Gangster

57. Gotovo? (11k Specijal)

Kucanje na vratima je bilo dovoljno da me izvuče iz sna i sturi usnulog Jimina sa mog tela na pod.

-Jao! - čulo se sa poda, a potom i tiho psovanje.

Pospano sam otvorila oči i uspravila se u sedeći položaj,sklanjajući pramen kose sa lica.

-Jimine... - pospano sam promrmljala.

-Joj... - čulo se tiho stenjanje, a potom se Jimin nadlaktio na krevet sa jednim zatvorenim okom.

-Jesi dobro? - upitala sam, ujevši se za usnu kako se ne bih nasmejala.

Samo je klimnuo glavom a potom se uspentrao na krevet, spremivši se da ponovo legne preko mene, ali ga je ponovno kucanje na vratima zaustavilo.

Jimin je iznervirano ustao sa kreveta a onda odšetao do vrata. Uz brzi trzaj ruke ih je otvorio i besno se zagledao u iznenađenu Dolores.

-Oh, gospodine Park! Mislila sam da spavate.-rekla je ona,dobrodušno se smešeći.

-I bili smo dok vas ti nisi probudila. - zarežao je Jimin.

-U redu je Dolores.-dobacila sam, ustajući iz kreveta.

-Uvek je takav kada ga neko probudi.-dodala sam, protežući se.

-Šta god... - Jimin je besno promrmljao a potom krenuo da zalupi vrata Dolores u facu, ali sam ga sprečila u tome.

-Koliko je sati? - upitala sam ljubopitljivo, uzevši Jiminovu ruku u svoju kako ne bi zatvorio vrata.

-Dva sata.-rekla je Dolores kao iz topa.

Nakašljala sam se.-Stvarno?

-Ja idem još da spavam.-Jimin je slegnuo ramenima zaputivši se prema krevetu.

Zakikotala sam se i zahvalila se Dolores, a potom polako zatvorila vrata kada je otišla niz hodnik.

-Neverovatno... - Jimin je mumlao, nameštajući se na krevetu.

Sela sam pored njega na krevet.-Šta to?

Frknuo je i ljutito me pogledao.-Ako je mislila da spavam šta je koji...

Stavila sam mu ruku preko usta i nasmejala se.-Polako. Znaš da ona ima najbolje namere.

Jimin je sklonio moju ruku sa njegovih usta a onda još jednom frknuo, pre nego što se vratio u ležeći položaj.

Zamišljeno sam počela da klatim noge.-Šta misliš, da li ćemo biti živi za sto godina?

-Ti verovatno hoćeš. Ja neću. Neću da ostarim.-Jimin je promumlao, zaranjajući lice u jastuke.

-Onda se povampiri.-zamišljeno sam rekla, slegnuvši ramenima.

-Spremna si da mi daš svoju krv? - upitao je zlobnim tonom.

-Da. - potvrdno sam klimnula glavom.

Veselo se nasmejao a potom me zgrabio za struk i povukao sebi na prsa.

Legla sam preko njega, dok su se njegove ruke našle na mom struku.

-Otkud sva ta pitanja?-nakezio se.

-Što? - upitno sam podigla obrvu.

-Čudna su.

-Meni nisu.-nagela sam glavu bliže Jiminovom licu i prošla prstima kroz njegovu crnu kosu.

-Sviđa ti se? - nasmešio se.

-Pitaš po stoti put.-promrmljala sam, a potom mu obuhvatila lice rukama.