Moj ponor 🔚

XXVI poglavlje

Katarina P. O. V.

Mirna me je pustila ranije kako bih se pripremila po njenim rečima za veoma važno veče. Ne znam šta je toliko važno. Vuk mi se uopšte ne sviđa i izgleda mi kao mutan tip.

Gledam šta mogu obući s obzirom da sam šesti mesec, stomak mi je porastao i izuzetno je vidljiv. Odlučim se za usku haljinu koja pokazuje sve moje obline, nemam potrebe a ni za razloga da nosim bilo šta što će sakriti moju trudnoću.

Crvena haljina iznad kolena i kosa podignuta u visokom repu ističe i moju figuru ali i moje crte lica. Spremna odlučim da odmorim malo svesna da se previše umaram.

"Da li si spremna poslaću vozača?" Stiže mi poruka od Mirne.

"Spremna sam." Odmah odgovorim.

Vozač je bio brz pa me je pokupio nakon deset minuta. Iznenadila sam se kada sam ugledala i Mirnu, mislila sam da će iskoristiti priliku i da će otići pre mene.

"Dobro veče." Pozdravim Mirnu i smestim se kraj nje.

"Ćao, Katarina." Opušteno mi doda. Ima prenapadnu šminku kao i suviše providnu haljinu. Mislila sam da idemo na poslovnoj večeri ali očigledno je da sam pogrešila.

"Izvinjavam se." Progovorim kada začujem da mi zvoni telefon. Vidak?

"Molim?" Javim se nakon trećeg zvona.

"Šta radiš?"

"Idem na poslovnu večeru, a ti?"

"Bio sam kod majke mislio sam da dođem do tebe. Mogu da te pokupim posle večere?" Upita me.

"Možeš, naravno. Javiću ti."

"Vidimo se."

"Vidimo se." Progovorim, čudan je ali shvatam da je u poslednje vreme uvek takav.

"Kako je beba?" Mirna me upita. Verovatno da bi skratila vreme do restorana.

"Dobro, čak šta više odlično." Nasmejem se i pomazim stomak.

"Ne moraš da budeš tu do kraja večeri, znam da se umaraš. Nije lako izneti trudnoću." Progovori dok idemo ka restoranu. Pretpostavljam da pokušava da mi kaže da slobodno mogu otići i ranije kako bi ona iskoristila priliku.

"U redu, hvala." Svakako nisam sama tražila da prisustvujem ovoj večeri. Još manje se radujem susretu sa Vukom.

Vuk P. O. V.

Sedim  u restoranu. Kasnio sam pet minuta ali primetim da je sto još uvek prazan što znači da i one kasne. 

Dobio sam mesto za stolu koje gleda ka ulaznim vratima. Nakon desetak minuta ugledam Mirnu i Katarinu. Mirna pokušava da hoda dostojanstveno ali joj baš i ne ide. Katarina hoda iza nje sa podignutom glavom, pogled joj ne luta za razliku od Mirne. Izgleda kao žena koja je usredsređena na svoj cilj i podignute glave ide ka tom cilju.

Večera je već na polovini, Mirna je naručila neku salaticu dok je Katarina naručila sasvim normalnu hranu. Pojela je sve i shvatam da i ova kilaža koju ima odlična je s obzirom koliko jede.

"Izvinjavam se." Progovori i prekine moj razgovor sa Mirnom. Odgovaram kao po nekom šablonu. Dan mi je bio naporan a Mirna je to duplirala.

"Trudna je." Mirna progovori kada se Katarina izgubi iz mog vidokruga.

"Ne znam još koliko može raditi ali mislim da je bolje da je pustimo. Trudnoća je naporna a mi možemo nastaviti dalje." Govori mi dok rukom prelazi preko mog bicepsa.

"Lepo je što brineš o svojim radnicima. Ali danas sam imao previše naporan dan tako da mislim da je u redu da svako krene svojim putem." Ironično izgovorim prvu rečenicu.

"Da li je u redu da ja krenem?" Katarina nam se obrati.

"Jeste." Mirna brzo odgovori.

Pogledam je i shvatim da zapravo nema višak  kilograma. Ima jednu veliku loptu na koju do sada nisam obratio pažnju. Lepa je. Pogledam ruke kako bih video da li nosi burmu ili verenički prsten ali nema ničega. Možda samo ne voli da nosi nakit.

"Mogu Vas ja otpratiti." Izgovorim iako ni sam nisam siguran iz kog razloga.

"Nema potrebe, ali hvala Vam, već imam prevoz."

"Večera je bila lepa. Hvala Vam. Nadam se prijatnoj saradnji." Pruži mi ruku i ljubazno izgovori.

Ustanem i prihvatim njenu ruku. Nežna je, negovana. Elektricitet prostruji mojim telom, primetim da je osetila isto. Skloni ruku i ode. Gledam za njom kako korača graciozno ka izlazu.

Siguran sam da je čeka taj njen. Iz nekog čudnog razloga krenem za njom nakon što se pozdravim sa Mirnom. Crni luksuzni automobil se parkira ispred ulaza. Muškarac rekao bih mojih godina izađe zagrli je i poljubi u obraz. Otvori joj vrata i sačeka kako bi se smestila.

Ovaj hod mi je poznat, čak mi i ovaj čovek izgleda veoma poznato.

Krenem u svoj automobil i odmah odlučim da pratim ovaj automobil.

Posle dvadesetak minuta se parkira ispred jedne zgrade, parkiram se u blizini i iznenadim se kada ugledam Vidaka. Kakve veze on ima sa Katarinom? Odlično ga poznajem i znam da nikada nije imao nijednu ozbiljniju vezu. Zaključa svoj automobil i podigne Katarinu u svoje naručje. Smeju se dok zajedno ulaze u zgradu.

Šokiran sedim u automobilu i ne verujem da sam balavio nad Vidakovom devojkom. Bravo, Vuče. Ovo mi se dogodilo prvi put, nikada nisam jurio za nekom zgodnom ženom bez da mi ona da povod.

Okrenem se i krenem na dug put. Mogu posetiti moju malenu, znam koliko joj nedostajem. Iako ću biti tamo samo par sati siguran sam da će njoj to značiti.

____________________

Konačno neka reakcija sa Vukove strane❤

Ostalo nam je još malo do kraja😞