WIP

Chapter twenty-two : ONE SHOOT ( part 1)

Osećala sam kako mi se hladnoća spušta niz poleđinu, hladan vazduh mi je hladio zažarene obraze i svakog trena je moj dah postajao sve hladniji i hladniji. Prvi deo noći je bio vruć i vlažan, ali kako se jutro primicalo, temperatura je postajala sve ugodnija i ugodnija. Potražila sam prekrivač koji sam zbog vrućine odbacila, ali sam napipala nešto sasvim drugo. Iznenađeno sam skiknula i podigla se u sedeći položaj, zapanjeno gledajući u Jamesa. Povukao je svoju ruku koju sam napipala k sebi i samouvereno se nakezio.
„Šta radiš ovde?“ zagraktala sam.
„Smiri se, tek sam se, ovaj, uvukao“, rekao je sada pomalo nesigurno.
Bacila sam mu jastuk u facu i skočila s kreveta kao oparena, proveravajući da li mi je pidžama na mestu. On se počeo smejati.
„Daj, Coco, sad sam upravo ušao, taman da ću te probuditi, kada si počela nešto tražiti po krevetu i napipala moju ruku.“
Pročistila sam grlo i svrnula pogled. „Tražila sam prekrivač, postalo je hladno izjutra.“
„Ja sam tražio tebe.“ Zaigrao je obrvama pa mi se približio za korak.
Zakolutala sam očima i zakoračila prema njemu, a on me primio za obje ruke. Mirisao je opet neverovatno i sveže, i kosa mu je izgledala vlažno.
„Samo sam hteo da ukradem maleni trenutak s tobom, pre nego nas preuzmu svi drugi“, rekao je tiho te sporo spustio usne na moje.
Val topline i sreće je krenuo od mojih skvrčenih nožnih prstiju, pa sve do mesta na kojem smo se spojili. Jednu ruku je zadržao na mome struku, a drugu mi je stavio nežno iza vrata, držeći me na mestu.
Ionako ne bih pobegla.
Nežno mi je prelazio svojim usnama po mojim, dok se poljubac sve više produbljivao. Počela sam se gubiti u ovom, za mene nepoznatom plesu, a osećaji su nekontrolisano rasli u meni.
„Samo jedan poljubac“, šapnuo je na mojim usnama.
„Ovaj je drugi“, uzvratila sam, dok mi se u glavi vrteo naš prvi poljubac u Jimmyjevom vrtu.
„Samo sam hteo jedan poljubac, zato sam došao.“ Gledao me je pravo u oči, iskreno i privrženo. „Sanjao sam noćas, nije mi se svidelo, samo sam te hteo poljubiti i osetiti. Svaki momenat smo morali krasti.“ Uzdahnuo je. „Mladi smo, ali i nismo, ja znam šta osećam.“
Primila sam ga čvrsto za ruke i klimnula. „Osećam isto“, rekla sam mu i iznenadila sebe lakoćom kojom sam to rekla. Nisam se posramila i sada sam stvarno shvatila da sam jako zaljubljena. James mi se nasmešio iskreno.
„Možda i još jedan?“ Dignuo je jednu obrvu i iskrivio osmeh, a ja stvarno nisam mogla odoleti. Zabacila sam kosu i spustila usne na njegove. Energija i toplina je brujala, čula se kao da živi oko nas. Nikad ne bih htela da izgubim ovaj osećaj, a bila sam sigurna da ni James, s obzirom kako me je čvrsto držao i ljubio kao da nam je poslednji.
„Dođi, sedni“, pozvao me kada su nam se usne razdvojile.
Nerado sam se odlepila od njega, sviđao mi se osećaj tolike privrženosti, za mene toliko stran a opet tako poznat kada sam s njim. Seo je na krevet i povukao me za sobom okrećući se prema meni.
„Ne znam šta nas čeka“, rekao je zabrinuto. „Ali daću priliku svemu, radi tebe, radi tvoje majke. Ja sam u Daliji vežbao štošta s ocem, ali većinu stvari je voleo da ostavi po strani, govoreći mi da ću sve važne stvari naučiti u školi. ʺSve jedno po jednoʺ, tako je govorio.“
„Tebi je bilo lakše“, rekla sam mu i kiselo se osmehnula. „Ja sam tek dolaskom u školu uopšte i otkrila da postoji ovaj svet. Ja ništa ne znam, bojim se i nesigurna sam u vezi svega. Ti imaš prednost, ali ću naučiti sve šta je potrebno. Moja majka nije bila… pa, bila je skoro pa nikakva, ali kad bolje razmislim, ipak mi je majka.“
Da, to je ispravno sve šta sam rekla. I moja unutrašnja princeza je klimala glavom.
