Moj ponor 🔚

XIV poglavlje

Katarina P. O. V.

Stojim i gledam dok Branka lista po svom imeniku, tražeći neki broj.

"Huh, nema ga. Zašto? Bravo, Branka!" Ironično sebi čestita i podigne pogled ka meni.

"Nemam njegov broj, ali ti sigurno imaš." Nasmeje se kao da je otkrila toplu vodu.

"Šta? Ja?" Zbunjeno upitam jer stvarno nemam pojma o čemu priča.

"O da, ti lutko. Da li mogu da dobijeem tvoj telefon?" Bez da odogovorim zgrabi moj telefon, okrenem se kako bih nastavila svoju šetnju.

"Ćao. Nažalost ovde Branka." Odgovori nekom koji je verovatno očekivao moj poziv.

"Dobro je, da. Evo šetamo, sve je u savršenom redu." Već smoreno odgovara jer sam sigurna da je neko upravo davi preko telefona.

"Dobro, da li mogu ja nešto da kažem?" Nasmejem se njenoj reakciji. S kim god da priča, opasno je iznervirao.

"Hvala ti. Potreban nam je ginekolog. Mislim ne meni, Katarini. Da. Da. Znam da ti sve znaš pa sam mislila da nam možeš pomoći. Hvala ti. Ne, naravno da ne možeš. Katarina će me ubiti." Tiho šapne ali dovoljno da čujem. Okrenem se ka njoj i uputim joj pogled. Dovoljno je pametna da odmah shvati da mi sve mora reći.

"Obećaj mi da nećeš da se ljutiš." Umiljato mi govori dok mi prilazi.

"Slušam." Potrudim se da zvučim ozbiljno ali tako je slatka.

"Znaš.. Pozvala sam Vidaka?" Tiho jedva čujno progovori.

"Vidaka?!"

"Daj Branka kakve on veze ima sa ginekologom?"

"On, pa recimo da poznaje sve najbolje ljude u našoj zemlji, nećemo ti dozvoliti da ideš kod tamo nekog ginekologa. Hajde idemo da vidimo to malenu mrvicu." Nasmejano pogleda u moj stomak i odlučim da ćutim. Vidim koliko je iskreno srećna.

"Zašto se vraćamo?" Upitam je jer se vraćamo u naš stan.

"Pokupiće nas Vidak." Izjavi kao da to nije čudno.

"Zašto?"

"Ne znam, tako je hteo. Rekao je da nas čeka ispred našeg stana." Iznenadim se kada stvarno ugledam kako Vidak parkira svoj skupoceni automobili ispred zgrade.

"Ćao." Zagrli nas kada dođemo do njega.

"Hvala ti." Branka se zahvali i primetim malene iskrice.

"Kako si?" Vidak mi se obrati i primetim da se promenio. Smeje se drugačije.

"Odlično, a ti?"

"Savršeno." Pogleda Branku i primetim da je spustila pogled. Ona se stidi?

"Hajde, moramo da požurimo." Vidak nas prekine pre nego što krenemo da pričamo.

Smestim se na sedište iza Vidaka kako bih Branki ustupila mesto pored njega. Vidim da ima tu nečega ali želim da se pravim kao da nisam ništa shvatila.

Toliko toga sam saznala za danas da mi još jedna tajna nije potrebna.

"Vodim te kod najboljeg ginekologa, nemoj ni da sumnjaš. Ujedno nećeš da čekaš ni red, tako da zahtevamo osmeh." Vidak me pozove u stvarnost dok se vozimo gradom. Nestrpljiva sam da vidim tu malenu tačkicu koja raste u meni ali ujedno me obuzima i neki čudan osećaj.

Da li ću ja uspeti u svemu tome? Nije lako biti roditelj, još teže je biti samohrana majka. Još uvek nisam obavestila ni moje. Najbolje bi bilo da ih posetim. Sledeće nedelje? Mislim da je to sasvim u redu.

