škole. Nisam se sećala da sam je izvadila iz kofera i okačila na vešalicu i zato sam bila sigurna da ju je Pearl ili baka izvadile iz moga kofera. Bila je lepo poravnata, a ispod nje su, uz ormar, stajale crne štikle i crni, široki kajiš. Kajiš nije bio moj, ali čim sam videla kopču na kojoj je bio grb Silvije, znala sam da ga je baka tu ostavila s razlogom. Ali to više nisam bila ja.

Otišla sam se na brzinu istuširati razmišljajući šta da obučem. Nisam želela obući haljinu. Istisnula sam veliku količinu šampona s mirisom kokosa i vanile i sjetno uzdahnula na Jamesovu reakciju. Od sada ću uvek koristiti samo taj. Kada sam završila, stala sam ispred ogledala i gledala u svoj odraz. Ova devojka koja me je gledala nazad bila je zadovoljna i srećna. Buntovni pogled i sjaj u mojim očima me je naterao da drsko povučem crnu, debelu crtu na mojim kapcima i nanesem debeli sloj maskare. Usne sam namazala sjajem u ukusu trešnje i zadovoljno cmoknula. Zgrabila sam fen i divlje osušila kosu, izgledala sam kao devojka u filmovima koja se spremila za ludi izlazak. Sreća me je obuzimala šaljući signale mojoj probuđenoj magiji, a ja sam sve to spremala na svoje srećno mesto. Ideja šta da obučem me je udarila kao munja iz vedra neba. Otišla sam do kofera i zgrabila svoje crne, uske farmerke. S makazama u rukama, isekla sam ih baš onako kako sam videla da se sada nosi. Malo sam isčupkala ravne rezove i sada su izgledali veoma moderno. Obukla sam ih i stavila remen koji mi je baka ostavila. Volim Silviju i njega sam želela staviti. Kopala sam po koferu u potrazi za majicom i tada sam zapazila žutu majicu na bretele. Mozak mi je radio sto na sat, a moja unutrašnja princeza je zadovoljno trljala ruke jedva iščekujući bakinu reakciju na tu boju. Uzela sam kožnu jaknu koju mi je Sierra poklonila i obukla crne čizme na štiklu.

Predstava može da započne.

Uputila sam se na treći sprat u prostoriju za sastanke, jer dole više nikoga nije bilo. Otvorila sam vrata sale i svi su zastali i pogledali me. Stub, na kojem je još uvek stajala knjiga, je bio sada prekriven nekavom izmaglicom koja je svetlela. Hodala sam uspravno s odlučnosti u očima, a baka me je odmerila pogledom koji mi je govorio da joj se ne sviđa to šta vidi. Bila je čudno mirna, što me je čak pomalo i plašilo. Sto je bio popunjen starešinama a naslednici su stajali. Pogledom sam potražila Jamesa ignorirajući činjenicu da je ovde i momak kojeg mi je baka namenila. James mi se kratko osmehnuo, a moje srce je lagano zatreperilo u odgovoru.

Stala sam na čelo pored bake i ona mi je s podmuklim smeškom potiho dodala: „Ako misliš da će me ovo razbesneti ili da ne znam da je tvoja ideja bila da Jimmy dođe ovde, varaš se mlada damo.“

„Dosta si upravljala svima bako, vreme je da nađes nekog sebi ravnog“, prošaptala sam joj na uvo s velikim smeškom na licu.

„U pravu si, znaš kad pogledam, ti si jako slična meni i ja sam jednom bila oslepljena ljubavlju. Patila sam kada sam je izgubila, ali sam shvatila da me je samo činila slabom.“

„Kako neko kao što si ti može da zna šta ljubav uopšte znači?“

„Mislela sam da su te kao princezu naučili da paziš kada te neko prati.“