Katarina P. O. V.
Žurim kući samo kako bih što pre videla NIkolinu. Molim se u sebi da vozač požuri iako sam svesna da se sada svi vraćaju sa posla i da je žurba sasvim normalna.
Svaki pređeni metar mi izgleda kao kilometar. Nakon dvadeset minuta konačno se zaustavi ispred moje zgrade.
"Hvala. Prijatan dan."
Trčim do zgrade, molim se samo da ovaj strah koji nosim u sebi već par dana ima veze sa mnom. Komšinica mi se javi. Kratko je pozdravim i nastavim da ćutim dok lift odbrojava. Pretpostavljam da je htela i da priča sa mnom ali danas nisam u stanju za glupe razgovore.
Pozvonim kada stignem ispred stana i mama mi otvori vrata zajedno sa Nikolinom. Odmah je privučem u zagrljaj.
"Katarina, šta je bilo?" Mama me upita dok zatvara vrata.
"Ništa mama, samo mi je nedostajala."
"Znam da to nije cela istina, izgledaš prestravljeno."
"Sve je u redu mama. Idem da se presvučem pa možemo da naručimo neku hranu."
"Ja nisam ništa uspela da spremim, danas je skoro celog dana bila budna."
"Nema veze, naručićemo."
"Dobro. Pripaziću je dok se presvučeš." Mama mi govori kada shvati da je nosim sa mnom.
"Ostaviću je da se igra sa igračkama dok se presvučem."
"Dobro, idem onda ja da odmorim. Umorila sam se."
"Važi mama."
Presvučem se i celog dana provedem sa Nikolinom. Smeje se, plače i tako u krug.
Naručim hranu i pozovem Vidaka, znam da je ponovo sam i da pati za Brankom. Iako je saznala istinu još uvek ništa nije preduzela. Pitam se da li sam i ovog puta u pravu. Pokušava da zaštiti Vidaka od istine a zapravo samo otežava i sebi i njemu.
"Dolazim." Vidak mi odmah odgovori. Spustim telefon i izađem u dnevnu sobu.
"Mama, naručila sam nam hranu."
"Ja sam spavala. Zvao je tata."
"Šta radi?"
"Moram sutra da idem kući."
"Šta je bilo?" Zabrinuto je upitam.
"Ništa, Duška pravi veridbu pa su i nas pozvali. Znaš da su bili uvek tu."
"Znam mama. Slobodno idi."
"Dobro, ali kako ćeš sama sa Nikolinom. Sutra radiš."
"Ne brini mama. Ići ćemo zajedno na posao." Poljubim Nikolinu i dohvatim novčanik kada se oglasi zvono.
"Stigao si. Mislila sam da je dostava."
"Preuzeo sam ja." Podigne tri kese i uđe u stan.
"Koliko si platio?"
"Poklonili su mi." Namigne mi i spusti kese na sto.
"Ćao tetka. Kako si?"
"Dobro sam. Moram sutra nazad a ostavljam Katarinu samu sa Nikolinom."
"Znači potreban sam napokon? Ujkino, dođi kod mene." Nikolina se nasmeje kada ugleda Vidaka pa je spustim u njegovo krilo.
"Mi ćemo sutra da se pazimo. Može? Ujka odavno nije imao slobodan dan. Idemo da se vozimo celog dana." Vidak se udubi u razgovor sa Nikolinom dok ona pokušava da mu odgovori na neki svoj jezik.
YOU ARE READING
Moj ponor 🔚
RomanceImala je najlepši osmeh kada je on bio pored nje. Mislila je da je ludo voli. Ali.. Bila je samo jedna u nizu. Napustio ju je dok je u svom stomaku nosila deo njega. Povredio je. Usledila je borba kako bi svojoj bebi omogućila lep život. Mnogo godin...
