WIP

Chapter twenty-six : SHAKESPEARE ONCE SAID (part 1)

William Shakespeare jednom je rekao: „Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije“, ali mislim da Shakespeare nije znao mnogo toga o zlim babama koje su se iz dana u dan trudile da ti zagorčaju život. Prošla je cela nedelja od mog susreta s misterioznim dečkom iz lavirinta, nadala sam se da će pokušati da me kontaktira, ali to se nije desilo. Sedela sam, ležala, šetala i tako iznova i iznova iz dana u dan, sve je postalo jednosmerna ulica. Kada sam došla ovde, nadala sam se da će se neki delovi puzli poklopiti, nadala sam se da ću shvatiti u kojem se smeru moj život kreće. Život nije uvek ono što želimo da bude. Bez obzira na sve što se desilo, naučila sam mnogo toga. Naučila sam da biti princeza nije jedino što ja jesam, ali sam isto tako naučila da su nekad najbliži ljudi upravo ti koji te najviše povrede. Već sam dva puta uzimala telefon u ruke i okretala očev broj, ali sam se svaki put zaustavila kada bi mi slika krunisanja prošla kroz glavu.
Možete li me kriviti?
Pokušala sam da stupim u kontakt s Jamesom, ali bih uvek slušala zvuk s druge strane umesto njegovog glasa. Slušala bih taj zvuk iznova i iznova i uporno mi je govorio istu stvar. James nije tu.
Zvala sam Kenzie nekoliko puta, ali kada god bih tražila neku od ostalih devojaka uvek se činilo da nisu prisutne, ili mi je makar Kenz tako govorila. Jedina osoba s kojom ovih dana pričam bila je Kathy, ali je i ona drugačija, više pažljivija oko mene nego pre. Kao da svi hodaju po zaleđenom jezeru, a ja sam na samoj sredini i retko ko dođe do mene, a onaj koji čak i uspe, i dalje je uplašen od pada. Nakon što sam prekinula sa samosažaljenjem, odlučila sam da odem do Kenove kancelarije. Milimetar udaljena, vrata su se odjednom naglo otvorila.
„Coco, hej! Nisam te očekivao pred mojim vratima“, rekao je nervozno se nasmejavši.
„U stvari, htela bih da popričam s tobom, postoje par stvari koje mi ne daju mira u poslednje vreme.“ Cupkala sam u mestu poput devojčice.
„Voleo bih da ostanem i pričam sa svojom omiljenom princezom, ali je u zadnjem trenutku nastao problem koji moram hitno da rešim.“
„Možda ja mogu oko toga da ti pomognem?“ upitala sam ga.
„Osim ako nisi zainteresovana da budeš partner za trening novom učeniku, onda nisam baš siguran.“
„Okej, ja sam za“, samo je izašlo iz mojih usta.  Moja unutrašnja princeza ozbiljno je želela da me zalepi u ovom trenutku.
„Ti ne misliš to ozbiljno, zar ne? Ti čak ni ne znaš ko je u pitanju.“
„Sigurna sam da nije gori od mene, plus i sam si rekao da mi malo vežbe ne bi škodilo.“
„U redu, ako si sigurna, ovo će verovatno da bude jedan od najzanimljivijih parova za trenirati“, rekao je zagonetno.
„Sad me već plašiš... Zašto tako misliš?“
Potpuno me ignorirao gledajući u sat. „Presvuci se, čekam te za petnaest minuta u glavnoj teretani, ili bih možda trebao da kažem da te tvoj novi partner čeka.“
Nasmešio se i otišao, dok sam ja stajala i gledala ga zaleđeno, ne mogavši ni reč da dodam.
U šta sam se uvalila?
Sada sam se zaista nadala da će me moja unutrašnja princeza zalepiti jer sam i više nego zaslužila.
Presvukla sam se u staru tamno plave trenerku, čeznutljivo uzdišući za mojom belo pink trenirkom koja je ostala u kući kod bake. Stara i izlizana, bila je skoro jedina udobna stvar koju sam pre posedovala, a svi već do sad znamo da princeze nisu imale mnogo koristi od udobne odeće, stare ili nove. Gore sam obukla belu majicu na bretele. Pre nego sto sam izašla, zgrabila sam školsku trenerku na krevetu, brzo je obukla i izašla. Stigavši do ulaza u teretanu povukla sam bravu, ali prizor koji me je zatekao me odmah ukopao u mestu. Želela sam samo naglas da se smejem što sam više mogla, jer sam tek sada skapirala kakav sam kreten ispala.

Značilo bi mi ako biste tag nekoga kome bi se svidela moja priča, hvala na čitanju ❤️