WIP

Chapter twelve : BROTHER ( part 2)

U tom trenutku sam se zagrcnula parčetom palačinke i brzo popila gutljaj sveže vode kako bi se povratila nazad u život.

„On je tvoj brat, ali kako? Šta ti je gospodin Saton otac?“ upitala sam totalno iznenađeno.

„Nije mi otac, ali nije ni Emeriku. Priča je takva kakva jeste, jer je moj brat poslan tamo kako bi pripazio na tebe i zaštitio te. I gospodin Saton je učestvovao.“

U sebi sam počela da slažem delove slagalice.

„Sada ima smisla činjenica da je znao toliko o automobilima i to najviše o američkim.“

„To je samo jedna od mnogih njegovih specijalnosti. Predobar je takođe i na kompjuteru, haker bi mogao da bude.“ Zamišljeno je zastala i oči su joj se ubrzo napunile suzama.

„Šta nije u redu?“ upitala sam zabrinuto.

„Nisam ga videla sedamnaest godina. Kako ne bi uništili njegov zadatak, oboma je bilo zabranjeno da se vidimo jedno sa drugim. U sve ovo vreme smo se kontaktirali samo par puta i to jedva. Otišao je kada je imao samo petnaest godina, ali već i tada je bio genije. Sada je odrastao čovek od 32 godine i ne znam čak da li bi ga i prepoznala.“

„Kolika je razlika između vas?“

„Tačno deset godina“, rekla je, pa drhtavo uzdahnula.

Bilo mi je jako teško slušati kako Pearl priča o tome. Iz dana u dan postojalo je sve jasnije koliko je ljudi u stvari žrtvovalo nešto u životu zbog mene.

„Ali sada sam ja ovde, zašto ga ne pozoveš?“

„On je poslat ubrzo na drugi zadatak i sada ne znam gde je i kako je. Nije mi se uspeo čak ni javiti“, odgovorila je tužno.

„Videću šta mogu da uradim.“

„Hvala ti puno naslednice, nemaš pojma koliko mi to znači.“

„To je najmanje šta mogu da uradim, a sada me izvini moram da se pozabavim nečim drugim. I stvarno Pearl, ja sam samo Coco.“

„Naravno“, rekla je sva srećna.

„I Pearl, palačinke su bile neverovatne, verujem da bi i Emerik uživao u njima.“

Blago smo se osmehnule jedna drugoj i ja sam izašla iz kuhinje. Otišla sam pravo u moju sobu, morala sam da obavim još jedan telefonski razgovor. Čim sam ušla u sobu, odmah sam potražila mobilni i užurbano nazvala Chris.

„Coco!“ javila se odmah.

„Hej, Chris.“

„Jesi se ofarbala?“ upitala me bez okolišanja. Znala sam šta želi znati.

„Jesam“, jednostavno sam odgovorila.

„Drago mi je! Jesi se lepo provela?“

„Jesam, Chris… Monti je pomenuo knjigu.“

Chris me odmah prekinula: „Rekao ti je!“ uzviknula je.

„Jeste, ali jedva, morala sam to izvlačiti iz njega.“ Nasmejala sam se sama sebi i setila se kako sam ga iznenadila svojim dolaskom.

„Da li imaš sve sada?“ upitala me je.

„Ni blizu Chris. Samo naslov knjige, dve iscepane stranice knjige i nešto malo šta je Sierra uspela da prevede, ali je nejasno. Sierra kaže da je u knjizi više jezika starešinstva“, prošaptala sam joj u slušalicu.

„Naravno, Coco. Nisi valjda mislela da se porodične tajne samo tako pišu? I šta si stvarno pocepala stranice iz knjige?“ coktala je neodobravajuće. „Ta knjiga je s razlogom uzeta i čuva se dobro. Puno stranica nisu važne porodici McKnight, ali neke su od velike važnosti.“

„Ne znam šta misleti više!“ frustrirano sam rekla.

„I, hoćeš li potražiti Jimmya?“ ignorisala je moju frustraciju i iznenadila me pitanjem. „Jimmya možeš potražiti. On je veliki veštac, u rangu s Montijem. Na kraju krajeva, ti ga poznaješ.“ Izvalila je i ostala živa, a ja sam ostala totalno zaprepaštena. Moja unutrašnja princeza je opet imala otvorena usta do poda, u zadnje vreme često to radi.

„Šta?“ izletelo je iz mene pre nego sam to i oblikovala u mozgu. Opet ja s tim ʺštaʺ. U zadnju nedelju kako sam na ovoj strani sveta ne brojim koliko sam puta izgovorila tu reč.

S velikim upitnikom!

Ako i nisam bila skroz razbuđena. Sada jesam, definitivno!

„Dobro si čula Coco“, rekla je tajanstveno.

Jao, opet ona s tim tajanstvenim. „Ja poznajem Jimmya?“ upitala sam za svaki slučaj da nisam dobro razumela.

„Naravno, Jimmy je Jimmy“, rekla je značajno.

Tada se u mojem mozgu upalila lampica. „Jimmy iz knjige je Jimmy Orlando?“ prošaptala sam u neverici.

Chris se počela slatko smejati, pa sam i ja onda zajedno s njom prasnula u smeh. Nisam mogla verovati i čudila sam se kako to ime nisam prije povezala.

„Oh, Chris, šta bih ja bez tebe!?“ rekla sam joj iz srca. Chris mi jako puno znači.

„Ne zaboravi da sam ti ja najbolji saveznik“, rekla je značajno pa dodala: „Nečeš da pitaš za majku?“

„Trebam li nešto znati?“ upitala sam.

„Eto, samo da te obavestim da je dobro i da je na poslovnom putu.“

„Hvala Chris“, rekla sam sarkastično.

„I još nešto Coco… lepo se ponašaj na sastanku, nemoj da ti baka dobije još više sedih. Budi uzor lepog ponašanja. Bićeš pod povećalom, a i mlađe generacije naslednika će da budu na sastanku.“

„Hoću Chris“, obećala sam.

Možda.

Ako će da me upoznaju s momkom kojeg su mi namenili, čisto sumnjam.

Još smo popričale o nekim stvarima koje su me zanimale za moju današnju misiju i uskoro smo se pozdravile. Nakon šta smo prekinule s razgovorom presvukla sam se iz pidžame. Obukla sam crne, sportske helanke, majicu na kapuljaču s printom i svoje svetloplave starke. Kosu sam vezala u visoki rep i bila sam zadovoljna šta vidim u ogledalu. Lepo mi je stajala ova nova boja kose i moje oči su se činije još plavijima. Pokupila sam pocepane stranice s dna mog kofera, uzela sam svoju torbicu preko ramena i izašla. Negde u ćošku mozga me kopkalo sve to o naslednicima i kako baš svi završe u magičnoj školi. Moram i to ispitati negde usput, ali za sada, sledeća stanica… Jimmy Orlando.

Značilo bi mi ako biste tag nekoga kome bi se svidela moja priča, hvala na čitanju ❤️