WIP

Chapter three: NEW START (Part 1)

Treće poglavlje

Izašli smo iz podruma i vratili se do glavne prostorije, gde sad nije bilo sve one dece i bilo je po prvi put otkako sam ovde tako tiho. Mi naslednici smo pratili Chris do glavnog predvorja, gde su se stepenice delile na dve strane. Chris se popela na  stepenice i  okrenula se prema nama ujedno uzimajući drvenu kutijicu sa malenog stolića.

"Podelit ćemo vas po sobama i bićete po 5 u sobi. Svi naslednici imaju sobe na prvom spratu." - objašnjavala je Chris deleći nam ključeve.

Pogledala sam u ključ koji sam dobila i videla da je malen i sjajan. Na njemu se nalazio broj 8. Kada je svima podelila ključeve, pogledom je prošla preko svih nas i zaustavila se na  meni. Usne su joj se razvukle u osmeh.

“Srećno svima!” - rekavši to okrenula se i nestala.

To je to? Ne mogu verovati kako se ovde stvari dešavaju brzo. U jednom trenutku neko je tu, a u drugom više nije. Zbunjujuće...

Nastala je galama  i ostali su se polako počeli penjati stepenicama. Svi su hodajući razgovarali s nekim, samo ja nisam poznavala nikoga. Osećala sam se kao da sam sama na celom svetu. Osvrnula sam se oko sebe i ugledala istu grupu koja je bila u mom redu na ceremoniji, kako se kreće uza stepenice. Brzo sam pošla za njima, nadajući se da ću preživeti sve ovo. 

Nakon nekoliko stotina stepenica, došli smo do prvog sprata, a ja sam se pitala koliko još ima spratova ? A stepenica? Bolje da ne znam kad je samo do prvog sprata toliko stepenica. Ubrzo smo se svi našli u većem hodniku sa vratima u nizu. Na svakim vratima nalazio se broj. Neki su već nestajali iza svojih vrata. Pogledala sam ponovo svoj ključ sa osmicom na njemu i počela pogledom tražiti vrata s brojem 8. Čim sam ih ugledala, prišla sam im i stavila ključ u bravu. Vrata su kliknula i našla sam se u hodniku u kojem je bilo još vrata. Još vrata? O Bože, ima li kraja!? Prišla sam prvima i osmotrila ih. Na njima nije bilo broja, ali su imala na sredini crvenu oznaku. Pogledala sam i druga vrata i videla plavu oznaku, a vrata do plavih su imala žutu. Čvrsto sam primila ključ i gurnula ga u bravu vrata sa žutom oznakom, a vrata su se odjednom otvorila. Preda mnom su stajale 4 devojke.

"Zdravo nova, ja sam Tiffany, a ovo su Clary, McKenzie i Annie. " - reče prva od njih, očito Tiffany.

Imala je kovdzavu crvenu kosu, svetlozelene oči i bila je visoka i tanka kao breza. Izgledala je kao vila.

Na trenutak sam se osećala malo zgusnuto. Devojke su me pomalo iznenadile.

"Zdravo ja sam Coco." - pomalo drhtajućim glasom sam odgovorila. 

"Nadam se da je nismo preplašile." - šapne devojka ne tako tiho sa kratkom belom kosom, malo punijom u struku.

Mislim da farba kosu, a možda ima i sočiva. Niko nema tako svetlo plave oči. Čini mi se da se zove Annie. Tiffany je preseče pogledom, okrene se prema meni i ljubazno mi se nasmeši.

"Tvoje stvari su već ovde, tamo kod onog prozora je tvoj krevet, a ormar kod kreveta je naravno tvoj." - reče milim glasom i prstom pokaza prema krevetu i ormaru.