Moj ponor 🔚

XXXIII poglavlje

Vuk P. O. V.

Nedelju dana ranije

"Gospodine, izvinjavam se ali gospođica Mirna zove već deseti put. Znam da ste rekli da Vas ne obaveštavamo ali.."

"U redu, rešiću to. Slobodna si." Frustrira me Mirna kao i njeno ponašanje. Na niskoj lestvici je tolerancije.

"Mirna, zvala si me?"

"Da, Vuče. Moraš da potpišeš neka dokumenta."

"Doći ću danas ili sutra, imam i ja neke papire za koje mi je potreban tvoj potpis."

"Čekam te Vuče. Radujem se našem susretu."

Odgovorio bih da nam osećanja nisu obostrana ali umesto toga samo prekinem poziv.

"Pozovi advokata, za pola sata neka bude u mojoj kancelariji." Izdiktiram sekretarici. Ovaj plan je odličan, trebao sam ranije da se setim ove ideje.

"U redu gospodine."

Kao po zahtevu advokat je bio u mojoj kancelariji nakon pola sata, tačno u sekund.

"Dobar dan gospodine."

"Sedi. Želim da mi danas ako je moguće za sat vremena pripremiš ugovor. Uslov je pet godina rada u našoj firmi u suprotnom ukoliko ne ispoštuje taj dogovor moraće da isplati 5 miliona firmi za dve nedelje.."

"Mislim da je to ogromna suma, da li ste sigurni?"

"Da, samo tako uradi. Detalje si dobio na mejlu samo proveri kada odeš do kancelarije. Nadam se da ćeš kao i do sada biti brz i efikasan."

"Ne brinite gospodine. Ugovor će biti u Vašim rukama za manje od sat vremena."

"Odlično, slobodan si."

"Prijatan dan."

Pozovem odmah sekretaricu kako bih završio još par bitnih poslova i kako bih konačno sklonio Mirnu sa vrata. "Donesi mi kvartalne izveštaje i zakaži za sutra sastanak sa finansijkom službom."

"Odmah gospodine, da li je to sve?"

"I jednu kafu."

"U redu."

Završim pregledanje mejlova, neke samo odbacim dok zanimljive ponude ipak ostavim, nikada ne znam da li će mi njihova ponuda zatrebati iako su u niskom rangu.

Sat vremena kasnije, u rukama sam imao kvartalni izveštaj koji nisam završio ali mnogo bitnije jeste zapravo ugovor koji će Mirna biti prinuđena da potpiše. Njen pristanak i nije bitan ali svakako mora i ona odobriti.

"Izlazim. Možeš i ti da ideš kući." Obavestim svoju sekretaricu. Kada ja nisam tu ona nema potrebe da ostaje, s obzirom da ima svoju porodicu kada god mogu pustim je ranije ali kada posao zahteva bez ikakvih izgovora ostaje koliko god da je potrebno.

"Hvala Vam." Razlika u godinama je velika ali naš odnos je jasno definisan. Ja sam šef ona je moj zaposleni tu nema dileme iako cenim i poštujem njen rad, granice su jasne.

Parkiram se ispred firme i odmah krenem ka Mirninoj kancelariji. U prolazu pogledam ka Katarininom stolu ali primetim da nije tamo. Nema čak ni njenih stvari.

"Došao si.." Mirna ushićeno potvrdi jasnu činjenicu.

"Da, ali žurim." Odmah na početku naglasim.

"Zašto si se promenio? Mislila sam da nam je bilo prelepo."

"Došao sam zbog posla, mislio sam da si me zbog toga pozvala ovde." Pogledam je ozbiljno. Odmah se povuče i spusti se u svoju fotelju.