Gangster

8.Pokušaj Bekstva

Večera je prošla glatko, da tako kažem. Jeli smo u tišini, samo što san ovaj put sela što dalje od Jimina kako me ne bi terao da mu sedim u krilu svo vreme.

Hrana je bila ukusna ali gotovo da nisam osećala ukus jer mi je sva pažnja bila usmerena ka Jiminu, koji nije skidao oči sa mene.

Kada smo završili sa jelom, ustala sam i krenula ka mojoj sobi.

Jimin je takođe ustao i u stopu me pratio. Kada smo došli do vrata moje sobe, uhvatio me je za ruku, a onda okrenuo ka sebi.

Poljubio me je u čelo a onda mi pustio ruku.

Okrenuo se i došetao hodnikom.-Laku noć. - dobacio je preko ramena.

Gledala sam za njim sve dok mi nije izašao iz vidika, a onda sam jurnula u moju sobu i zatvorila vrata sa sobom.

Otrčala sam do radne sobe i uzela svoje stvari stavivši ih u ranac.

Potom sam ušla u orman i presvukla se.

Obukla sam krop- top majicu i ogrnula   crni duks na raskopčavanje. Obukla sam i sportsku crnu trenerku i odlučila se za crne Nike patike.

Kosu sam vezala u visok konjski rep.

Stavila sam ranac na leđa i otišla u radnu sobu. Otvorila sam vrata terase i udahnula svež vazduh.

Noć je bila vedra i sveža i mamila je u avanturu.

Duboko sam udahnula i prišla ogradi terase. Prebacila sam jednu a onda drugu nogu preko ograde, a onda se uhvatila za donji deo nje obema rukama.

Bacila sam pogled na dvorište ispod terase.

Obezbeđenje se pomerilo ispred prednjeg dela vile, tako da mi je to došlo kao kec na deset.

Čvrsto sam se uhvatila a potom skliznula sa terase. Noge su mi ostale da vise na metar od nadstrešnice, tako da sam se pustila i dočekala na noge.

E super! Hvala Kris.

Proverila sam da li neko dolazi, a onda skočila sa nadstrešnice na zemlju.

To je to! Uspela sam!

Pogledala sam gore ka terasi sa koje sam upravo pobegla i, činila se tako visoko.

Bila sam ponosna na sebe, ali isto tako i prestrašena na smrt. Šta ako me uhvate?!

No, otresla sam te loše misli iz glave i pažljivo krenula ka zadnjem delu kapije.

Morala sam polako da se penjem na nju i lagano da preskočim preko nje jer moram biti tiha, da me neko ne bi čuo.

Uspela sam! Preskočila sam preko kapije!

Kako su moje noge dotakle tlo izvan Jiminovog dvorišta, dala sam se u trk.

Trčala sam koliko me noge nose.

Shvatila sam da se nalazim izvan grada i da ću verovatno morati dosta da se napešačim da bih se vratila kući.

Prolazila sam pored kuća i vila, mada ni jedna nije bila toliko velika i raskošna kao Jiminova, niti je imala obezbeđenje u dvorištu.

Trčala sam sve dok nisam ugledala nešto što je ličilo na malu šumicu.
Videla sam klupe blizu drveća, pa sam zaključila da je to u stvari park.

Usporila sam i na kraju prestala da trčim. Za divno čudo nisam se zadihala. Nastavila sam da hodam kroz park i razmišljam da li da pozovem Kris ili da samo nastavim da trčim.

Odlučila sam se za ono prvo.

Izvadila sam telefon iz ranca i okrenula njen broj.

-Halo...

-Kris, ja sam. Uspela sam da pobegnem.

-El! Gde si? Da dođem da te pokupim?

-Ne znam. Izvan grada sam, to je sigurno. Nalazim se u nekom parkiću.

-Da li je udaljen od vile?

-Mnogo.

-E pa onda nemaš brige. Mada...

-Šta?

-Ja bih, da sam na tvom mestu nastavila da trčim...

-Da, u pravu si. Idem ja. Vidimo se Kris.

-Budi pažljiva. I čuvaj se molim te.

-Hoću. Ajde ćao.

-Ćao.

Prekinula sam vezu i ubacila telefon natrag u ranac. Uzdahnula sam.

Ne znam zašto ali bila sam tužna. Kao da deo mene nedostaje.

Da li je možda to zato što mi nedostaje Jimin?
Ko će znati...

-Ah, Jimine.... - uzdahnula sam.

-Već ti nedostajem? - upitao je glas tik iza mene.