Gangster

4.Poljupci Na Vratu

Hodamo dugačkim hodnicima vile. Osećam Jiminovu ruku koja neprestano steže moju, njegove prste prepletene sa mojima.

Pokušavam da se izborim sa svojim osećanjima.

Koliko god da mi se sviđa, a Jimin mi se nenormalno mnogo sviđa,ipak mi je uskratio slobodu.

Štaviše, kidnapovao me je tako da sam zarobljena ovde sa njim.

Koliko god da vam se neko sviđa, sloboda i udisanje vazduha punim plućima je ono što vas pokreće.

A ja se trenutno osećam kao da sam pali anđeo kome su perjana krila natopljena naftom koja polako začepljava sve pore koje omogućuju disanje.

Možda izgledam kao ranjiva osoba ili osoba koja se predaje lako, ali u stvari je obrnuto.

Nikada neću odustati.

Jimin možda misli da ćemo da budemo u super odnosima zbog onoga od malopre, ali to je bio samo moj trenutak slabosti. Bolje rečeno, trenutak slabosti mog zaljubljenog srca.

Stižemo do trpezarije sa velikim četvrtastim stolom na sredini, prenatrpanim raznim vrstama hrane.
Jimin me povlači ka stolu a onda mi pokazuje rukom da sednem.

Sedam a on mi privlači stolicu bliže stolu.
Obilazi sto i seda preko puta mene.
Gledamo se par trenutaka a onda on počinje da puni tanjir hranom.

Gledam u hranu i razmišljam šta da uzmem prvo a onda me jedna pomisao preseče.

Šta ako je hrana otrovna?

-A dođavola! - uzvikujem i odgurujem tanjir.

Jimin diže pogled ka meni. - Šta je bilo?

Prostrelim ga pogledom. - Ništa. Samo nisam gladna. - kažem hladno ali me u tom trenutku izdaje krčenje stomaka.

Jimin se nasmejao i podigao obrvu. - Tvoj stomak kaže drugačije.

Sležem ramenima i bacam pogled kroz prozor. Samo što ne dobijem srčku jer je prozor širom otvoren, a trpezarija je u prizemlju.

To je to! Mogu da pobegnem!
-Da nisi ni pomislila na to. - Jiminov glas me preseca. Polako okrećem glavu prema njemu. - Hm?

-Nemoj ti meni hm. Ne možeš pobeći. To sam ti već jednom rekao. A sada, jedi.-gurnuo je tanjir prema meni.

-Ne hvala. - kažem i prekrštam ruke.

-Eleanora u čemu je problem? - Jimin ustaje sa stolice i dolazi do mene. Stavlja ruku na naslon stolice i približava lice mom.

-U hrani. - kažem izbegavajući njegov pogled.

-Šta nije u redu sa hranom?

-Otrovna je. Tako da, neka hvala. - Sležem ramenima.

Jimin se mršti. - A ko ti je to rekao?

-Niko.

-Sama si zaključila?

-Da. - klimam glavom.

-Na osnovu čega?

-Pa eto. Malo me otruješ, malo nadrogiraš... Eto ti zabave za gangstera. - kažem hladno.

Jimin mi se približava i stavlja mi ruke na obraze.

-Slušaj, ljubavi. Da sam hteo da te silujem, uradio bi to sto puta do sada. A ako baš želiš da čuješ razlog zbog čega, reći ću ti.

-Ne želim. - rekla sam kratko na šta je on opsovao.

-Vidi, El. Želim da budem sa tobom. Ali želim da naš prvi put bude iz ljubavi. Ne iz mržnje. - pomazio mi je obraz a onda me poljubio u čelo.