Gangster

23.Bol

Moji koraci odjekuju praznim hodnicima vile dok hodam. 

Penjem se uz stepenice i nastavljam da prolazim pored mnogobrojnih soba sve dok se ne zaustavim ispred snežno belih vrata.

Duboko udišem i naslanjam ruku na bravu.

Otvaram vrata i ulazim u Jiminovu sobu.

Zatvaram vrata za sobom i bacam pogled oko sebe.

Sve je ostalo isto kao kada je otišao, samo što su vrata kupatila bila zamenjena.

Prilazim prozoru i razgrćem zavese.

Mesečina se lagano probija kroz prozor blago osvetljavajući sobu.

Otvaram prozor i udišem svež noćni vazduh.

Udaljavam se od prozora i prilazim ormaru.

Otvaram ga.

Jimin je razbacao svoje majice na police ormara u brzini, verovatno dok je prebirao po njima.

Drhtavo pružam ruku i uzimam crnu majicu sa V izrezom u ruke.

Prinosim je licu i duboko udišem.

Istog trenutka mi se oči pune suzama.

Jiminov slatkasti miris probudio je jak bol.

Srce mi para Jiminov glas i njegove poslednje reči.

Zbogom, ljubavi.

Zatvaram ormar i prilazim krevetu. Ležem na njega i pokrivam se, još sa Jiminovom majicom u rukama.

Ležem na bok i privijam majicu uz sebe.

Usna počinje da mi drhti i tihi jecaj izlazi iz mojih usta.

Nikada nisam ni pomišljala da nešto može ovoliko da boli.

Od kada su momci otišli, pretvorila sam se u zombija, koji noću ne spava, već samo luta po hodnicima pokušavajući da obuzda svoje raspadnuto srce i dušu.

Prošla su dva dana od kada sam čula Jiminov drhtavi glas preko telefona, i od kad su momci otišli kod Jimina.

Od tada svake večeri, kao kakva utvara koja opseda vilu, klizim kroz hodnike, nikada se ne usuđujući da kročim u Jiminovu sobu.

Ali, izgleda da sam konačno smogla snage da to uradim, iako je to nanelo još veći bol mojoj duši.

Za ova dva dana jedino korisno što sam mogla da uradim je da treniram.

Samo-odbrana i fizička spremnost će mi doneti veliku prednost u odnosu na Jiminove neprijatelje, ali i skretanje misli kada mi je to potrebno.

Ono što me najviše lomi je to što nema nikakvih novosti od momaka.

Od kad su otišli, nisu me ni jednom pozvali. Niti poziva, niti poruke.

Kao da su zaboravili na moje postojanje.

Iskreno, više bih želela da je to u pitanju nego Jiminova.... Jiminova.... Smrt.

Svim silama sam se nadala, molila, preklinjala da je živ. Da još diše. Da mu srce još kuca.

Nadala sam se da ću kad tad osetiti njegove snažne ruke oko mog tela i da će me privući u jedan od onih njegovih strastvenih zagrljaja.

Maštala sam o danu kada ću ga ponovo videti, i svim srcem se nadala da to nije samo moja fantazija.

Pored Dolores, koja je zaista davala sve od sebe da mi ugodi i oraspoloži me spremajući moja omiljena jela, i Kris se ponudila da dođe u vilu.

Ni sama ne znam zašto ali, odbila sam je. Niko mi nije potreban.
Niko osim jedne osobe.

A ta osoba možda više ne postoji u živom svetu.

A to nije fer.

Uspravila sam se u krevetu i stegla Jiminovu majicu.

Ustala sam i odšetala do prozora i zatvorila ga, navlačeći zavese.

Ostavila sam majicu na krevet i otišla u kupatilo.

Svukla sam svoju odeću sa sebe i bacila je u korpu za veš, osim šorca koji je, kao pidžama, pogodan za spavanje.

Njega sam stavila na ivicu lavaboa i ušla u tuš kabinu.

Brzo sam vezala kosu u punđu kako se ne bi pokvasila i potom uključila tuš.

Podesila sam temperaturu vode i pustila da se voda sliva niz moje telo.

Zgrabila sam Jiminovu penu za kupanje i stavila malo pene u ruku.

Pronjuškala sam je i nasmešila se prepoznajući miris.

Posle sapunjanja, isprala sam telo i izašla iz tuš kabine.

Otvorila sam fioku kod lavaboa i iz nje izvadila peškir.

Temeljno sam osušila telo.

Bacila sam pogled ka ogledalu, skenirajući svoj odraz.

Oči su mi skliznule na moj vrat.

Modrina je skoro skroz spala, zahvaljujući kremi koju mi je Dolores preporučila.

Uzdahnula sam prisećajući se kako su te modrice nastale a potom i grubih poljubaca na usnama.

Ovlaš sam prešla rukom preko usana.

Žudela sam za Jiminovim usnama i strepela da ih više nikada neću osetiti na svojima.

Uzela sam šorc sa lavaboa i izašla iz kupatila.

Prišla sam fiokaru pored ormara i izvadila svoj donji veš koji je tu bio premešten kada sam spavala u Jiminovoj sobi, i obukla ga.

Obukla sam šorc i izvukla drugu Jiminovu majicu iz ormara.

Navukla sam je preko glave i pogledala se u odgledalo.

Bila je crna i široka. Sezala mi je do kolena, tako da se šorc nije ni video a izgledala je kao haljinica.

Zatvorila sam ormar.

Prišla sam krevetu i uzela Jiminovu majicu koju sam prvobitno ostavila na njemu.

Ugasila sam svetlo i pokrila se, privijajući majicu uz sebe i grleći je.

-Laku noć... Ljubavi... - prošaputala sam i bolno uzdahnula, zatvarajući oči.

Posle dve ne prespavane noći, brzo sam utonula u dubok san.