WIP

Chapter thirty-five : HERE COMES THE BRIDE

Odraz u ogledalu činio mi se tako nestvarnim. Ja u beloj haljini, i to ne bilo kakvoj haljini, već onakvoj o kojoj sve devojke sanjaju. Rubovi haljine bili su od prelepe čipke, koja se skrila na još nekim delovima. Haljina je imala V izrez, sjajno ističući moje grudi. Struk je bio zategnut prelepim korsetom, koji je oblikovao sve prave delove. U dva dana našla sam ovu haljinu u lokalnom butiku. Od kako je Lev ubrzao venčanje svi su radili punom parom, pa i Kathy, koju je Lev i dalje veoma oštro posmatrao. Nisam ga mogla kriviti, crv sumnje se i u meni probudio.
Pored Kittine smrti i Kenovog odsustva, ovaj događaj više nije smatran toliko srećnim kao što dolikuje, više je na neki način bilo nešto što je neizbežno. Bila to Kathy ili neko drugi, trebaće nam sva moć koju možemo dobiti da osiguramo da se nešto što se Kitty dogodilo više ne ponovi.
Sve je delovalo nestvarno. Trebao mi je predah, imala sam osećaj da me ova haljina sve više stezala, kao da je želela da me uguši zajedno s mojim snovima.
Brzo sam se presvukla iz haljine u nešto mnogo udobnije, jer mi je bilo veoma teško da je zovem venčanicom. Bila je to jednostavna siva trenerka s komotnom belom majicom i belom jaknom preko. Na izlazu sam zgrabila patike. Što sam više vremena provodila ovde, to se više menjao moj način oblačenja.
Otišla sam do jedinog mesta koje mi je budilo mir ovih dana.
Mala klupica u sredini bašte.
Bežala sam tu jer je miris cveća oduzimao sve moje brige i sve moje nesane noći. Imala sam osećaj da se svet zaustavi makar na tren, i da i ja zajedno s njim nalazim balans.
Osetila sam blagi dodir na leđima, a ja i moja unutrašnja princeza brzo smo skočile, spremne za borbu. Više sam no bila spremna na borbu uz sve naporne treninge koje sam odrađivala s Levom i Kenom u posljednja dva meseca. Ponekad bi uskočila i Kathy, ali ređe. Svi smo se bili usredsredili na treniranje mojih fizičkih sposobnosti i manjih magičnih trikova. Pošto nisam išla u školu, škola u Brooklinu mi se sada činila miljama daleko, i pošto nisam imala priliku da razvijem magiju borbe s pravim učiteljima, Lev i Ken su razvijali moju snagu borbe i usavršavali moje veštine koje su postajale sve bolje i bolje. Naučili se me i kako da svoju magiju preusmerim na moju fizičku snagu i bila sam jako dobra u tome. Ponekad bi se Ken iznenadio koliko sam bila jaka kada bih se jako usredsredila da spojim svoju magiju sa svojom snagom. A Lev bi me samo gledao u čudu sa svojim vatrenim pogledom punim čežnje.
Podigavši ruke u vis i usmeravajući svoju magiju spremna da zadam prvi udarac, polako sam odahnula i nasmešila se.
„Opusti se, to samo ja, i obećavam da dolazim u miru.“ Lev se lagano nasmešio, podigavši ruke u zrak i zauzevši mesto na klupi.
Polako sam ga osmotrila, volela sam to da radim. Bio je anđeo na zemlji. Vetar je prolazio kroz njegovu tanku majicu, otkrivajući savršeno oblikovane mišiće na stomaku. Morala sam da pucnem zamišljenim prstima, kako moje misli ne bi odlutale negde drugde.
„Zar ti niko nikada nije rekao da nije u redu da se tako prikradaš jednoj princezi“, našalila sam se, zezajući ga.
„Mislio sam da je moja žena izuzetak.“
Pocrvenela sam, a Lev se osmehnuo, jasno mi stavljajući do znanja da mi celo lice gori. „Ja to još uvek nisam“, rekla sam, spuštajući pogled na krilo.
„Za tačno sedam dana, četrnaest sati i četrdeset čest minuta ćeš biti“, rekao je, ne skidajući pogled s malog ručnog sata koji mu je savršeno pristajao.
„To je veoma tačno, i veoma zastrašujuće“, dodala sam i približila mu se bliže na klupi.
