Moj ponor 🔚

XVIII poglavlje

Katarina P. O. V.

"Uđi." Pretpostavljam da je Branka. Oblačim crni komplet i razmišljam šta mogu uraditi sa kosom.

"Spremila sam ti doručak i vitamine sam ti stavila. Trebamo da krenemo ubrzo."

"Spremna sam za pet minuta, hvala ti." Svesna sam da je Bojan taj koji treba da brine o meni, sada smo trebali da uživamo ali sasvim je očigledno da sam dugo bila sa klincem. Maminim sinom koji je samo na trenutak žrtvovao svoje bogatstvo ali ubrzo je nastavio istim životom.

Na brzinu pojedem sve što mi je Branka donela i popijem vitamine. Biću srećna sama sa mojom bebom, Bojan nam nije potreban.

"Moram da odem do gospođice Mirne, sinoć mi je rekla da prvo odem do nje. Vidimo se kasnije." Pozdravim se sa Brankom i krenem ka njenoj kancelariji.

Kratko pokucam i začujem jedno tiho 'napred'.

"Dobro jutro, gospođice."

"I tebi Katarina. Sedi."

"Danas imaš sastanak, nadam se da si odlično pripremila prezentaciju jer ovog puta nam neće tako lako oprostiti. To su veoma ozbiljni ljudi tako da i sama znaš koliko je teško, ostvariti bilo kakav kontakt sa njim. Odlaganje je nedopustivo."

"Razumem." Kratko odgovorim jer shvatam i njenu poziciju.

"Što se tiče tvog zdravstvenog stanja o čemu se radi?" Upita taman kada pomislim da smo završile.

"Trudna sam." Izgovorim jer nema potrebe da bilo šta kažem jer će se za par nedelja jasno videti.

"Stvarno? Baš mi je drago." Iznenađeno ali nasmejano mi čestita.

"Da li ćeš sada da prestaneš sa poslom?"

"Ne, nisam uopšte o tome razmišljala iskreno i ne vidim potrebu da prestajem sa radom. Za sada je sve u redu."

"Drago mi je da to čujem. Odmori malo pa ćeš kasnije prezentovati."

Nestrpljiva sam i uzbuđena ovo je moje prvo prezentovanje, nadam se da će sve biti u redu.

"Spremna?" Gospođica Mirna dobaci u prolazu. Pogledam na sat i shvatim da imam samo još pola sata. Prezentaciju sam naučila, ja sam spremna. Dobro, mogu ja to.

"Gospođica te zove." Sekretarica gospođe Mirne se odjednom stvori ispred mene. Iako smo u firmi veoma složni kao kolektiv nju nikada nisam videla da je pričala sa nekim. Oduvek je tu kao glavna tračara koja će se odjednom odnekud pojaviti, čuti sve što ne treba i onda bi samo odjednom tako nestala kao što se pojavila.

"Dolazim." Pokupim sve stvari koje su mi potrebne i uputim se ka kancelariji gospođice Mirne.

"Zvali ste me."

"Uđi, mi ćemo otići u salu za sastanke. Tamo je sve spremno. Proverila sam i idemo odmah. Nije u redu da mi kasnimo."

Nakon desetak minuta, možda malo više, nisam ni sama sigurna jer me trema ubija, ali sala je bila puna.

"Katarina, zaboravila sam telefon. Donesi mi molim te." Mirna se oglasi dok čekamo još jednog gospodina da dođe jer kasni.

"U redu." Krenem ka njenoj kancelariji dok gledam poruke koje odjednom stižu na mom telefonu.

Prva poruka glasi: 'Katarina?' Pročitam ime pošiljaoca i shvatim da je to ludi Vidak.

'Tu si?' odmah šalje drugu dok nastavim da gledam ćaskanje.

'Dobro, trebaš mi.' Nastavi da piše.

'Slušaj, danas posle posla idemo do jednog restorana. Potrebne su mi neke informacije. A nakon toga i tvoja pomoć.'