Moj ponor 🔚

I poglavlje

Katarina P. O. V.

Otključavam stan i ulazimo.

"Ljubavi." Obesim se Bojanu oko vrata i krenem da ga poljubim ali se skloni.

"Umoran sam. Idemo da spavamo."

"Dobro." Kažem i okrenem se.

Tako sam umorna. Danas nemam snage da ustajem ranije i spremam doručak. Kupićemo nešto pre posla. Odvučem se do kupatila kako bih završila ličnu higijenu i krenula na posao.

"Katarina!" Začujem kako me Bojan doziva i sigurna sam da sam ne može pronaći sako koji mu je ovog jutra potreban.

Provirim i vidim kako se kreće ka kupatilu.

"Zašto nisi spremila doručak?"

"Umorna sam, nisam stigla." Zašto se ja njemu uopšte pravdam? Ovo je prvi put od kada živimo zajedno da nisam spremila doručak.

"Dobro." Otpuhne ljutito i ode.

Lupim vratima i ptražim haljinu koju ću danas nositi. Crvena je danas odličan izbor. Pogledam koliko mi je ostalo dinara do plate i shvatam da mi niko ne bi pozavideo u ovoj situaciji. Odmahnem glavom i krenem ka autobuskoj stanici.

"Blistaš danas." Koleginice me istog trenutka uvuču u njihov razgovor i pitam se kada sam postala toliko asocijalna. Povukla sam se iz svih kolektiva. Jedino preostalo društvo jeste "elita". Shvatam da me čak i razgovori sa njima umaraju. Nijedna tema se ne provlači kroz naš razgovor osim skupocenih odevnih komada i bredniranih gluposti.

Kada sam postala deo njih? Pitam se i znam odgovor, sve je počelo kada sam se smuvala sa snobom od Bojana. Mamin i tatin sin.

"Odlutala si." Branka me upita. Pogledam je i shvatim da smo pre imale sasvim korektan odnos.. Uvek je bila tu i rado bi se šalila i na moj i na svoj račun. Divna je jedna osoba.

"Umorna sam, sinoć smo izlazili sa Bojanom pa me je umor sustigao."

"Dobro je što je danas petak, pa ćeš se odmoriti." Maja me nasmejano ohrabri. Ali imam neki čudan predosećaj.

"Moram da krenem, imam tonu novih albuma za izradu, pa se vidimo kasnije." Pozdravim ih i krenem ka svojoj kancelariji. Nisam baš očekivala ovoliku tonu porudžbina. Ovo je neverovatno.

Krenem sa prvim albumom i jako mi se dopadaju sve slike. Izgleda tako čarobno.

Nisam sigurna koliko sam slika proverila i odradila ali vidim da je već kraj radnog vremena.

"Vi ostajete još?" Obratim se Maji i Branki koje inače ne ostaju dugo.

"Da. Dogovorile smo se da izađemo kada završimo sve obaveze."

"Vidimo se onda."

"Ćao."

Pokupim svoje stvari i krenem ka autobuskoj stanici. Nadam se da će plata uskoro stići jer nisam sigurna koliko mogu izdražati sa ovim budžetom koji mi je preostao. Uđem u stan i na moje iznenađenje, Bojana nema. Trebao je danas da dođe pre mene. Bar je uvek tako bilo.

Presvučem se i odem do kuhinje kako bih proverila šta imamo u frižideru, nemamo ništa osim pakovanja testenine, jedne pice i nekoliko vrsti voća.

Dohvatim jednu bananu i sednem ispred televizora. Uverena sam da će Bojan uskoro doći pa ćemo nešto zajedno raditi.

Sadržaj na tv-u je suviše dosadan. Listam programe već pola sata ali nema ničeg pametnog.

Pogledam na sat i shvatim da je već pola jedanaest ali da Bojana nema ni na vidiku. Dohvatim telefon i okrenem njegov broj ali nedostupan je.

Obgrlim jastuče sa kauča i bacim se u nepoželjno razmišljanje. Ova veza nikuda ne vodi. Bojan sve češće pokazuje svoje promene i konstanto kasni. Čak je zakasnio i juče. To je prvi put.

