WIP

Chapter twenty-three : CAN YOU LOVE THEM BOTH? ( part 2)

„Videla sam odsjaj plave boje. Ti i James ste žuta, sigurna sam da je onda taj neki drugi plava. Ne razumem zašto je žuta prevladala kada je postojala mogućnost da dobiješ i plavu boju.“ Tapkala je nogom u mestu i na trenutak se zamislila. „Da li si pre nego si prešla rukom preko poluge upoznala Jamesa?“ upitala je kao da joj se kakva lampa upalila u glavi.

„Jesam“, odgovorim zbunjeno.

„To će biti to!“ povikala je uzbuđeno. Ja sam bila samo zbunjena. „ Sto posto je njegova blizina uticala na boju, uverena sam. Da je taj neko drugi bio na Jamesovom mestu, uverena sam da bi imala plavu boju.

„Stvarno?“ upitam je sva zbunjena. „Pa, kad bi to u principu i bila istina, tog lika koji tamo negde postoji možda nikad ne upoznam“, zaključila sam vrlo pozitivno. Od te količine pozitivnosti, mojoj unutrašnjoj princezi je pozlilo.

Doslovno.

„Moram da pozovem Kena“, rekla je nestrpljivo i uzela svoj mobilni.

Ponovila je sve šta se ovde u sobi dogodilo i nakon nekoliko "aha i hm", prekinula je vezu i nekako se začuđujuće zagledala u mene.

„Coco, da li znaš šta su starešine?“ iznenada je upitala.

Klimnula sam glavom.

„A znaš li ko je iznad starešina?“

„Niko?“

„Ljudi koji su iznad starešina su oni sami, ali ne svi. Samo retki imaju taj dar da postanu stari proroci. Njih svi slušaju, ali ih ima jako malo. Mislim da si upoznala Alfreda. On je jako star i moćan, velika je verovatnost da on za jedno sto godina postane prorok.“ Zastala je na momenat kao da traži prave reči. „Ken mi je rekao da je jedan prorok video da će se ovo desiti. Coco, rekao je da ćeš biti moćna sa svojim parom, ali da ljubav vodi do obojice. Samo jedan može da bude pored tebe, a to će dovesti do borbe između njih dvojice… borbe u kojoj će samo jedan preživeti“, rekla je ozbiljno na šta sam ja samo prasnula u smeh.

Uz sve ovo, još postoje babe i dede gatare. Moja unutrašnja princeza je odmah izvadila kuglu i pokrila kosu sa šarenom maramom.

„Daj, molim te, Kathy, šanse da tako nešto bude istinito su ravne nuli, ovo nije doba Romea i Julije, pa da se zaljubim u nekoga samo zato što dolazi do mog prozora.“ Možda ovo nije najbolje poređenje, ali zar bih se trebala ludo zaljubiti u osobu koju prvi put vidim. Pa ni Jamesa nisam odmah zavolela, ali da je bilo kemije, to moram da priznam.

„Znam da ovo sad deluje pomalo staromodno, ali veruj mi, predviđanja su većim delom uvek istinita. I želim da znaš ovo, jer ti i James imate stvarno nešto posebno, ne bih želela da to izgubiš usred naleta emocija.“

„Da li ti delujem poput takve osobe, Kathy? Nesigurne?“

„Ne, ali ljudi većinom gube u ratu s emocijama, tako da ti dajem prednost. Činiš mi se jakom, bez obzira što ponekad deluješ nesigurno. Nisam sigurna zašto je to tako.“

„Hvala ti, ali ja sam stvarno u redu, neću se tako lako zaljubiti u nekog stranca, ne brini. I stvarno ne želim nikakvu borbu. Nadam se da se nikada neće sresti njih dvojica, ako i da, moja ljubav će uvek pripadati Jamesu.“

„U redu, ako si ti tako sigurna, onda ću se vratiti svojim obavezama. Držim oko na tebi, devojko, i ne zaboravi sutrašnji trening.

„Zapisala sam to u glavu.“ Dotaknula sam kažiprstom par puta čelo i namignula Kathy.

„U redu, ako ti nešto zatreba, samo zovi, većinu vremena sam u prizemlju.“

Klimnula sam glavom i ona je izašla, osvrnuvši se još jednom pre nego je zatvorila vrata.

Brzo sam krenula da preturam po sobi u potrazi za mobilnim, postojala je samo jedna osoba kojoj verujem životom, a to je Chris. Moram da joj sve ispričam i da je pitam šta sve ona misli o svemu ovom. Ako je Kathy upućena u sve ovo, onda sam sigurna da i Chris zna, čak i više od toga. Pozvala sam Chris, ali nisam imala sreće, nakon šta je odzvonilo do kraja uključila se govorna pošta. Ukratko sam sve ispričala u glupi aparat, rekla sam joj da me obavezno nazove čim čuje poruku. Kao luda sam dva sata svako malo gledala u telefon, nadajući se svake sekunde da će me Chris pozvati. Morala sam nekako ispuniti vreme i više nisam znala šta bi sama sa sobom, te sam napokon odlučila potražiti Jamesa. Visoki, mršavi dečak, koji mi je još jutros doneo uniformu, obavestio me je da James nije ovde. Rekao mi je da je otišao trčati i da se neće tako brzo vratiti. Saosećala sam s Jamesom, verovatno je trebao ispusni ventil za sve preokrete i stres koji nam se dogodio u zadnje vreme.

Mrak je već provirio kroz moj prozor kad sam se vratila nazad u sobu. U tom trenutku se moj mobilni kratko oglasio. Potrčala sam prema krevetu i mahnito ga zgrabila kao žedan čovek u pustinji.

Poruka od Chris.

„Draga moja princezo, vratila sam se u Silviju. Ovde su stvari gore nego što mislite. Vašem ocu nije najbolje ovih dana, tako da se svi verno brinemo o njemu. Ljubavni trougao je jedan od najboljih zapleta svake knjige, ali nažalost događa se i u stvarnom životu. Sve što je Kathy rekla je istina, ali svi znamo da je istina u našem svetu samo prekrivena laž. Mislim da trenutno imaš mnogo većih problema od toga, ali obećavam ti, čim situacija ovde postane bolja, dolazim i sve ću ti objasniti. Tvoje tetka je imala jednu izreku "Nije greh voleti ih oboje, jer makar ja jesam, bili su deo moje sudbine, jedan istina, drugi laž". Nadam se da sam ti makar malo pomogla, Coco McKnight. Voli te tvoja Chris.

Zbunjeno sam gledala u njezinu poruku i nisam mogla ne pročitati između redaka. Pročitala sam poruku još dva puta, sve dok mi istina iz njezinih reči nije sela u glavu. Drhtavim rukama sam odložila mobilni na krevet i zagledala se kroz prozor u tamu koja je bila sve gušća i gušća.

Mogu li ih obojicu voleti? 

 Značilo bi mi ako biste tag nekoga kome bi se svidela moja priča, hvala na čitanju ❤️