Gangster

45.Noćna kupovina

Jimin me posmatra iz kreveta dok ja nameštam kosu i prebacujem je iza ramena.

-Zar moraš da ideš? - upitao je po stoti put.

-Da.-kratko sam odgovorila.

Pogledala sam se u ogledalo. Izgledam slatko.
Farmerice, roze duks i crna vetrovka preko.

Obula sam kožne crne čizme na malu štiklu i razbarušila kosu rukom.

-Kako izgledam? - okrenula sam se prema Jiminu koji je duvao nos.

Nasmešio se.-Predivno. Kao i uvek.

Nasmešila sam se i prišla mu, sevši na krevet pored njega. Istog momenta me je zagrlio.

Nežno sam mu mazila leđa.
-Ne ustaj iz kreveta dok se ne vratim u redu?

Podigao je glavu pogledavši me. -A ako budem morao da piškim?

-Dobro, nisam mislila na to.-nasmejala sam se i ustala.

Uhvatio me je za ruku.-Ne idi.

Izvukla sam svoju ruku iz njegove i obuhvatila rukama njegove mekane obraze.

-Jimine, vratiću se brzo. Kris i ja kupovinu obavimo za čas.

Napućio je usne.-Obećavaš?

-Da. - poljubila sam mu čelo i uspravila se.-Vidimo se kasnije.

-U redu. - Jimin je legao natrag u krevet i upalio televizor.-Ali požurite. Kasno je i ne želim da ti se išta loše desi.

Otvorila sam vrata njegove sobe. - Ne brini. Samo odmaraj i zovi Dolores ako ti nešto bude trebalo.

Jimin je klimnuo glavom i pogledao me.-Jesi li ponela kreditnu karticu?

-Da.-izvadila sam njegovu kreditnu karticu iz džepa i pokazala mu je.

Nasmešio se.-Nemoj da štediš. - vratio je pogled nazad na televizor.

Tutnula sam karticu nazad u džep. - Nisam ni planirala.
Izašla sam iz sobe iz koje je odjekivao Jiminov smeh i uputila se stepenicama.

Na dnu stepenica me je čekao vozač koji bi trebao da vozi mene i Kris do Shopping centra.

-Idemo. - dobacila sam preko ramena kada sam prošla pored njega.

Bez reči me je pratio do vrata a potom smo izašli u dvorište.

Napolju je bilo hladno. Dovoljno hladno da se u startu najžim. A budući da je verovatno bilo oko ponoći, nije ni čudo.

Dvorište je bilo osvetljeno malim okruglim svetiljkama koje su bile utisnute u zemlju,tako da sam bez problema mogla da vidim svakog čoveka iz obezbeđenja, raspoređene po dvorištu.

Bez reči sam hodala preko travnjaka ka Jiminovom crnom Audiju. Vozač mi je otvorio vrata pa sam ušla unutra, svalivši se na zadnje sedište.

Ubrzo je i on ušao u automobil i upalio ga. Auto je lagano počeo da klizi putem.

Naslonila sam glavu na prozor i zagledala se u njega.

Noć je bila tiha i mirna.

Na neki način i jeziva sa tom hladnoćom koju donosi.

Šta bih sada radila da se sve ovo nije desilo?

Da nisam bila kidnapovana.

Možda bih bila u svom stanu. Verovatno bih gledala neki film i ne bih ni razmišljala o momcima.

A Jimin?

I dalje se pitam kako je on došao u moj život. Pitam se, da li bi naš odnos bio drugačiji da smo se upoznali na drugačiji način?