Osmeh mu je ispario, videla mu se briga na licu. „Znam, i voleo bih da mogu da uradim nešto kako bih oduzeo makar deo tereta koji se našao na tvojim leđima...“ Lice mu je potonulo.
Instiktivno sam posegla za njegovom rukom, prekrivši je mojom. „Već radiš toliko toga, a da nisi ni svestan. Da nije tebe, do sada bih već udarala glavom od zidove. I naučio si me toliko toga.“
Pogledao me je. Kao da me prvi put vidi. Polako je prislonio usne na moje, jezikom mi istražujući svaki mali ugao, ne dopuštajući nijednom da promakne. Njegove ruke su se našle u mojoj kosi, mrseći je na način na koji svaka devojka sanja. Zatim je polako skliznuo s njima niz moj vrat i počeo petljati po dugmadima na mojoj majici. Uzvratila sam mu istom merom te sam rukom našla prazno mesto i gurnula je ispod njegove majice, opipavajući svaki deo njegove kože.
Zastao je. Želela sam još. Čim se na trenutak odvojio, moje celo telo je protestovalo.
Šta će biti kad se venčamo i spojimo magije?
Vatromet.
„Hajde da odemo gore“, šapnuo je sporo.
Osetila sam njegov vreo šapat na svakom mogućem deliću tela. Nisam ni razmišljala. Ceo svoj život sam samo to radila. Želela sam da napokon živim.
Klimnula sam glavom.
Krenuli smo da se penjemo stepenicama do njegove sobe, delovalo je kao da je čitava decenija prolazila između svakog stepenika. Kad smo se napokon našli na ulazu, Lev je otvorio vrata i tu se nalazila...
Moja sestra??!
„Sierra? Šta, zaboga, radiš ovde?“ rekla sam zapanjeno.
„Zar si stvarno mislila da ću da propustim tvoje venčanje?“ rekla je, odmerivši pogledom našu garderobu, i način na koji mi je jedno dugme majice bilo otkopčano. Vatra se vratila na sećanje njegovih ruku na meni, ali nisam marila, pa sam joj sva uzbuđena skočila sam u zagrljaj.
„Hej, hej i meni je drago što te vidim.“ Obavila je svoje ruke oko mene, čvrsto me primivši u zagrljaj. „Šta  kažeš da odemo negde s malo više privatnost, a ti možeš da završiš šta si već ovde započela malo kasnije.“ Namignula je Levu i izašla iz sobe.
Pre nego što je Lev mogao išta da kaže, brzo sam mu ostavila kratak poljubac na obraz, ostavljajući mu trag mog karmina. „Kasnije. Obećavam“, šapnula sam mu tiho.
Sierra me je čekala ispred vrata i brzo smo se uputile do glavne sobe.
Natočila sam topli napitak u dve šolje, pruživši Sierri jednu od njih. Udobno sam se smestila na krevetu pored nje. Nisam mogla da prestanem da cupkam nogom. Sierra se, primetivši to, nasmešila, uzimajući jedan gutljaj.
„Toliko nervoze ne može da bude dobro za tebe, Coco.”
„Da li možeš da me kriviš? Ljudi se ne pojavljuju ovde niotkud. Za ovo mesto zna samo nekolicina, tako da nemoj da mi zameriš što mislim da ovo nije samo sestrinska poseta.”
„Nije.” Lice joj je na trenutak izgubilo njezin uobičajen vragolasti sjaj. ”Coco, znam da si odlučna što se ovoga venčanja tiče, ali zar ne misliš da se sve dešava malo prebrzo. Toliko si se borila da te ne udaju, a sad tek tako uskačeš u to?”
„Veruj mi, samo o tome razmišljam, ali Sierra, užasne stvari su se dogodile ovde, ne mogu samo da sedim skrštenih ruku. Pogotovo ne kada znam da mogu da uradim nešto povodom toga.”
„Coco, da li ti uopšte znaš Leva?”
„Sierra, on je bio taj koji mi je dao toliko vremena kako bih bila sigurna u svoju odluku. Verujem mu.”
„Coco da li ti je dao tri meseca da odlučiš ili tri meseci da te uspešno izmanipulisa?“
Osetila sam kako se bes nagomilava u mojim grudima. Nisam mogla da verujem da nakon što se toliko dugo nismo videle, prva stvar koju uradi je da preispituje moje odluke.
