Gangster

53. Sastanak

Osetila sam kako neko prelazi prstom preko mog obraza, budeći me.
Okrenula sam se na bok, ispustivši pospani uzdah.
Polako sam počela da se vraćam u zemlju snova, kada me je ponovo iz nje istrgao dodir na licu.
Ponovo sam se okrenula na leđa, mahnuvši rukom ispred lica,udarivši je od nečiju veću i toplu.
Osoba čiju sam ruku udarila, uzela je moju ruku u svoju, mazivši je prstima.

Polako sam otvorila oči,prilagođavajući ih svetlošću prostorije.

Osmeh mi je preleteo preko lica kada sam ugledala ko me je to uporno budio.

-El. - Jungkook se nageo prema meni, ostavivši nežan poljubac na mom čelu.

-Zdravo Kookie. Otkud ti? - uspravila sam se u sedeći položaj.

Slegnuvši ramenima, Jungkook je skinuo prekrivač sa mene. - Jimin nas je pozvao na sastanak.

-Oh? Zbog? - protegla sam se, zevajući kao kiklop.

-Zar ti Jimin nije rekao? Taehyung stiže ovde. I moramo da napravimo plan kako da ga se otarasimo jednom za svagda.-Kookie je objasnio.

Klimnula sam glavom. -Fino.

Ustala sam iz kreveta.-Gde su ostali?

-Čekaju da sastanak počne. Oni i neki od Jiminovi ljudi su u Jiminovoj kancelariji. Čekamo da Jimin dođe.-Jungkook se detinjasto nasmešio.

-A zar i ti ne bi trebalo da budeš tamo? - upitala sam, začuđena što nije sa momcima.

-Da, ali Jimin me je poslao da te probudim. Rekao je da posle doručka ideš sa nama na košarku i da će nam se on kasnije pridružiti.

Frknula sam.-Još uvek je ljut.

Jungook je podigao obrvu.
-Zbog?

-Nebitno. Samo znam da je još uvek ljut. - prekrstila sam ruke na grudima.

-Kako to znaš?

-Da nije, sam bi došao da me probudi. - zaključila sam, sevši na ivicu kreveta.

-Ha. Ima smisla. Mada možda nije stigao, zbog sastanka.-Kookie se zamišljeno počeo po bradi.

-Da, možda. - i Kookie i ja smo skočili kada smo čuli Jiminov glas koji je dopirao sa vrata.

Suzila sam oči, posmatrajući Jimina kako se naslanja na okvir vrata, u crnom sakou i pantalonama, dok je njegovu svetlu kosu jednostavno pustio da mu slobodno pada sa jedne strane čela.

-Hej, Jimine. Kada počinjemo? - Kookie ga je nestrpljivo pitao.

-Još malo. Idi kod ostalih.-Jimin je mahnuo rukom ka vratima, i Kookie je za tili čas pohitao u hodnik.

Jiminov pogled se našao na meni, a njegov izraz lica je bio hladan, da me je na sekund strah protresao.

Nervozno sam ustala sa kreveta, prošavši rukom kroz kosu, pokušavajući da održim kontakt očima iako mi to nije baš najbolje uspevalo.

-Dobro jutro. - rekla sam, jedva se osmehujući.

-Zavisi kome. - odbrusio je Jimin, hladnim tonom.

Spustila sam pogled i klimnula, ne znajući šta da radim ili kažem.

Kada sam ponovo podigla pogled, više ga nije bilo.

Uzdahnula sam i zaputila se prema kupatilu.

-Biće ovo dug dan... - prokomentarisala sam ulazeći unutra.

                       ***
-Doručak je bio izvrstan! Hvala, Dolores.-rekla sam izlazeći iz trpezarije.

Popela sam se uz stepenice, i otišla do vrata Jiminove kancelarije.