„Zajedno ćemo, prvi smo zaljubljeni par kao partneri u magiji nakon dugo vremena. Mislim da oni puno očekuju od nas, a mi ćemo im to dati“, rekao je uveren u te reči.
Nasmejala sam se slatko i gurnula ga rukom u prsa. „Zaljubljeni par?“
„Ja sam zaljubljen, potpuno i nepovratno“, izjavio je, zadržavajući moju ruku na svojim prsima, tačno preko svog srca. Gledao me je iskreno, a istinitost te izjave mu je sjala u očima poput najsjajnije zvezde na nebu.
Osetila sam svoje zažarene obraze na tu izjavu. Osetila sam se nesigurno da li sam uopšte i vredna te ljubavi. Moja nesigurna ja je postajala sve glasnija, ali nisam joj htela dozvoliti da me prevlada. Počeli su da me umaraju moji beskrajni unutarnji monolozi. Podigla sam pogled i zagledala se u njegove oči. „I ja sam zaljubljena“, prošaptala sam i dahnula, zatečena sigurnošću te izjave.
Njegove sjajne oči su bljesnule sretno i tada me zagrlio utiskujući mi još jedan očaravajući poljubac. Nežno mi je prelazio rukom po leđima, a ja sam svoju zadržala tačno na njegovom srcu.
James se izvukao iz moje sobe onako kako je i ušao. Odmahnula sam glavom, a na usnama sam još uvek osećala njegove, gledajući kroz prozor kako se budi zora. Jutra su za mene bila nešto poput terapije, sve što se nalazilo u meni, od strahova do nadanja, ja sam pozdravljala s prvom pojavom sunca. Možda bi mi se smejali kada bih rekla da sam se ustajala svako jutro rano, zbog kraljevskog porekla. Barem sam ustajala dok sam živela u dvorcu, ali u zadnjih par dana moj se ritam poremetio. Ljudi i dalje misle da princeze spavaju do popodneva, ali takve su predrasude. Volela sam da ustajem rano, čak štaviše, nekad bih ostajala budna dok zora ne bi počela da sviće, samo kako bih videla i osetila prvo buđenje prirode.
Kucanje na vratima me je prekinulo u mislima, pa sam se iznenadila te pogledala na sat. Pokazivao je 06.15, sunce je tek izašlo, ko bi mogao biti ovako rano. Nije James, on bi se samo uvukao. Otvorila sam vrata, visok i mršav dečak je stajao ispred mene poželevši mi dobro jutro i predao mi nekakvu odeću na vešalici. Zbunjeno sam mu zahvalila, a on me je obavestio da gospođicu Kathy sačekamo u glavnom hodniku. Još jednom sam mu se lepo zahvalila, zbunjena ko sve mora da sačeka sa mnom.
Brzo sam obavila u kupatilu šta sam trebala i obukla lepu uniformu koju mi je dečak doneo. Izgledala je kao nekakav kombinezon, materijal je bio jako prijatan i grlio je moju kožu tako da sam se osećala kao da lebdim u vazduhu. U biti je bila vrlo jednostavna, imala je pokoju liniju plave tamnije tkanine preko prsiju, ali sem toga, bila je ponoćno crne boje, kao da joj je glavni cilj da se stopi s tamom.
Napustila sam žurno svoju sobu i krenula prema glavnom hodniku. Valjda neću zalutati kako sam lutala po školi u Brooklynu. Ali, imala sam sreće, jer sam iza ugla ugledala veliku saksiju cveća i pored nje lepu drvenu klupu na kojoj je sedio James. Obradovala sam se i sela pokraj njega. Bez reči smo sedeli i s nestrpljenjem čekali da se neko već pojavi. Ta Kathy ili tko god već. Od Georga nije bilo ni traga, ali ni Alfie nije bio na vidiku. U biti smo se dosađivali, a ja sam zaista uživala u Jamesovoj blizini. Sićušne kamere strateški smeštene oko nas, kočile su nas da ukrademo barem još jedan poljubac. Iako mi je već bilo dosta skrivanja, nisam htela da nas netko s druge strane kamere gleda kako se ljubimo. James je privrženo doticao moja koljena svojim i sumnjala sam da je to bilo najviše akcije što ćemo videti danas. Ali bez obzira, sretno sam se smeškala od uva do uva.
