Katarina P. O. V.
Zbog toga što nikog u ovom klubu ne poznajemo morali smo da čekamo. Ubija me ovaj red koji je predug. Dok stignemo na red, klub će biti pun i na kraju nećemo ni ući.
"Društvo mene ubija ovaj red. Znam kako ćemo rešiti ovo, stvarno više nemam snage da čekam ove puževe." Dvojica koji čekaju ispred nas i pogledaju u Maju koja ih je baš lepo opisala. Prevrne očima kada ugleda kako je gledaju i krene da kopa po svojoj torbici tražeći to neko njeno rešenje.
"Ljubavi, gde si?" Maja se obrati pretpostavljam da je Bogdan na vezi.
"Znam ali dogovorili smo se." Nasmejano mu govori i gledam je kako se topi dok priča sa njim.
"Ja sam ispred Kocke. Ne možemo da uđemo jer moramo da čekamo red a red je predug. Čekam te. Ljubim te."
"Jes.. Ulazimo za par minuta." Maja nas iznenadi i drago mi je jer je sredila. Ne volim duge redove. Bar nešto.
Nisam sigurna šta se dogodilo ali dok sam trepnula ispred nas je bio Bogdan i onaj njegov drug. Setim se da još uvek nisam saznala ko je bio pored mene u bolnici.
"Hajde. Idemo ovde svakako nemamo šta da radimo." Branka me povuče i poslušam je, stojim kao budala u redu sama.
Kada sam shvatila da će nam ulaz srediti Bogdan nisam očekivala da će nam srediti i najbolji separe, koliko je zapravo on moćan? Previše, toliko je očigledno.
"Kako si?" Bogdanov drug mi priđe i postavi mi veoma prijateljsko pitanje ali problem je što ja apsolutno ne mogu da se setim njegovog imena.
"Dobro sam, ti?" Sa osmehom ga upitam.
"Kao što vidiš, odlično."
Nasmejem se jer nemam pojma šta bih sa njim pričala. Branka priča sa Andrijom ali vidim distancu između njih verovatno zato što je Andrija zauzet.
"Da li ti mogu verovati?" Iznenada me upita i iznenadim se kojim tonom je to izgovorio. Da li mi može verovati? To je tako teško pitanje. Ali ako sam ja njemu verovala nakon prvog viđenja može i on meni.
"Naravno da možeš." Nasmejem se i uzvratim mu pogled iako to baš i nije moguće jer je klub suviše mračan. Ovaj klub mi izgleda kao da u svojoj tami krije previše tajni, ako bi se nekim slučajem pojavila i najmanja svetlost to bi bio krah ovog kluba. Njegova tama je bila kao njegov zaštitni znak. Sigurna sam da to nisam samo ja umislila jer ovde i jeste sve suviše mračno, tajno i misteriozno. Sigurna sam da to donosi i veliku posetu.
"Postaviću ti jedno pitanje ali biće naša mala tajna?"
"Okej." Zanima me šta može biti toliko tajanstveno, ali čekam da on prvi počne.
"Šta vi ovde muvate?" Branka se odjednom stvori ispred nas i iznenadi me.
"Samo pričamo." Nasmejem joj se i osmotrim dešavanja u klubu. Klub je neverovatno pun, Maja je sa svojim dečkom i iako je ovo trebao da bude prijateljski izlazak sa Andrijom pretvorio se u dejt. Shvatam da meni nije mesto pored Vidaka, već pored Andrije.
"Ja se izvinjavam ali drug mi je već dugo sam, devojke će ga vrebovati čim vide priliku." Ustanem i pređem do Andrije.
"Kako je na poslu?" Tek se uhodi pa verujem da nije lako.
"Odlično, kolektiv je super sa ponekim izuzetkom."
"Na to smo se svi navikli."
"Da."
"Hajde, nećemo da sedimo i Maja je sa Bogdanom od kada smo došle, idemo malo da uživamo." Branka me povuče a zatim i Maju tako da nismo imale vreme ni da se protivimo.
