WIP

Chapter four : LEGACY ( Part 1)

I danas smo se sve četiri izležavale u sobi, nažalost kao i dan pre toga. Annie je povremeno nestajala po par sati. Ali nisam se žalila. Sa devojkama sam se počela odlično slagati i ovo smo vreme, pre prvih časova, iskoristile u međusobnom upoznavanju. Nakon što su dva dana prošla, sve više i više sam se osećala kao da me sve guši. Nisam nikako mogla da opišem taj osećaj, samo sam želela odgovore, a odgovara nigde nije bilo. Sve je ovo još za mene bilo sasvim nepoznato i premda je izgledalo kao da sam se uklopila, u dubini srca sam bila nemirna.

Za ova dva dana sam Jamesa videla samo jednom. Prozor iz naše sobe je imao prekrasan pogled na celo školsko dvorište. Zelena, gusta ograda dvorišta je bila lepo uređena i dosta visoka, ali ne dovoljno, jer se sa moga prozora mogla videti prekrasna aleja starih hrastova iza. Stajali su nemo kao kakvi čuvari i u tišini čuvali sve tajne. Tako sam i juče popodne stajala diveći se tim moćnim starcima, pa sam u dvorištu uočila Jamesa. Šetao je uokolo i dobila sam dojam kao da je nekoga tražio. Zadržao se oko pola sata, a za to vreme sam ga strpljivo i neometano proučavala.

Moram priznati da u stvari i nije bilo tako loše. Devojke su super, imala sam lepi pogled i osim mog sopstvenog unutrašnjeg preispitivanja, ništa se važno nije desilo. Doduše sve je bolje nego činjenica da majku nakon ceremonije nisam uopšte videla. Nije mi se javila, niti me obišla. Nestala kao i obično. Nije kao da do sada nisam navikla. Ostavila me samu da se snalazim kako god znam, kao i uvek.Princeza unutar mene je na to samo frustrirano uzdahnula. Slagala sam se s njom.

Moj život je sada drugačiji i ne znam ljude ovde. Majka je mogla barem proveriti kako se snalazim. Sa devojkama sam puno razgovarala o svojim strahovima i sve su se trudile kako bi meni bilo dobro, ali sam se ja jednostavno gubila u svakoj njihovoj utešnoj reči. Na klimavim nogama sam se vrtela u krug sa svojim unutrašnjim monolozima. Moje duboke misli odjednom je prekinula Tiffani.

"Juhu, Zemlja zove Coco." Razmahala se ispred mojih očiju.

Čim mi je privukla pažnju, slatko se nasmejala i ponovo se potrbuške bacila na svoj krevet. Digla je noge u vazduhi klatila sa njima napred, nazad.

„Devojke, mislim da bismo trebale da iskoristimo činjenicu da predavanja još nisu počela." Razigrano je zamrdala obrvama i pogledom okružila sve nas. Sve smo je ignorisale.

„Postale ste jako dosadne. Ne mogu da verujem da nijedna od vas ne želi da uradi nešto uzbudljivo... Dobro, kajat ćete se kada predavanja počnu i ne budete mogle nigde da idete." - rekla je to kao nekakva profesorka, kao da nam očitava lekciju.

Pogledale smo se međusobno, dok je Tiffani podignute glave pomalo uvređeno sedela i čekala da neka od nas promeni mišljenje.

„Devojke slazem se sa Tiff, mislim da bi stvarno trebale negde da izađemo. Već dva dana sedimo ovde." - rekla je Kenzy i naglo je ustala. Otvorila je svoj ormar i počela kopati po njemu.

„Dobro, slažem se i ja, ali da li mislite da je to dobra ideja? Možda bismo već sada trebale da krenemo sa učenjem?" - nervozno je dodala Clary dok je tapkala nogom od pod. Svoju dugačku kosu je danas svezala u visoki rep.

Ta devojka stvarno nema mira. Stalno nešto čita, piše, proučava... mislim da je već pročitala sve knjige za ovu godinu. Sve smo okrenule očima, obzirom na činjenicu da je Clary za ova dva dana pročitala vise knjiga nego sve mi zajedno. Ona je definitivno bila jedna od zadnjih osoba, koju je to trebalo da brine.

Ja sam povodom cele teme ćutala i gledala u knjigu koju sam uzela iz biblioteke. Korice knjige bile su pune prašine, što je i razlog što baš nju čitam. Delovala mi je jako staro i ko zna ko ju je u prošlosti čitao. Nekako budi uzbuđenje u meni činjenica kroz čije je sve ruke prošla ta knjiga.

Annie, sa druge strane, je svako malo bila odsutna. Tokom predhodna dva dana samo je nestajala na po nekoliko sati. Sve nas je zanimalo gde odlazi, ali smo ipak odlučili da joj damo malo prostora. Kada bude bila spremna reći će nam. Tiffani je potom uzela jednu brošuru sa stola i pokazala je u našem smeru.

„Šta mislite da idemo u ovaj restoran? Otvaranje je večeras, mislim da je to sjajna prilika da se opustimo pre početka školske godine."

Sve su sa ushićenjem pristale, a ja sam i dalje ćutala. Tiffani mi je potom uputila pogled. Zatakla je svoju divlju kosu iza ušiju i sela do mene.

"Hajde Coco spremi se, idemo se malo zabaviti. Gledala me je molećivim pogledom.

"Ne znam." - odgovorila sam. I nisam znala. Ja ne znam ništa o zabavljanju tamo vani, niti o restoranima ili pak o modernim kafićima. Samo sam zaćutala i pognula glavu čvrsto držeći knjigu.

„Coco nemoj samo da ćutiš, mi bi rado da ides sa nama. I da, ne brini, ta knjiga u koju gledaš bez prestanka neće ti nigde pobeći na nekoliko sati."

Duboko sam izdahnula i slegnula ramenima. Sve su me devojke sada gledale.

„No dobro, svejedno mi je..." - nevoljno sam pristala.

Tiffani je potom pogledala u Kenz i mene i nasmejala se odmahujući glavom. Nije samo izgledala kao vila, nego je i tako zvučala. Masa kovrčave kose ju je pratila dok se saginjala pokupiti tašnicu sa poda. Još jednom se zacerakala i naravno nije izdržala da nešto ne prokomentariše.

„Eh, devojke, ubit će vas ti ljubavni problemi."

Kenz se nasmejala, a ja sam je samo ignorisala. Nervirala me je činjenica da svi misle da mi se tamo neki dečko dopada. Za ime Boga ni ne poznajem ga kako treba i da li mi se uopšte stvarno dopada. Samo sam želela da zaboravim sve i da nastavim da čitam, ali kako je delovalo svi su imali neke druge planove za mene.

Značilo bi mi ako biste tag nekoga kome bi se svidela moja priča, hvala na čitanju ❤️