Dok smo čekali, razmišljala sam i o tom treningu koji je Ken jučer spomenuo. Još nije bilo Georga na vidiku, možda zato što on već zna nešto o borbama, ipak je on bio treća godina. Morao je pored trčkaranja za bakom još ponešto i da nauči, zar ne? Postala sam nestrpljiva i James mi je u razumevanju lagano stisnuo ruku. Pogledala sam ga i nadala se da mi ne može u očima pročitati paniku. Počela sam da osećam nervozu i nisam znala odakle dolazi, bila sam sasvim u redu nekoliko minuta ranije. Nadala sam se da će se svi nekako predomisliti i poslati nas nazad u školu. Disala sam duboko i molila se da ne dobijem opet napadaj panike. Odjednom se James naprosto zabuljio prema vratima na kraju hodnika, pratila sam njegov pogled i ugledala savršeno građenu, visoku i očaravajuću brinetu. Linije na njezinom telu su bile besprekorne, što sam sigurna da je i James primetio s obzirom da nije mogao da skine pogled s nje.
Zamahnula sam laktom i naglo ga udarila, na šta me je on iznenađeno i izbezumljeno pogledao. Nadam se da je shvatio da njegove oči trebaju da idu samo u mom smeru. Vitka brineta nam je prišla s ogromnim osmehom na licu, a tek sada su njezine kestenjaste oči došle do izražaja.
„Zdravo, ja sam Katharina Vaskova, ali vi me možete zvati Kathy.“
„Zdravo, Kathy“, rekao je James pomalo previše zadivljeno, na šta sam ga ja oštro pogledala.
„Drago mi je, Katharina“, dodala sam. Namerno sam rekla celo njezino ime.
„Kako je čudno čuti princezu Silvije kako izgovara moje ime osobno“, rekla je pristojno i srećno. Činilo se da je iskrena.
Nekako mi je baš prijalo što je bila oduševljena sa mnom, makar James sada može da ceni ono što ima. Pogledala sam Kathy, blago joj se osmehnuvši, nadajući se da nisam preterala. Očito je ovo bila ljubomora, za mene potpuno nepoznat i neistražen osećaj.
„Dobro, pošto smo završili s upoznavanjem, vreme je za ozbiljne stvari. Vas dvoje ste zaljubljeni jedno u drugo? Hajde, trebam potvrdu“, rekla je i nacerila se. Stvarno je bila lepa.
Malo sam ostala zatečena, ne razumem zašto je to sad bitno. Stvarno smo se suzdržavali, očito smo i dalje bili providni.
„Um, odakle ti takva pretpostavka?“ nevino i glupavo sam upitala te progutala slinu. Baš sam se spetljala, užasan sam lažov i to mi je jasno bilo prikazano na licu.
Prstom je pokazala na dve male kamere. „Gledala sam vas već neko vreme, tako ste providni, jedva ste izdržali da se ne dodirnete. Namerno sam vas pustila da toliko čekate, morala sam biti sigurna, trebala mi je potvrda.“
James i ja smo se pogledali slegnuvši ramenima, bila je toliko u pravu da je poricanje bilo bespotrebno.
„Dobro, sad kada smo to rešili, malo ćemo se igrati s vašim emocijama. Šta kažete?“
Igrati s našim emocijama? Ne bih se baš složila s njom, ali nekako nisam mogla da usta otvorim ispred nje, samo sam se smeškala. Ne znam od kud to, ali izgledala je pomalo zbunjeno na moju ʺveseluʺ reakciju, baš poput Jamesa.
Čudno me je pogledao pa svrnuo pogled na Kathy. „Kako to tačno?“ upitao je James preuzevši inicijativu, s obzirom da sam se ja samo kezila. Ne znam šta je ušlo u mene, sigurna sam da je moja unutrašnja princeza samo želela da mi da jednu ćušku iza ušiju, ne bi je krivila.
„Eh, sad, morali smo da krenemo ovako rano da bi izbegli Georga i Alfija. Oni nam ne trebaju za ovo, a vaša je tajna, ako je uopšte i tajna, sigurna sa mnom.“ Nakon šta je rekla to u jednom dahu, istog trena nam je namignula.
„U redu, hoćemo li vežbati u prizemlju ili…?“ upitala sam pomalo nesigurno. Pretpostavljala sam da je vežbalište ili kakva teretana smeštena u prizemlju ili čak u podrumu. Ali ona je bila sva lepa i lepršava i nije mi se činilo da je zatvoreni prostor njezin stil.
„Baš si slatka, princezo, ali trening dole nije baš opcija za vas, s obzirom na saznanja koja imam. Mogu da nas uhvate, a to ne želimo“, rekla je značajno nas gledajući, „tako da je vreme za šetnju po šumi. Vreme vani je savršeno.“
James i ja smo se pogledali, a zatim se kao dogovoreni osmehnuli Katharini u nadi da smo prikrili očigledni strah u očima. Svakako smo si jutros James i ja obećali da ćemo svemu dati šansu, tako da je to upravo ovo što sada radimo.
Dajemo šansu Katharininoj metodi.

Značilo bi mi ako biste tag nekoga kome bi se svidela moja priča, hvala na čitanju ❤️