"Umorila sam se idem po piće." Pokušavam Branki da objasnim i konačno uspem.
"Idemo zajedno." Provlačimo se do šanka i ovi mirisi ubijaju. Kako ljudi mogu podnositi sve ovo, nije mi jasno.
Naručimo dva soka, za mene negazirani. Coca Cola mi smeta od malena tako da je pijem u veoma retkim slučajevima, skoro pa nikada. Vidim da je konobar iznenađen našom porudžbinom ali brzo se vrati sa našim sokovima.
"Hvala."
"Idemo u separe?" Branka me upita.
"Ostaćemo još malo ovde." Sviđa mi se ovaj deo šanka. Udaljen je i nema gužve za razliku od ostalog dela kluba.
Branka slegne ramenima kao da joj je svejedno. Verujem da jeste jer svakako se ni u separeu ništa bitno ne dešava. Razgledam u klubu i ima dosta lepih muškaraca, sigurna sam da svaki od njih ima na desetine njih koje čeznu za njim.
Zagrcnem se sokom kada preko puta nas ugledam nikog drugog do Bojana kako se grli sa plavušom. Čekaj? Plavušom? Ali ovo nije ona devojka koja je poslala slike za izradu. Očigledno da je čoveku u krvi da vara. Kada jednom prevari kasnije samo ide dalje.
"Da li si dobro? Katarina?"
"Dobro sam, pogledaj preko puta."
"Kreten."
Da, kreten. Dan za danom prolazi i shvatam da je i moja ljubav prema njemu sve manja.
"Tu ste, hajde. Dosadilo mi je." Andrija nam priđe i složimo se sa njim.
"Maja?" Upitam Branku ali pretpostavljam da je ona pronašla prevoz.
"Ona ostaje."
"Hoćeš da uđeš?" U isti glas pozovemo Andriju ali nas odbije uz izgovor da je kasno.
"Čujemo se sutra." Pošaljem mu vazdušni poljubac i krenemo ka zgradi.
Umorna od svega, nakon što sam skinula haljinu i šminku odmah sam se uspavala.
"Znaš da te volim."
"Volim i ja tebe." Nasmejano odgovorim Bojanu.
"Gde idemo?" Upitam kada ugledam velike kofere.
"Vodiš nas na odmor?" Ponovim pitanje i utonem u njegov zagrljaj, volim zagrljaje sa njim. Volim njega i sve što ima veze sa njim.
"Naša ljubav nije dovoljno jaka." Tiho mi govori dok sklanja pogled.
"Jeste, ti znaš da smo mi uvek prevazilazili sve prepreke, nama je naša ljubav najbitnija."
"Nije dovoljno, odlazim Katarina."
"NE! Nemoj ponovo da me ostavljaš, ti mene nikada ne ostavljaš. Ovo je neka šala." Dajem mu ruku ali je sve dalje. Vuče za sobom teške kofere dok stojim i gledam u njegov odlazak.
"NE!" Skočim i shvatim da je to samo san. San koji je realan i koji se nažalost ostvario.
Tek sada vidim koliko je glupa mudrost koja ni nije mudrost koju je izjavio Edward Lucas. Jedna od najuzbudljivijih stvari koje možemo uraditi je da odemo u krevet. Jer niko ne može dotaći naše snove.
Potpisujem da sve dotiče naše snove. Bojan ruši moje snove.
"Katarina? Da li si dobro?" Branka uplašeno uđe u sobu.
"Dobro sam, samo sam loše sanjala."
"Doneću ti vodu."
"Nema potrebe, spavaj." Uvučem se ispod prekrivača i čvrsto zatvorim oči.
YOU ARE READING
Moj ponor 🔚
RomanceImala je najlepši osmeh kada je on bio pored nje. Mislila je da je ludo voli. Ali.. Bila je samo jedna u nizu. Napustio ju je dok je u svom stomaku nosila deo njega. Povredio je. Usledila je borba kako bi svojoj bebi omogućila lep život. Mnogo godin...
