Moj ponor 🔚

II poglavlje

Katarina P. O. V.

Šetam gradom i razmišljam koliko sam godina uzalud potrošila, kako bi me on zamenio prvom koja naiđe.

Ugledam malenu pekaru koja izgleda veoma obećavajuće. Pre toga na trafici kupim novine kako bih potražila ujedno i stan.

"Dobar dan, izvolite." Crna žena rekla bih u četrdesetim godinama mi se obrati.

"Jednu četvrtinu burek sa sirom i jogurt."

"Izvolite."

"Hvala." Pokupim i sednem za slobodan sto. Otvorim novine i ovde su svi stanovi u centru grada, ne mogu sama platiti toliki trošak.

I onako i ovako sam živela sa Bojanom u sasvim prosečnoj zgradi iako je on hteo skroz drugačiji i raskošniji život ja nisam pristala. Sve smo plaćali na pola pa mislim da ću i sada uspeti da opstanem.

Zaokružim par oglasa mada ipak mislim da je bolje da pogledam blizu posla.

Odlučim da ipak proverim 'povezanost' sa Anom i ostalom ekipom. Sigurna sam da je dovoljan jedan poziv kako bih potvrdila da su sve moje sumnje tačne.

Nakon što pozovem Lelu i ne dobijem odgovor odustanem od svakog pokušaja.

Probaću da pozovem Branku ili Maju.

"Hej, draga." Branka mi se javi nakon prvog zvona.

"Šta radiš?" Upitam je pre nego što pređem na stvar.

"Evo odlučila sam da danas čistim pa ću kasnije do grada. A ti?"

"Šetam gradom."

"Da li si dobro?" Upita me i nisam sigurna da ću je pitati da li mogu ostati kod nje, tačnije kod nje i Maje.

"Da, jesam. Ovaj raskinuli smo."

"Žao mi je." Progovori i čujem joj u glasu da se pokaja što je uopšte pitala.

"Meni nije." Nasmejem se i ugledam oglas.

"Da li ti je potrebna pomoć? Gde ćeš sada biti?"

"Razgledam oglase, tražim stan ali deluje nemoguće da pronađem bilo šta za par sati."

"Dođi kod nas. Ja sam tu. Znaš gde živimo?"

"Znam ali svakako vi već imate uređen život ne mogu se tek tako ubaciti."

"Ja te zovem. Hajde, čekam. Znaš da ne volim puno da čekam!" Skoro rečenicu završi naredbom ali znam da je iskrena.

Kalkulišem u glavi i najisplativije mi je da idem pešaka, s obzirom da sam završila na ulici.

"Stigla si! Dođi." Obgrli me i povuče me u unutrašnjost stana. Poslednji put sam bila kod njih... pa ne znam. Možda pre veze sa Bojanom?? Verovatno.

Branka je bila veoma kulturna pa nije previše ni ispitivala. Dobila sam kafu i sendvič i mir. Više mi i ne treba.

"Hvala ti na svemu. Trebala bih da krenem."

"Gde?" Upita me i ponovo se pretvorila u detektiva. Kada se Branka upusti u svoj svet gde ispituje sve detalje dok ne ogoli nekog do kože ne prestaje.

"Moram da skupim stvari. I da se iselim."

"Bravo. Vidim da je ovo istina. Bićeš kod nas pa ćemo kasnije videti šta će biti. Čekaj."

"Hej. Moraš da dođeš, hitna situacija." Brzo izrecituje nekom preko telefona i krene da se oblači.

"Dolazi i Maja. Nećemo te sada ostaviti samu."