WIP

Chapter fifth : TWO SIDES ( Part 2)

“Vreme je da uđemo unutra. Šta misliš da ovaj razgovor nastavimo uz toplu čokoladu?” - upitala me je.

Blago sam klimnula glavom, to je bilo zadnji tračak snage koji je ostao u meni. Emocionalno izmorena i smrznuta sam bila emocionalni smrznuti nered. Čak je i moja princeza u meni zacvokotala zubima. Kratko su mi kroz glavu prošle devojke i večerašnji izlazak, ali je sada bilo definitivno kasno za to. Kako su stvari krenule sa svim nenadanim stvarima, jednog dana ću krenuti na doručak, a stići ću na večeru.

“Hajdemo” - rekla je i uhvatila me pod ruku. “Idemo na šoljicu tople čokolada kod mene.”

Kada smo se našli nazad u školi, malo sam se počela bolje osećati. Toplina mi se vraćala u smrznute ruke i stopala i posle nekoliko redova stepenika, našli smo se po mojim predpostavkama u njenoj sobi. Mada mi je sada to izgledalo više kao maleni stan nego kao soba. Sve je bila lepo uređeno i sa notom historije u sebi. Sav nameštaj je izgledao unikatno i profinjeno, kao da sam se našla u nekoj kući iz romana Sever i Jug. Desno od ulaza je bio hodnik sa dvoja vrata i malenom poluotvorenom kuhinjicom. Prostorom je dominirala plava boja.

Pogled mi je privukao ogromni sivi kamin u kutu prostorije za boravak. Sela sam pored kamina i u rukama sam već imala šoljicu tople čokolade. Šolja je grejala moje ruke, dok sam ja gledala kako vatra gori. Osećala sam se tako opušteno i  moje telo se ponovo vratilo prvobitnoj temperaturi. Baka je polako sela preko puta mene sa velikim albumom sa slikama. Takve velike kožne albume smo imali i u Silviji. Svake godine su ih izrađivali specijalno za nas.

“Draga moja, želela sam da ti pokažem nešto...” - baka je prekinula ugodnu tišinu.

Izvukla je jednu sliku sa pretposlednje stranice albuma i okrenula je prema meni. Slika je bila jako stara i u crno belom formatu. Na slici je bio porodični par, a pored njih činivši se baka kao vitka devojka. Delovali su srećno, toliko srećno da se moglo videti i preko slike.

“Ko su ovi ljudi?” - upitala sam ju skoro šaptući.

“To su moji roditelji, a tvoji prabaka i pradeka. Ova slika je posljednja koju imam zajedno s njima, samo par dana nakon toga preminuli su u požaru…”

Njeno lice je pobledelo. Bila je to mešavina očajne tuge i pomalo besa. Razumem tugu, ali zašto bi bila besna, nisu oni krivi.

“Požar, tako mi je žao” - iskreno sam rekla.

“Bio je to podmetnut požar, od strane porodične kuće!” - oštro je presekla moje izvinjenje.

“Porodične kuće?” - Zbunila sam se na tren.

“Svaka priča ima dve strane Coco. Taj dečko... - razočarano je odmahnula glavom s prezirom u očima - ...videla sam kako ga gledaš. U školi sam duže nego što misliš. Dugo sam te posmatrala pre našeg susreta.”

“Kakve veze James ima sa bilo čime?” - začuđeno sam ju upitala.

Sad smo gledale porodične slike i odmah je skočila na Jamesa, za kojeg nisam ni u snu mislela da će ga pomenuti. Niti da je vredan čak pomena u ovom čudnom sedinjenju davno izgubljenih baka i unuka. Ignorisala je pitanje i nastavila po svome.

“Istorija se ponavlja… Coco, to je zabranjena ljubav!” - naglasila je. “Jednom kada odemo do naše porodične kuće, sve će ti biti jasno, obećavam. Samo moraš da mi veruješ i da pođeš sa mnom.”

Ljubav? Svašta! Sve je pričala tako nepovezano i nerazumljivo, ali delovalo je kao da je izbor prilično lak.

 “U redu…” - složila sam se, ali nisam zaboravila ni njen  maleni razgovor u kancelariji danas. Radoznala jesam, ali ću zadržati sve svoje karte još u rukavu. Znam da nije došla zbog povezivanja sa mnom, sama je to rekla i uskoro ću saznati zašto je došla.

“Spakuj svoje kofere večeras polazimo.”

“Tako brzo, a škola?” - upitam.

“Mislim da su tvoja osećanja prilično ozbiljna da bi smo makar malo čekali i …vreme je da dobiješ odgovore na sva svoja pitanja. Ne brini, vratit ćeš se na vreme na početak nastave.”

Kimnula sam glavom u slaganju i napustila njenu sobu. Devojke  su sigurno još u izlasku, pa se ne moram objašnjavati gde sam uopšte danas bila. Sasvim sigurno me i to čeka. Spakovaću se brzo, da me slučajno ne ulove na odlasku. Na kraju krajeva, uzbuđenje mi je prolazilo krvnim žilama, jer znam šta je bilo zadnji put kada sam se morala odmah spakovati . Ali šta ću saznati? I šta ona uopšte zna o mojim osećanjima? Ja samo znam da mene i moju sarkastičnu princezu čeka nova pustolovina.

Značilo bi mi ako biste tag nekoga kome bi se svidela moja priča, hvala na čitanju ❤️