"Stigli smo." Vidak se okrene ka meni kada parkira ispred izuzetno luksuzne zgrade.

"Biće sve u redu, nisi sama. Nemoj to da zaboraviš."

"Hvala ti." Iskreno mu se zahvalim jer vidim koliko je iskren u ovom trenutku. Pogledam i Branku ali ona je trenutno u svom svetu, mogu da zamislim o čemu razmišlja.

Izađemo iz automobila, udahnem duboko i krenem ka ginekologu dok u svojoj glavi ponavljam neprestano da ja ovo mogu.

"Dobar dan. Doktor nas čeka." Viktor se obrati gospođici koja radi za šalterom. Veoma je mlada i izgleda ljupko.

"Ovuda gospodine." Bez ikakvog predstavljanja nas povede dugačkim hodnikom. Moram da zapitam sebe kako Vidak zna sve ove ljude i zašto njemu nije potrebno predstavljanje?

"Da li mogu da uđem sa tobom?" Branka mi šapne dok pratimo Vidakov samouveren hod. Pogledam je i izgleda veoma znatiželjno, vidim da to stvarno želi pa ne vidim u čemu je problem.

"Naravno da možeš."

"Izvolite. Da li želite nešto da popijete? Gospodine, Vi možete ovde sačekati." Pokaže Vidaku prostoriju preko puta koja je odlično uređena. Oko nas u raznorazni posteri beba. Izgleda kao u nekoj bajci.

"Čekam vas ovde." Vidak najzad potvrdi dok nas pozdravlja doktor, rekla bih u kasnim četrdesetim.

Nije mi prvi put da dolazim kod ginekologa ali ovog puta sam uzbuđena i jedva čekam da vidim svoju malenu bebu.

"Kako se osećate?" Prijatno upita doktor dok mi pokazuje prostoriju gde se trebam presvući.

"Odlično, neki uobičajeni simptomi su prisutni ali ništa strašno."

"Sada ćemo da vidimo kako napreduje vaša trudnoća. Nakon pregleda moraćete da izvadite krv i odradite još neke analize, u tome će Vam pomoći sestra. Moraćete i da pijete vitamine."

Presvučem se i sačekam dok mi ginekolog stavlja gel. Branka je toliko uzbuđena da sedi na stolici i ne progovara. Sigurna sam da je sve ovo pogađa ali verujem da i ona može uspeti.

"Evo je beba. Za sada je sve u savršenom redu. Bez brige, ostaje Vam samo da uživate u trudnoći. Beba je dobro i plod se odlično razvija. Udaljite se od stresa jer to nije preporučljivo." Dodeljuje mi korisne savete i pozorno slušam kako bih sve ispoštovala. Želim da održim svoju trudnoću.

"Trudni ste već četiri meseca i dešava se da neke trudnice kasno saznaju za svoju trudnoću, ali Vi imate sreće. Samo uradite kao što sam Vam rekao i sve će biti u redu." Na monitoru gledam svoju bebu dok nastavljam da slušam ginekologa. Ova malena mrvica će za par meseci biti u mom naručju.

Suze same klize mojim obrazima, ali ovog puta to su suze radosnice. Jedina dobra stvar koju je Bojan uradio kako treba jeste naša beba.

"Sledeća kontrola je za tri nedelje. Na šalteru će Vam reći u koliko sati."

"Hvala Vam puno." Vidak je neverovatan sve je sredio tako brzo i biću mu zahvalna zbog ovoga, veoma zahvalna. Srećna sam jer imam njih koji su tu kraj mene kada god su mi potrebni.

"Da li je sve u redu?"

"Jeste, hvala ti. Moram da odradim neke analize, vi možete da idete."

"Ne idemo nigde bez tebe. Sačekaćemo te ovde."

Branka hoda kao paralizovana i srećom Vidak je odmah primetio njeno stanje čim smo izašle iz ordinacije. Kao po dogovoru odradim potrebne analize i ispunjena krenem sa Vidakom i Brankom na ručak.