Moj ponor 🔚

XXV poglavlje

Vuk P. O. V.

Umoran sam. Posao nikada bolje ne ide ali dugo nisam koristio slobodan dan.

"Gospodine, gospođa Mirna je zakazala sastanak za pola sata. Rekla je da je bitno."

"U redu. Gde?"

"U njenoj firmi."

"Dobro. Spremi mi raspored za sutra i pošalji mi na mejl."

"U redu." Izađe i zatvori vrata. Gospođa Simeona dugo radi za mene. Od kada sam osnovao firmu trebalo joj je dugo dok se uhodala u posao ali sada je broj jedan. Starija je od mene sigurno desetak godina i gleda me kao sina.

Pogledam na sat i shvatim da je bolje da krenem. Ne volim da kasnim mada ne volim ni previše Mirnu da gledam. Muka mi je od njenih nabacivanja iako sam joj rekao da se ne vraćam tamo gde sam već jednom bio.

Nisam tip koji voli veze za mojih 30 godina nikada nisam imao nijednu vezu i to mi je sasvim u redu.

Gužva u gradu je kao i uvek neverovatna. Potrebno je sat vremena do Mirnine firme. Setim se prečice pa požurim. Parkiram ispred firme i pozovem Davida da dođe kako bi mi doneo dokumenta koja su mi ostala kući. Sačekam ga u automobilu dok prelazim preko novog ugovora.

Ako potpišem ugovor i sa ovom firmom biće to odlično pokriće. Priliv novca je ogroman pa moram to negde i uložiti.

David me obavesti da je stigao pa izađem kako bih preuzeo dokumenta i konačno završio sastanak sa Mirnom. Siguran sam da je ovo poslednji susret sa njim jer ne planiram da uopšte imam bilo kakav kontakt sa njima.

"Dobar dan." Obezbeđenje me pozdravi na ulazu. Naravno da svi znaju ko je Vuk. Dovoljno je samo moje ime kako bih dobio sve što poželim.

"Stigao si." Mirna mi odmah pritrči iako je sala puna.

"Da." Kratko odgovorim jer nema potrebe za preterivanjem.

"Sedi." Naravno da mi je pronašla mesto kraj sebe. Nikada njeno preterivanje neće dobiti kraj.

"Sačekaćemo samo i Katarinu i možemo početi." Mirna se obrati svim prisutnim.

Ne znam ko je Katarina ali dok ona dođe nastavim da gledam telefon, svakako mnogo je bolja opcija od Mirne.

"Izvinjavam se što kasnim." Tihi glasić progovori pa podignem pogled kako bih ugledao osobu koju toliko dugo čekamo.

To je ista ona devojka koja je bila pre par dana kod Mirne u kancelariji.

"Katarina će vam predstaviti i naše nove proizvode. Kasnije ćemo pregovarati o detaljima." Mirna pojasni a onda se vrati u svoju stolicu.

Promatram Katarinin izgled i primetim da je dodala na kilaži i to za samo par dana. Sledeći put kada je vidim imaće sto kilograma. Možda ima nekih problema sa hormonima ili neku bolest? Sve je moguće, niko se ne goji sa tolikom razlikom tek onako.

Deluje mi kao i sve fufice koje svojim telom stižu do položaja. I shvatam da sam u pravu, svaki sastanak je vodila glavnu reč iako nisam primetio neke njene posebne sposobnosti.

Osetim pogled na sebi pa shvatim da imamo i novog člana. Devojka sedi preko puta mene i prodorno me gleda. Kada shvati da sam joj uzvratio pogled okrene se ka Katarini i nasmeje joj se. Prezentacije me puno ne interesuje pa i ne slušam previše.

Šta više ne znam ni o čemu priča. Pogledam na sat i shvatim da je već prošlo desetak minuta.

Mirna nas zamoli da pređemo u njenoj kancelariji kako bismo sklopili dogovor i kako bi konačno prihvatila nečiju ponudu. Ne sumnjam da će prihvatiti moju jer sam uveren da misli da će tako i mene dobiti. Nikada nisam sumnjao u takve žene, spremne su na sve zarad par kreditnih kartica bez limita.

Mirna i Katarina mi izgledaju identično, možda grešim ali ne bih rekao.

"Želim da vam zahvalim zato što ste ovde u ovolikom broju. Pažljivo sam pregledala sve vaše ponude i teška odluka je bila na meni. Odlučila sam da nastavimo saradnju sa gospodinom Vukom." Izgovori i nasmejem se u sebi. Lepo rekoh, još uvek veruje da između nas može biti nešto više od jedne noći. Možda ali u nekoj bajci. Mada ne bih poželeo ni bajku sa njom, pre bih rekao da bi to bio odličan horor.

Sedim i čekam da se isprazni kancelarija kako bih i ja mogao da odem. Nije u redu da ja prvi odem.

"Možemo proslaviti u nekom lepom restoranu?" Mirna se smesti na stolici kraj mene i otkrije svoju nogu. Katarina je još uvek tu ali deluje otsutno.

"Naravno, u redu je proslaviti u troje." Nasmejem se, nestrpljiv sam da vidim predstavu u kojoj će glavnu ulogu imati dve polupismene žene.

"U troje?" Mirna nesigurno upita.

"Katarina, ti i ja." Izgovorim glasom koji ne prihvata ne. Klimne glavom kao da je shvatila a Katarina konačno pogleda u našem pravcu.

"Nešto ste rekli?" Upita ispravljajući se u stolici.

"Da, večeras idemo da proslavimo novo partnerstvo."

"Nadam se da je u redu da vas odbijem." Katarina upita što me iznervira. Ko je ona da mene odbija? Svakako se Mirna ovde ništa ne pita.

"Ne prihvatam ne kao odgovor. Sada moram da idem, čekam vas u restoranu *******. Mirna odlično zna taj restoran." Mirna shvati moju poruku i nasmeje se. Radije bih proveo noć sa Katarinom nego Mirnom iako nijedna nije zaslužila moje poštovanje.

Izađem iz firme i odahnem.. Kada završim i sa ovom večerom zauvek sam završio sa Mirnom.

"Hej, kada dolaziš?" Odmah kada se javim začujem pitanje.

"Ne znam, imam neke obaveze. Da li ti je potrebno nešto?"

"Nije, samo sam htela da proverim kako si."

"Dobro sam, doći ću prvom prilikom."

"Kada ćeš prestati da radiš?" Upitam je jer pre svega to jeste najveći problem. Nije sigurna.

"Lepo mi je tamo. Ne razmišljam da prekinem."

"Svesna si da ovo nije kraj razgovora?"

"Jesam, ali i ti znaš da neću odustati tako lako."

"Znam." Potvrdim jer takva je tvrdoglava i jaka. Iako joj to ne pričam stalno, prava je lavica.

"Šta radi malena?" Upitam pre nego što prekinem vezu.

"Spava, danas je mirna."

"Poljubi je." Prekinem vezu.

Nedostaje mi ta malena, ali posao ne može da čeka.

"Imamo problem." Stiže mi poruka i odmah znam da je nešto ozbiljno.

Brzo krenem na put jer nemam vremena za gubljenje. Sve probleme moram rešiti što pre a kasnije i požuriti na tu dosadnu večeru.

_________________________

Evo i Vuka, da čujem mišljenje o njemu❤