Moj ponor 🔚

IV poglavlje

Nežna i krhka, sanjala je o lepoj ljubavi. Punoj poštovanja i bez prevare. Pitala je sebe u snu da li je to mnogo. Nije, odgovorila je sama sebi i udobnije se smestila u premali kauč.

Naime, njihova kuća je veoma mala. Skromna kuća, poštenih ljudi ali puna ljubavi. Uvek bi sa divljenjem gledala koliko otac majki i majka ocu pokazuju svoju ljubav. Njihova želja da imaju puno dece se nažalost nije ispunila, nakon Katarine više nisu dobili šansu da dobiju još jednog potomka.

Zbog toga su još više voleli Katarinu i dali su sve što su mogli kako bi joj obezbedili sve što je potrebno za život. Njihovo poverenje nikada nije izneverila i rado je uzimala njihovu ljubav, ceneći svaki trenutak.

"Katarina. Hajde." Senka je dozivala ali teško je bilo probuditi umornu Katarinu.

Otvorila je jedno pa drugo oko i shvatila da se ipak nalazi u porodičnoj kući i da je na sigurnom mestu.

"Kaži mama."

"Hajde da jedemo. I imamo jedno iznenađenje za tebe kasnije." Mama se znalački nasmejala i vratila se postavljanju stola.

"Iznenađenje? Kakvo iznenađenje, mama?"

"Videćeš, sada jedi." Grdila je kao da je malo dete i stalno je to radila ali joj Katarina to nikako nije zamerala.

Završili su obrok i sakupili sudove, odložili u mašinu. Katarina je kao maleno dete nestrpljivo čekala svoje iznenađenje.

"I mama? Iznenađenje?" Detinjasto je upitala.

"Stići će za par minuta."

"Dobro." Katarina je uzela svoj telefon kako bi proverila da li je dobila još neku poruku ili možda mejl. Mejlova je bilo i previše ali poruke ni na vidiku.

Setila se da bi trebala sa Majom i Brankom proveriti ko su momci koji su toliko čekali. One sigurno znaju, razmišljala je u sebi da je čak u razmišljanju nije ni omelo zvono na vratima.

"Katarina?" Duboki muški glas se oglasio i konačno je podigla pogled sa telefona. Faca ovog muškarca joj je bila poznata ali sve ostalo je samo zbunilo. Nije se sećala nijednog tako razvijenog momka sa takvim glasom. Ili je možda izgubila pamćenje? Postavljala je to pitanje sebi jer je uporno u glavi premotavala sva dešavanja u njenom rodnom kraju ali ovaj muškarac joj je nepoznat.

Nasmejala se i ustala. Smatrala je da će osmehom popraviti neugodnu situaciju u kojoj se trenutno nalazi..

"Ne sećaš se Andrije?" Majka je konačno izvukla iz neprijatne situacije.

"Andrija?" Šokirano je upitala ali to je onaj maleni dečak koji se uvek igrao sa njom i sa kojim bi sate i sate provodila ispred tv-a.

"Zaboravila si na mene." Nasmejano joj je prišao i zagrlio je. Iako je ovaj zagrljaj bio drugačiji od ostalih jer više nije bio maleni dečak. Postao je muškarac sa mišićima i veoma lepim, dubokim glasom. Njegova lepota je bila prisutna još u najranijim danima njegovog života. Bio je jedan od najlepših dečaka u vrtiću a kasnije i u osnovnoj školi. U srednjoj školi se svako otišao na svoju stranu pa su i izgubili i kontakte.

Ali sudeći po njihovim licima sada jasno je da se ništa nije promenilo. Andrija je ostao mali brat a Katarina malena sestra. Konačno je na Katarininom licu blistao iskren osmeh, povukla ga je ka kauču i sklonila jastuke kojim je bila okružena do pre par minuta. To je radila i kada su bili mali. Kad god joj je Andrija potreban, uhvatila bi ga za ruku i vodila do praznog mesta na kom im niko neće smetati. Svoje male i bezazlene tajne su delili i bile su sigurne.

