WIP

Chapter three: NEW START (Part 2)

Polako sam ga pratila i kad smo došli do lepe velike prijemne  dvorane i setila sam se gde smo. Onda smo skrenuli levo, pa desno ili opet levo. Imala sam osećaj da smo hodali okolo naokolo. Pokušala sam pratiti put, ali nema šanse. Drugi put idem sa devojkama. Ubrzo smo se našli u lepom hodniku punom ogledala. Dok sam se divila, James se okrenuo prema meni i skenirao me pogledom. 

"Spremila si se, mislim presvukla si se... uglavnom, lepo ti stoji haljina i mislim da...  vreme...ovaj... vreme je da uđemo..." - sav se nekako zbunio.

Nekako sam se u sebi nasmejala. Ne deluje samo on na mene tako, izgleda da i ja na njega delujem tako. Videla sam svoj odraz u ogledalu. Nisam više videla bledu devojku bez sjaja u očima. Videla sam rumenu i uzbuđenu devojku punu života i novih nadanja. Svetlost mi je osvetlela lice, a odsjaj mojih minđuša mi je davao vragolast izgled.

 "Hvala ti…" -  moje lice je gorelo i osećala sam se tako zbunjeno.

"Sad kada si završio sa svojim dnevnim deljenjem komplimenta možemo li da uđemo? " - pokušala sam se našalit.

"Naravno. Samo sam ti htio reći da si lepa.” - vratila se njegova samouverenost.

“Hmm...” 

Koliko god sam htela da verujem u iskrenost njegovih reči, znala sam da verovatno nisam ni prva ni poslednja devojka kojoj je to rekao danas. Ali sam se ipak u dubini svog srca nadala da jesam. James je delovao sada odsutno, kao da mu je bilo krivo što je trenutak naše prisnosti nestao. Okrenuo se i prošao kroz velika vrata, a ja za njim. 

Nakon što smo ušli u salu za večeru seli smo za isti sto, pošto smo došli zadnji. Bila su samo još dva slobodna mesta za sesti i nismo imali drugog izbora. Nekako mi je bilo drago da nisam sama među tolikim nepoznatim ljudima. Iako Jamesa ne poznajem najbolje, ipak mi je to neka uteha. Ubrzo je direktorka, moja draga majka pročistila grlo, kašikom udarila  o čašu i započela govor. Svi pogledi su bili uprti u nju.

“Dragi moji devojke i dečaci, svi učitelji i svo osoblje ove naše posebne škole. Velika mi je čast  pozdraviti vas na početku nove školske godine i poželeti vam dobrodošlicu. Nadam se da ćemo svi dobro zajedno funkcionisati i želim vam puno uspeha da se nosite sa novim obavezama. Uživajte u ovoj večeri i upoznajte nove drugare i drugarice, koji će vam biti oslonac kroz sve nove izazove. Verujte, drugarstvo je veoma važno. Sutra vas čeka novi dan pun novih obaveza, ali o tome sutra. Sada se družite i upoznavajte. Prijatno!”

Sela je natrag i dala znak da se večera posluži. Desetine konobara  su izašli, ne znam od kuda i počeli nam stavljati hranu na stol. Bilo je svega... svežeg pečenog hleba, kuvanih jaja, paste i raznih umaka. Meso je bilo poređano na velikim tacnama, a salata savršeno izrezana u velikim posudama. Sedeli smo u tišini sve to posmatrajući, dok James nije odlučio da započne razgovor. 

"Da li moramo da budemo ovakvi? Ti me čak ni ne poznaješ, čemu sva ta odbojnost?" 

Njegovo pitanje me je zateklo i na trenutak sam razmislila. Pa nema ništa lošeg u tome da budemo drugari, na kraju, ovde Jamesa za sada najbolje poznajem.

"Dobro u pravu si, o čemu ćemo pričati?" - rekla sam pitomo.