„Sierra, ne znaš ga kao ja. On samo pokušava da nas oboje zaštiti.”
„Coco moć koju ćeš dobiti onog trenutka kada se udaš za jednog od partnera, odlučuje na kojoj ćeš strani završiti.”
„Strani? O čemu, zaboga, pričaš, Sierra?” Bes se polako pretvarao u paniku, osetila sam kako se vazduh zaključava u mojim grudima. Soba je postajala sa svakom Sierrinom rečju sve manja.
„Coco ono što ti imaš se retko u istoriji dešavalo. Niko od nas ne zna posledice svega ovoga, ali dok si ti bila ovde, uradila sam malo istraživanja. Otišla sam kod nekoliko obližnjih starešina, tražeći savet. Veza s dva partnera zasniva se na yin i yang teoriji...”
„Molim? Kamen s dve boje je moja budućnost?”
Sierra je ispustila blagi osmeh. „Ne, ali definiše razliku između dva partnerstva. Jedan od tvojih partnera je neko koga mami mračna strana i sve sto mu ona može pružiti. Dok je drugi obasjan svetlošću, spreman da rizikuje sve.”
„Lev je jedna od najboljih osoba koje poznajem. Ne mogu da poverujem u to da se bilo šta mračno nalazi u njemu.”
„Da li možeš da kažeš isto to za Jamesa?”
Pogled mi je odlutao prema prozoru, svetlost se probijala među drvećem. Harmonija. Kao da je sve bilo u skladu jedno s drugim. Poželela sam da se izujem i trčim bosonoga po travi, da osetim zemljinu toplinu pod nogama. Ne znam da li ću se ikada navići na lepotu ovoga mesta. Sierra je ponovila nekoliko puta moje ime. Morala sam da se istrgnem iz sveta mašte, jer se realnost nalazila tačno ispred mene.
„Ne znam, Sierra. Možda sam prije i mogla. Nestao je, samo je nestao bez ikakvog odgovora. Ne znam gde je, kako je, za ime Boga, ne znam ni da li je živ. I ne mogu da odlučim da li me je uopšte briga.”
„Ne misliš zaista to. Videla sam način na koji si ga gledala, a i videla sam sad način na koji gledaš Leva.”
Prekrstila sam ruke. Moja unutrašnja princeza i ja bile smo spremne za borbu.
„I do koje genijalne ideje si došla?” upitala sam je sarkastično.
„Coco, znaš da te volim i da ovo sve radim kako ti na kraju ne bi patila. Prošla si kroz mnogo toga, ne želim da ovo bude još jedna od tih stvari.”
„Nisi odgovorila na moje pitanje. Šta si videla?“ Bila sam uporna.
„Videla sam strast, želju za Levom na fizičkom nivou. Privlači te i budi u tebi nešto što definitivno ne bi pristajalo jednoj princezi. Vidim ljubav u Levu, način na koji si odlazila k njemu kao da ti je on jedino utočište u ovome svetu. Znam da ti to sada ne vidiš, možda i ja ne vidim stvari kakve zaista jesu, ali želim da budeš pažljiva.”
Da li je možda bila u pravu? Da li sam možda osećala čistu privlačnost prema Levu? Ni u jednom trenutku mi reč „ljubav” nije prošla kroz glavu. Da li sam možda postala zaslepljena rečju obaveza, da bih uopšte primetila ono što je Sierra primetila za petnaest minuta koliko je bila ovde. Ali i da je bila u pravu, to ne bi promenilo mnogo toga. Na kraju krajeva, imala sam obavezu da zaštitim ovu veliku moć. U krvi mi je da budem ovde, spremna da žrtvujem sve. Kada nisam mogla za moj narod u Silviji, uradiću sve da moji ljudi ovde budu bezbedni.
„Sierra, hvala ti što si došla. Nadam se da ćeš biti uz mene za vreme ceremonije, dobro bi mi došla kuma. I hvala ti što paziš na mene, ali sam velika devojka i mislim da se mogu postarati sama za sebe.”
Ali Coco...”
Prekinula sam je. „Prošetaj baštom, uveravam te da ćeš uživati.” Ostavila sam Sierru s očima veličine tanjira.
Znala sam pravu osobu koju trebam pozvati, samo sam se nadala da ću je naći pre svadbenog marša. 
 

  Hvala puno na čitanju, nadam se da ste uživali ❤️
Čitam vaše komentare o ovom delu🤚🏻