Gangster

34.Poruka

-Ne mogu da verujem da je on bio gangster!-govorim dok ispiram ruke od sapunice u kupatilu. - Deluje tako... Tako... - pokušavam da nađem prave reči.

-Nevino?-Jimin se nadovezuje dok suši ruke peškirem.

-Da. - osmehujem se a potom gasim česmu.

Jimin mi dodaje peškir.-To je maska. Nemoj da te to zavara.

Uzimam peškir.-Znači ne sviđam se tvom tati?

Jimin odmahuje glavom.-Ne. Nije u tome stvar. Sviđaš mu se ali nemoj misliti da je on uvek tako dobar i mio.

Brišem ruke peškirem.-Ipak mislim da je on dobrica.

-Da, dobrica koja ubija ljude i kasapi ih sa osmehom na licu. - frknuvši je rekao.

Podižem obrvu.-Pitam se na koga li me podseća.

Jiminovo lice se iskrivljuje u opaki osmeh.-Upravo tako.

Uzima mi peškir iz ruke i stavlja ga na mašinu za veš.
Pruža ruku i baca pogled na moje oči.-Idemo li?

-Idemo.

Stavljam svoju ruku u njegovu i Jimin me izvodi iz kupatila.

U tišini idemo hodnikom do trpezarije a potom ulazimo u nju i zatičemo gospodina Parka koji sedi u začelju stola.

-O, stigli ste deco! Jeste li oprali ruke?

Jimin je klimnuo glavom.-Da, tata.

G. Park se okreće prema meni. - A ti dušo?

-Jesam. - kažem i osmehnem se.

-E pa prijatno. - posle tih reči je počeo da jede.

Jimin i ja smo seli jedno pored drugog i, takođe počeli da jedemo.

Neko vreme smo jeli u tišini, a onda je Jimin pokrenuo temu za razgovor.

-Mafija je poražena. - rekao je ubacujući hranu u usta.

G. Park je podigao pogled.
-Preživeli?

-Nema ih.

-Čestitam sine. - nageo se ka Jiminu i potapšao ga po ramenu.

Posle toga je nastavio da jede i prostorijom je opet zavladala tišina.

Ćušnula sam Jimina laktom.

-Jimine? - šapnula sam.

-Mm?

-Jesi li mu rekao za... Ono.-šapnula sam pokazujući očima na njegova rebra.

Slegnuo je ramenima i ubacio zalogaj u usta.

Frknula sam.

G. Park je podigao pogled.
-Sve u redu dušo?

Klimnula sam glavom i ubacila zalogaj u usta.

-U redu. Usput, nadam se da ti se hrana dopada.-dodao je.

-Zaista je izvrsna. - pohvalno sam rekla.

Nasmešio se.-Drago mi je. A i drago mi je što sam te upoznao.

Nasmešila sam se.-I meni. Samo... - ujela sam se za usnu ne znajući da li da nastavim.

-Samo šta dušo? - upitao je.

-Zamišljala sam da ste nekako strašniji. - iskreno sam rekla.

Jimin se zakikotao dok je G. Park ostao ozbiljan.

-To svi kažu. - rekao je Jimin.

G. Park je klimnuo glavom.
-Da. Ali, zašto si to pomislila?