Moj ponor 🔚

LVI poglavlje

Katarina P. O. V.

Otvaram vrata stana i odahnem kada ugledam mrak. Još uvek nije došao.

"Ljubavi, idemo da jedeš a onda ćemo da te okupamo." Nosim Nikolinu dok joj pripremam kašicu. Završim sa Nikolinom i ostavim je da spava dok se istuširam.

Obučem spavaćicu kada začujem otključavanje. Nespretno otključavanje a zatim bacanje ključeva.

"O pa vi ste došli kući. Kakva čast." Bojan tetura dok hoda, prepliće jezikom dok hoda ka meni.

"Ti si taj koji kasni." Okrenem se i zatvorim se u sobu.

"Zašto bežiš?!" Skočim iz kreveta kada začujem Bojan besan glas.

Nepomično stojim i gledam kako se zlo u njemu budi. Odraz u njegovom pogledu budi alarme u mom telu.

"Pijan si."

"Jesam. Ti si kriva."

"Aham, divno. Sada izađi iz sobe, hoću da spavam."

"Zar nisam bio dovoljno jasan? Mislim da odlično znaš svoj zadatak."

Mučnina u telu me natera da izađem iz sobe, obgrlim šolju i molim se da što pre pronađemo izlaz iz ovog pakla.

Vratim se posle pola sata i iznenadim se kada ugledam Bojana kako leži u mom krevetu. Pogled mu je usmeren na plafon dok je ruke stavio ispod glave.

"Nisam hteo da bude ovako. Ona me je naterala, prokleta bila." Izgovori i zatvori oči. Sačekam par minuta. Dohvatim jastuk i prekrivač, na prste izađem iz sobe. Ostavim jastuk i prekrivač na ugaonu dok se ponovo polako vraćam do sobe kako bih uzela NIkolinu. Molim se da je ne probudim dok je uzimam u naručje.

Spustim je na ugaonu garnituru i legnem kraj nje. Odahnem, zahvalna jer sam ove večeri odlično prošla.

"Ustaj!" Gledam u Bojana koji stoji iznad moje glave. Plavo odelo ističe njegove crte lica.

"Večeras imamo prijem. Moraš da ideš sa mnom."

"Mi? Zašto bih išla?" Odmah se usprotivim.

"Zato što sam ja tako rekao."

"Nemoj slučajno da ti padne na pamet da se ne spremiš, tačno u 19h budi spremna. Ni minut kasnije." Izađe i zalupi vratima.

***

"Da li si spremna?"

"Jesam." Vidaka sam zamolila da dođe po Nikolinu. Pretpostavim da je on kada se zvono oglasi.

"Nadam se da ne kasnim, morao sam nešto da sredim." Vidak sa osmehom od milion dolara uzima Nikolinu. "Sve će biti u redu, samo se strpi. Udarićemo tamo gde najviše boli." Poljubi me kratko dok uzima torbu. "Ujedno prelepa si."

"Hvala ti. Spakovala sam sve što joj je potrebno, ako bilo šta zatreba samo me pozovi."

"Ne brini. Kaži mami kako ćeš ti sa ujkom da uživaš." Nikolinin osmeh dok je Vidak drži mi govori koliko ga je prihvatila iako je mala.

"Vidimo se."

"Uživaj u izlasku malena." Vidak mi namigne pre nego što se okrene. Zatvorim vrata, dohvatim torbicu i izađem ispred zgrade. Kao što je gospodin Bojan i zahtevao.

"Odlično si odradila svoj zadatak. Potrebno je samo da stojiš kraj mene i da ćutiš. Nećemo ostati dugo, nadam se."

Uskratim ga za još jednu svađu, odlučila sam da verujem Vidaku. Njegov osmeh je zasigurno opravdan, zato nemam razloga za brigu, govorila je sebi.

"Sada se nasmej i ne pokušavaj slučajno da napraviš neku glupost, svaki pogrešni korak, skupo ćeš platiti." Strpljivo sam čekala da u ruci imam sve moguće dokaze protiv gada koji hoda kraj mene. Sve što sam osećala kraj njega bila je samo farsa.