Iz razmišljanja me prene otključavanje vrata. Nemam snage da ustajem, podignem pogled ka Bojanu i ugledam ga kako veselo ulazi u stan..

"Kasniš." Tiho progovorim i strpljivo sačekam odgovor.

"Da, imao sam sastanak." Priđe mi i ostavi poljubac u kosu ali osećam ženski parfem, koji nije moj.

"Sa ženom?" Nastavim smirenim tonom.

"Kakva žena?" Zbunjeno upita i skloni se od mene.

"Ne znam, to ćeš mi ti reći. Evo malog olakšanja to je žena na čiji parfem mirišeš. Mislim da svojom platom možeš i bolji parfem da joj kupiš."

"Šta insuiniraš?" Upita me i primetim nervozu, sve moje sumnje su upravo potvrđene. Onog trenutka kada postaje nervozan znači da je na korak ka otkriću.

"Dobila sam sve odgovore. Hvala." Ustanem i dohvatim njegov jastuk i ćebe i spustim na kauč u dnevnom.

"Ovde ćeš spavati večeras, sutra je subota. Nećeš izaći iz ovog stana i reći ćeš mi sve od reči do reči, slovo po slovo! Da li sam bila jasna!?" Povisim ton na kraju, okrenem se i odem.

Neću tugovati sada za svim godinama koje sam provela sa njim, nije važno. On je taj koji ne zna da ceni sve to. Neću ni izigravati žrtvu ali onog dana kada je prestao da me voli trebao je skupiti sve stvari i otići.

Zaklopim oči ali ne mogu spavati. Shvatam da sam se svojom krivicom odaljila od svih. I da nemam prave prijatelje. Svi sa kojima sam do sada izlazila su zapravo Bojanovi drugovi i drugarici. Postala sam deo snobova i to je samo moja krivica. Samo se nadam da se nisam kasno probudila.

Lupanje na prozoru me probudi. Nisam ni svesna koliko je zapravo hladno.

Vetar duva i zašto sam sinoć ostavila otvoren prozor. Samo mi je potrebna prehlada.

"Dobro jutro." Bojan sedi na kauč u turskom sedu i vidim jasne podočnjake na njegovom lepom licu.

Prođem pored njega i stavim sebi kafu. Sačekam i dohvatim jabuku kao užinu. Kasnije ću ići do grada i doručkovaću u nekoj pekari. Mislim da toliko imam.

Sa šoljom u jednoj ruci krenem ka kauču. Sednem na drugi kraj i otpijem gutalj kafe. Neću progovoriti sve dok on prvi ne počne a što se mene tiče imam dva dana. Ne verujem da će ga ljubavnica toliko čekati ipak je sada dan za celodnevni šoping, ručak u nekom fensi restoranu i gužvanje posteljine.

"Nisam te prevario. Kunem se." Počne i pogledam ga, lepo lice je još uvek tu ali pogled više nije, zamenio ga je neki bledunjavi  i lažljiv pogled koji je prisutan od prošle noći.

"Reći nešto."

"Prevario si me, dobro to već znam. Dalje."

Ustane i kleči ispred mene. Nisam navikla na ovakovg slabića koji se krije iza svojih postupaka koje čak i ne priznaje.

"Nema dalje. Nisam to uradio. Imao sam sastanak samo i odmah sam došao kući."

"Bojane! Prestani! Još jedna laž i obećavam ti da ćeš gadno proći."

"Zašto nisi otišao kada si pogledao drugu ženu? Zašto si ostao?!" Ostavim šolju kafe i jabuku nije mi do jela još manje do kafe.

"Idem do grada, kada se vratim ne želim da te vidim ovde. Do večeras ću se iseliti i očekujem da te više nikada u životu ne vidim. Znao si od početka veze da preko prevare ne prelazim." Ustanem i odem do garderobera kako bih se spremila za grad. Moram pronaći i neki stan gde se mogu preseliti. Za jedan dan to baš i nije moguće, ali drugi izbor nemam.