"I pričaj mi. Šta si radio? Gde si bio? Šta se sve dešavalo bez mene?"

"Andrija, da li hoćeš kafu? Ona je zaboravila na kulturu od kada je tebe videla." Senka nasmejano glavom pokaže ka Katarini i bila je uverena da je uspela u svom naumu.

Sigurna je da je Andrija taj koji će izvući Katarinu iz depresije na mnogo lakši način nego što bi sama Senka uradila. Povukla je za sobom muža i ostavili su dvoje starih prijatelja da odaju tajne jedan drugom.

"Kaži mi. Znaš da ne volim puno da čekam." Katarina je tvrdoglavo insistirala da otkrije sve pojedinosti o Andrijinom životu.

"Studirao sam arhitekturu. Završio sam i sada tražim posao. Došao sam da posetim moje i teta Senka je javila da si i ti tu. Eto, nema neke velike filozofije." Muškarac kao muškarac, kratki odgovori iz kojih ništa ne možeš zaključiti.

"Pričaj mi o studiranju." Zahtevala je. Andrija je prihvatio njenu igru. Shvatio je da samo beži od istinie. Boji se da će on njoj ista pitanja postaviti i da ovog puta neće slagati.

Ispričao joj je kako je teklo studiranje, dobre i loše strane i strpljivo čekao kada će sama krenuti da priča.

Video je da će njeno ispitivanje potrajati dugo i da je vreme da preuzme stvar u svoje ruke.

"Zašto si toliko smršala?" Najbezbednije pitanje za početak, nadao se da se nije promenila previše i da će sama pričati posle par pitanja.

"Ja? Nisam. Možda kilogram ili dva." Vešto se branila, odlično je znala kuda ovo vodi.

"Hajde, Katarina. Neću ti izvlačiti reči."

"Imala sam dečka. Bila je ozbiljna veza. Raskinuli smo." Polako je pričala jer je sigurna da će ovo biti dovoljno, duboko je verovala u to.

"Dobro. Da li ti je nešto uradio?"

"Ne." Brzo je odgovorila i pogledala u pod.

"Lažeš Katarina. Znam to." Sasvim smireno je rekao i uzeo je njenu ruku i preklopio je svojom ogromnom šakom.

"Hajde, podeli sa mnom i biće ti lakše." Poslušala ga je. Ispričala je sve. Od prelepog početka njihove veze, do prevare preko selidbe koja je loše prošla i na kraju je završila u svojoj kući gde i jeste najbezbednija.

Zagrlio je i razmišljao šta je najbolje sada uraditi. Katarina je samo privremeno bezbedna, ali ne može provesti ostatak života u malenom gradiću gde ne može napredovati.

Uveren je da je Bojan spreman da podigne ruku još jednom na nju i svaki sledeći put, jer kada je uradio to jednom što ne bi to radio iznova i iznova? Nasilnici uvek ostaju nasilnici.

Lupanje u kuhinji je trglo Andriju iz sna. Zbog njegovog naglog pomeranja, Katarina se istog trenutka probudila.

"Šta se dogodilo?" Sanjivo je upitala.

"Uspavao sam se. Mira će me ubiti. Definitivno." Brzo je izgovarao dok je tražio svoju jaknu.

"Mira? Ko je Mira?" Pospano je Katarina nastavila sa svojim pitanjima. Još uvek nije sigurna ni kako se zove a Andrija joj upravo priča o nekoj tamo Miri.

"Objasniću ti kasnije. Sada stvarno moram da idem." Poljubio ju je u obraz i izleteo iz kuće.

Mira se pojavila na vratima sobe i nasmejala.

"Ja sam vas probudila?" Najzda je upitala.

"Ne znam. Probudila sam se kada je Andrija skočio."

"Kafa?" Senka je upitala jer je odlično znala bez čega njena ćerka ne počinje dan. Dobro je procenila Katarinino stanje i primetila je promenu. Zadovoljna svojim učinkom krenula je da skuva kafu.