"Dobro veče, gospodine. Vaš sto je pod brojem 13." Lepa brineta nas je pozdravila dok joj je Bojan uputio čudan pogled.

Stajali smo sami za stolom, Bojan je lutao pogledom po sali dok su ostali gosti s vremena na vreme gledali u našem pravcu.

"Dobro veče." Stariji gospodin nas pozdravi. Nakon kratkog upoznavanja, dalji tok razgovora više nisam pratila.

Bojan je odjednom postao jako fin i kulturan čovek koji poštuje svoju suprugu i prosto je obožava. Rado bih mu se nasmejala ali suzdržala sam se svake reakcije. Ne zato što sam se plašila već zato što sam bila uverena da gospodin za susednim stolom ima veze sa Vidakom.

Gledao je u našem pravcu od kada je ušao. Sa njim je bila mlađa devojka, suviše mlada da bi sa njim imala nešto. Par puta me je pogledala a onda je nešto kucala na telefonu.

Stariji čovek je neprestano gledao  u svojoj skupoceni sat. Cela njegova pojava isijavala je autoritetom, skupoceno odelo i njegov pogled govoio je da sa njim nema rasprave. Uhvatila sam par puta Bojanov pogled koji nestrpljivo gleda u starijeg muškarca ali zbog muškarca koji već sat vremena priča, nije imao mogućnost da sam pozdravi gospodina.

"Da, naravno. Vidite, trenutno nisam zainteresovan za takvu vrstu saradnje, ne želim da moje ime povezuju u takvim slučajevima." Ozbiljnost situacije me konačno dozove. Sada mi je žao jer na vreme nisam čula o kakvoj ponudi se radi.

"Ovo je moja poslednja šansa ali s obzirom da ste odbili našu saradnju, želim Vam uspeh u daljem poslovanju. Naša ponuda od ovog trenutka više ne važi. Gospođo." Stariji čovek me pozdravi nakon što odgovori Bojanu. Stisak na mom struku se poveća. Okrenem se i prostrelim ga pogledom.

"Dobro veče, nadam se da je sve u redu." Stariji gospodin nam se pridruži dok gleda u svoj skupocen sat. Budi u meni znatiželju. Svi su opušteni dok on svakog minuta proverava nešto.

"Naravno, naravno." Bojan se istog trenutka sabere.

"Ova lepa dama je sigurno tvoja supruga. Drago mi je, ja sam Dragan." Ne sačeka da me Bojan predstavi već mi pruži ruku.

"Ovo je moja ćerka, Natalija. Hteo bih da Vas zamolim da nas ostavite nasamo dok mi sklopimo neke ugovore." Dragan gleda u mene dok u potpunosti zanemaruje Bojanovo prisustvo.

"Nema potrebe, moja žena je upućena u naše poslovanje." Bojan se suprotstavi dok Natalija već zaobilazi sto kako bi stala kraj mene.

"Nećemo ih daviti nepotrebnim formalnostima. Neće pobeći, svakako su tu."

"Ne brinite, moramo svakako šminku da proverimo." Natalija se nasmeje Bojanu kako bi ga omekšala dok ja pokušavam da shvatim šta se dešava.

"U redu." Naposletku dobijem dozvolu.

"Dođi." Natalija me nimalo nežno povuče iza jednog zida.

"Sada si sigurna. Sačekaj 5 minuta a onda će doći neko po tebe."

"Zašto bi neko došao po mene?" Uplašeno je upitam. Pogledam levo i naježim se kada ugledam mračan hodnik. Ko su ovi ljudi?

"Ne postavljaj pitanja. Ja moram u wc." Natalija se izgubi dok ja gledam u Bojana. Unervozio se i to jasno pokazuje. Dragan se smeje dok mu nešto govori, Bojan se okreće u mom pravcu kada osetim čudan miris.