Gangster

14.Srce samo što ne iskoči.

Raširila sam oči dok sam gledala udarne vesti na TV-u.

Devojka E. Dž. (18),nestala je.
Policija traga za njom. To je sve što za sada znamo...

Legla sam na kauč i zatvorila oči jer je glava počela da me boli. Počela sam da masiram slepoočnice prstima i da nateram mozak da radi brže nego uobičajeno kako ne bih bila ubijena od strane Jimina.

Kris. Kris je jedina koja zna za moju otmicu. A takođe, imala je puno pravo da javi policiji ili lokalnim vestima.

Nismo se čule još od onog dana kada sam pokušala da pobegnem. Ne znam čak ni gde mi je telefon.

Moram da ga nađem i pozovem Kris. I, nekako je uverim da slaže policiju da je samo umislila ili da je imala izazov da to uradi ili.... Ne znam ni ja više.

Ustala sam sa kauča i otišla do kuhinje. Tamo sam zatekla sobaricu koja je prala sudove.

Prišla sam joj. - Izvinite? Mogu li nešto da vas pitam?

Okrenula se ka meni. - Naravno, recite.

Počela sam da prevrćem ruke.-Pa,htela sam da vas pitam da li možda znate gde je moj telefon, ako nije kod vas možda?

Ona je odrično odmahnula glavom.
-Nije kod mene. Mada, mislim da je možda kod gospodina Parka. Možete otići i proveriti ga. On je sada u svojoj sobi.

Ujela sam se za usnu.
Divno. Baš divno.

-A, šta ako spava? - upitala sam.

Ona se toplo nasmešila. - Probudite ga. Sigurna sam da se na vas neće naljutiti.

Klimnula sam glavom i zahvalila joj se izlazeći iz kuhinje.
Zaputila sam se ka Jiminovoj sobi.

Mislim se, jesi ti normalna ženo? Da ga probudim? Pa ima da me obesi.

Došla sam do Jiminovih vrata i lagano pokucala na njih.

Čulo se - napred.

Otvorila sam vrata i ušla unutra.
Jimin je još uvek ležao na krevetu i čitao neku knjigu. I, još uvek je bio bez majice.
Kada me je video, spustio je knjigu i uspravio se u sedeći položaj.

Zatvorila sam vrata i polako mu prišla.
Pogledao me je i pokazao rukom da sednem.

Sela sam pored njega na krevet.

-Reci. - blago je rekao i počeo da mi mazi leđa.

Stresla sam se od njegovog dodira a on je to primetio.

-Jel sve u redu? - podigao je obrvu.

Klimnula sam glavom. - Da.

NE!

-Samo, htela sam da te pitam da li je možda kod tebe moj telefon?-dodala sam.

On je klimnuo glavom.-Jeste. - otvorio je fioku noćnog stočića i izvadio moj telefon. Pružio mi ga je.

Uzela sam telefon. - Hvala.

Krenula sam da ustanem ali me je njegova ruka zaustavila.

Pogledala sam ga a on se namrštio.-A koga planiraš da pozoveš?

Ujela sam se za usnu. - Kris.

Klimnuo je glavom i približio mi se. Legao je i stavio svoju glavu u moje krilo.

-A što je zoveš? - upitao je gledajući me.

Ujela sam se za usnu.
Da li da mu kažem?
Ili da ga slažem?
Mada velika verovatnoća je da će Jimin ili neko od njegovih ljudi videti ono što sam ja videla na TV-u i javiti mu.
A uz to, zaslužuje da zna.