Moj ponor 🔚

XL poglavlje

Katarina P. O. V.

"Katarina, neko te traži." Začujem majkin glas dok presvlačim Nikolinu.

"Dolazim za dva minuta." Gledam moju malenu devojčicu  i shvatam koliko sam zapravo srećna. Mnogi nemaju priliku da imaju ovo što ja imam.

Presvučem Nikolinu i krenem u dnevni boravak. Osmeh mi se pojavi na licu kada začujem dobro poznat glas.

Kada ugledam malenu Iskru i Andrijanu u dnevnom boravku shvatim da sam u pravu.

Zagrlim malenu Iskru a odmah i Andrijanu.

"Mi smo čule da je neko konačno došao kući." Andrijana me nasmejano pecne. I sama sam svesna da dugo nisam dolazila i u pravu je.

"Ovo je naš maleni poklon za tebe i malenu." Andrijana mi doda lepo upakovan poklon. Primetim da smo same.

"Hoćeš da je držiš?" Upitam Iskru.

"Da!" Klimne malenom glavicom i sedne na krevet.

Namestimo Nikolinu u Iskrine ruke pa se i same smestimo kraj njih. Nikolina gleda u Iskru i dok ih gledam vidim dve buduće najbolje drugarice.

"Mogu da ih slikam?" Andrijana me očarana trenutkom upita.

"Naravno, upravo razmišljam kako su preslatke."

"Slikaću ih pa ću ti kasnije proslediti sliku."

"Važi." Uzmem ponovo poklon koji mi je donela. Otvorim i iznenadim se kada ugledam predivne dve narukvice i jedan ljubičasti kompletić.

"Jao zašto si se ovoliko trošila. Prelepo je. Hvala ti."

"Nema na čemu. Narukvice je birala Iskra."

"Prelepe su."

"Hoćeš kafu?"

"Može."

Ostavim poklon na komodi i krenem u kuhinju.

"Šta radite ovde?" Upitam Saru kada je ugledam kako zamišljeno sa majkom sede u kuhinji.

"Čekamo da se kolač ispeče."

"Dobro, skuvaću samo kafu i ostavljam vas. Mama da li imamo neki sok za Iskru? I neki slatkiš?"

"Imamo, doneću malo kasnije. Skuvaću vam i kafu."

"Hvala mama. Gde je Vidak?"

"Otišao je da prošeta, tako je rekao."

"Da prošeta?"

"Da."

"Dobro."

Vratim se u dnevni boravak i nasmejem se kada vidim kako Iskra pažljivo mazi Isidoru.

"Mama?" Iskra pozove Andrijanu.

"Molim?"

"Uka?" Pogleda je tužnim okicama.

"Doći će." Kratko joj odgovori sa osmehom.

Iskra prihvati njen odgovor i nasmejano nastavi da mazi malenu.

"One su se sprijateljile, više im nismo potrebne." Andrijana se nasmeje.

"I ja mislim."

"Kako si ti?" Upita me kada nam mama spusti kafu na sto.

"Dobro sam zapravo, srećna sam jer bez obzira na sve imam nju."

"Razumem te bila sam u istoj situaciji. Kada  god je pogledaš shvatićeš da je vredna svega." Umorno odahne.

Okrenemo se kada začujemo korake. Vidak shvati da ga posmatramo pa odmah nabaci osmeh kako bi prikrio izraz lica koji je imao pre nego što je shvatio da ga posmatramo.

"Ćao ja sam Vidak." Predstavi se Andrijani, primetim da je ostala bez teksta kada ga je ugledala. Vidak je prelep a i teretana dodatno doprinosi njegovom izgledu koji sve očarava.

"Andrijana." Uzvrati kada se pribere.

"A ja sam Iska." Iskra se javi jer nju niko ne može izostaviti.

"Drago mi je princezo." Vidak se spusti na kolena ispred nje i nasmejano je posmatra dok drži malenu.

"Mama on me je nazvao princezom kao i uka." Ponovo se obrati Andrijani. Okice su joj nasmejane.

"Da li ti hoćeš da budeš moj uka? Šta si ti njoj?" Bombarduje Vidaka pitanjima što on rado prihvati.

"Hoćeš sa mnom da se igaš?" Odmah postavi Vidaku nova pitanja čim dobije zadovoljavajuće odgovore.

"Iskra, ne preteruj. Zar nije dovoljno što se igraš sa bebom?"

"Ona samo ćuti." Njena izjava nas natera na smeh.

"Igraću se ja sa tobom, može?" Vidak je upita.

"Da!" Vidak će jednog dana biti odličan otac i ja sam u to sigurna.

Andrijana pređe pored njih na insistiranje male Iskre da se i ona igra sa njima.

Primetim da joj telefon zvoni i ime koje me naježi. "Vuk."

"Andrijana, telefon ti zvoni." Na ivici glasa progovorim. Svesna sam da postoje još hiljadu muškarca sa istim imenom ali jedan muškarac je u meni probudio ponovo dobro mi poznate osećaje. Iako sam svesna da je bilo šta nemoguće.

"Hej." Nasmejano se javi dok drži Iskru za ruku.

"Dobro smo, da. Kod drugarice smo. Kako si ti?"

"Dobro. Hoću. Možda kasnije? Obavezno." Odgovara kratko dok gleda u Iskru.

"Ljubim te. Čujemo se." Prekine i spusti telefon.

"Mama, uka?" Iskra je kratko upita.

"Pričaćete kasnije."

"Vojim te mama." Odgovori i slatko se nasmeje.

Posle nekoliko sati Andrijana i Iskra su otišle kući. Večerali smo zajedno i svako je otišao u svoju sobu.

"Spavaš?" Pročitam poruku koju mi je poslao Vidak.

"Ne, dođi."

"Ne mogu da spavam." Vidak umorno sedne na moj krevet.

"Zašto?"

"Raskinuli smo sa Brankom."

"Primetila sam da nešto nije u redu. Zašto?" Od samog početka sam verovala u njihovu vezu.

"Sigurna je da sam je prevario. Nisam to uradio, kunem se." Progovori pravdajući se.

"Verujem ti, ali zašto ona to misli?"

"Jebena Mira joj je poslala slike iz kreveta. Napio sam se kada si se porodila tačnije kada me Branka ostavila ali odlično znam da nisam spavao sa tom odvratnom osobom."

"Mira? Andrijina Mira?" Šokirano ga upitam. Ne mogu da verujem.

"Da, odvukla me je u krevet, ali ništa se nije dogodilo. Poslala je Branki slike mi smo svakako pre toga raskinuli. To je samo doprinelo da me više ne pogleda."

"Sigurna sam da Branka ima neki drugi razlog, ali rešićemo." Obećam i prvo što želim da uradim kada se vratim.

"Volim je." Vidak na ivici suza progovori i svesna sam i sama koliko pati.

"Rešićemo." Zagrlim ga i stvarno se nadam da ćemo ovo rešiti. Kako reći Andriji sve ovo?