Moj ponor 🔚

LIX poglavlje

Katarina P. O. V.

Dve nedelje ranije

"Izađite iz mog stana!" Besno izgovorim i vratim se kako bih otvorila vrata koja sam zatvorila pre par sekundi.

"Katarina..."

"Ne želim da slušam." Izgovorim dok čekam da izađu. Zaustavljam suze dok sebi postavljam pitanje kako uvek ja budem najveća budala?

"Hajde, dragi." Uhvati Vuka ispod ruke dok je on gleda besno. Izađu oboje, zatvorim vrata i skliznem na pod.

Zašto uvek ja?

Tiho kucanje me natera da obrišem suze.

"Odlazi."

Kucanje se nastavi. Ustanem kako bih mu još jednom ponovila da mi više nemamo ništa.

"Nisi shvatio? Ne želim da te.." Ukočim se kada ugledam Bojana ispred mog stana. Na brzinu zatvorim vrat.

"Otvori omdha." Grub glas se začuje iza zatvorenih vrata. "Nemaš izbora, otvorićeš mi ili ću ja razbiti jebena vrata. Izbor je na tebi." Odbijam da prihvatim da je nakon toliko meseci ponovo tu. Zašto je došao? Oduzeće mi malenu? Pozvaću Vidaka, on će doći.

Trčim do dnevne sobe kako bih uzela telefon ali zvuk pucanja brave je jasan znak da kasnim. Ne odustajem i nastavljam da tražim Vidakov broj.

"Glupačo. Ostavi telefon." Zgrabi mi telefon pre nego što pozovem Vidaka i baci ga što dalje. Shvatim da nije razbijen jer se ne čuje nikakav zvuk.

"Šta hoćeš?" Besno ga upitam dok gledam u njegovo odelo.

"Svašta ali prvo moramo da pričamo. U dnevnom boravku imam jedno iznenađenje za tebe." Krenem za njim nakon što spomene iznenađenje. Sasvim sam sigurna da nije u pitanju ništa lepo.

"Dođi, upoznaću te sa jednom divnom ženom. Ovo je Milena." Rukom mi pokaže na nasmejanu devojku koja zaljubljeno gleda u njega. Toliko mogu da procenim. Jedino što me zanima kakve veze imam ja sa njegovom devojkom.

"Pa?" Drsko upitam.

"Pa ukratko ću ti ispričati njenu biografiju. Jako je fina i požrtvovana a najbitnije jeste da je ona socijalna radnica." Progutam ogromnu knedlu kada začujem da je socijalna radnica. Odlično poznajem Bojana i već sada vidim šta sledi.

"Milena i ja imamo jedan lep dogovor, siguran sam da tebi ne ide u korist da naš dogovor bude ispunjen."

"O čemu pričaš?" Na kraju živaca upitam. Muka mi je od njegovog podmuklog osmeha i samih igrica koje pokušava da igra sa mnom.

"Smesti se. Ispričaću ti sve, ne moraš da brineš."

"Ne želim da čujem."

"Dobro, onda mi možemo da sklopimo dogovor." Obrati se Mileni.

"Sigurna si?" Samouvereno me upita i najradije bih skočila i pokazala mu koliko sam sigurna ali sada samo ćutim.

"Biću dobar, reći ću ti. Toliko zaslužuješ."

"Imaš dva izbora. Daćeš mi dete ili ćeš krenuti sa mnom."

"Dete?!" Uzviknem besno.

"Da." Kratko objasni.

"Ti čak i ne znaš da li si postao otac devojčice ili dečaka. Ne znaš ni kako se zove." Ustanem i krenem da hodam po dnevnom boravku. Izluđuje me njegovo ponašanje.

"Kao da je bitno." Otpuhne i pogleda u Milenu.

"Nisam luda da krenem sa tobom. Ti si taj koji je otišao, ti si odlučio da ne želiš dete."

"Dokaži." Cinično izgovori.

"Molim?" Nadam se da je samo u pitanju nesporazum, nije on u stanju to da uradi.

"Odlično čuješ. Ukratko možeš da spakuješ stvari i da kreneš sa mnom. Ili ću uzeti bebu i više je nikada nećeš videti."

"Šta želiš od mene?" Upitam na ivici volje.

"To ćeš saznati uskoro a sada kreni sa pakovanjem. Gde ti je dete?" Pogledom potraži Nikolinu ali kada je ne ugleda vrati pogled na mene.

"Doći će uskoro.."

"Odlično, ukoliko ne želiš da kreneš sa mnom nikakav problem, ali nećeš više dete videti ni u snu."

"Ne možeš to da uradiš! Ti si nas ostavio!" Udaram ga ali izgleda kao u kamen da udaram.

"Rekao sam već, ne volim da ponavljam ali kada već želiš.. Dokaži da sam vas ostavio ali s obzirom da to ne možeš.." Podigne ruke i okrene se ka Mileni.

"Milena je sve pripremila ako želiš možeš i sama da pogledaš."

Zvono na vratima mi ulije nadu ali kada ugledam pištolj u Bojanovim rukama naježim se.

"Uzećeš dete i zatvorićeš vrata. Ne pokušavaj ni slučajno neku glupost."

Hodam ka vratima ali pištolj na mom struku ne dozvoljava mom mozgu da o bilo čemu razmišlja.

Otvorim vrata i nasmejem se kada ugledam Nikolinu i Vidaka.

"Stigli ste. Preuzeću Nikolinu sigurno si umoran i imaš puno toga da uradiš. Slobodno uživaj u danu a mi ćemo kasnije da te zovemo." Zalupim Vidaku vrata ispred nosa.

"Bravo. Vidiš kako možeš da poslušaš. Sada požuri sa spremanjem, nemam čitav dan."

Pakujem najbitnije stvari sasvim sigurna da ću pronaći neko rešenje. Vidak će mi pomoći. Da, on je uvek tu.

"Gotova?" Uplašim se kada začujem Bojanov glas iznad moje glave.

"Još par stvari su mi samo ostale."

"Požuri."

Pola sata kasnije

Gledam sve zidove, sada su prazni. Sećam se dana kada smo zajedno gledali film ili smejali se nekim glupostima.

Sada sam ponovo tu, nesrećna i uplašena. Čvrsto grlim Nikolinu kao da ću je tako spasiti.

"Još malo. Spasiću te odavde." Šapnem Nikolini i poljubim je u mekan obraz. Loš osećaj je opkolio moje telo od kada sam kročila u ovaj stan.

__________________________

Imam jedno pitanje za vas.

Koliko vas bi kupilo neku moju knjigu i koju? Za sada su tu: "Moj ponor", "Stan na dan", "Život je kocka" i "Ponovo ti"?

Čekam vaše odgovore i unapred hvala.