Gangster

25. Jutarnja svežina

Kucnula sam svoju čašu od Kookijevu i ispila gutljaj kole ne čekajući da Kookie kaže zdravicu.

Spustila sam čašu na sto i podigla pogled ka njemu.

Posmatrao me je sa podignutom obrvom.

-Šta? - nevino sam upitala.

-Zar nisi mogla da sačekaš da kažem zdravicu? - upitao je stavljajući svoju čašu na sto.

Slegnula sam ramenima.
-Nisu baš vremena za nazdravljanje Kooki.

Sarkastično se nasmejao.
-Da. Samo si završila sa treningom i usavršila svoje veštine...

Prevrnula sam očima. - Znaš na šta mislim...

-Bolje je reći na koga.-brecnuo se Kookie.

Ustala sam. - Šta je tebi?!

-Meni?! Šta je tebi?! Zar ne možeš da prihvatiš činjenicu da ga možda više nema?!-razderao se ustajući.

-Ne! Zato što znam da je živ! A da si blizak sa ostalim momcima kao što govoriš, do sada bismo saznali šta je sa Jiminom! - počela sam da urlam.

Oči su mu se besno skupile.
-To što ja imam pet najboljih prijatelja uključujući i Jimina a ti samo jednu najbolju prijateljicu, nije moj problem!

Besno sam ga prostrelila pogledom. - O, znači ti, momci i ja nismo prijatelji,a?

Spustio je glavu. - Nisam na to mislio...

-Nego?! Na šta si mislio? Molim te, objasni mi. - ljutito sam prekrstila ruke na grudima.

Jungkook je počeo da se pravda, mumlajući.-S-samo... Nervozan sam i...

Presekla sam ga.-Ti si nervozan? Ma nemoj mi reći! Šta bi ja onda trebalo da radim?!

-Sve osim toga što radiš sada! Prestani da brineš!-zaurlao je.

-Nećeš mi ti govoriti šta ću ja da radim! - proderala sam se.

-Nećeš ni ti meni! - viknuo je.

Briga za Jiminom nas je posvađala, uplašila,slomila.

Istog trenutka, suze su krenule da se slivaju niz moje a i niz njegovo lice.

Podigla sam pogled i videla kako me posmatra,dok su mu se suze slivale niz obraze.

Raširila sam ruke a istog trena, Kookie mi je uleteo u zagrljaj, briznuvši u plač.

-Ž-žao mi je... - procedio je kroz suze.

-I-I meni... - rekla sam između jecaja.

                         ***
Budim se,lagano otvarajući oči.
Prerano je. Osećam to.
Pospano se okrećem na bok i stežem Jiminovu majicu u naručju.

Zatvaram oči i pokušavam da vratim san ali neuspešno.
Gotovo, budna sam.

Glasno stenjem i uspravljam se u sedeći položaj.
Rukom trljam oči i bacam pogled na sat na zidu.

Pet sati ujutru.

-E bože, bože... - otkrivam se i polako ustajem sa kreveta.

Prilazim prozoru i otvaram ga. Napolju je još uvek mrak, ali je i hladno.

Jutarnja svežina me budi i tera kožu na rukama da se naježi.

Zatvaram prozor i odlazim do kupatila na tuširanje.

Svlačim pidžamu sa sebe i ulazim u tuš kabinu.

Palim tuš i podešavam temperaturu vode.

Uzimam Jiminovu penu za kupanje i na brzinu se sapunjam a potom ispiram kožu.

Izlazim iz tuš kabine, sušeći kožu peškirom, a potom odlazim do spavaćeg dela sobe i oblačim se.

Budući da je prohladno, oblačim crnu sportsku trenerku, krop-top crnu majicu i preko crni duks na raskopčavanje.

Obuvam crne Nike patike a kosu ostavljam ne vezanu jer me glava boli od vezanja.

Izlazim iz Jiminove sobe i sjurim se niz stepenice. Dolazim do ulaznih vrata i pre nego što sam uspela da ih otvorim, jedan od ljudi iz obezbeđenja ih otvara.

Ustuknula sam. - Oh!

Tip me je odmerio a potom sa podignutom obrvom upitao. - Idete negde?

-Da. Na trčanje.-rekla sam pokušavajući da zvučim energično.

-U redu. Imaćete pratnju, naravno. - tip je odbrusio i pozvao dvojicu Jiminovih ljudi.

Prevrnula sam očima.-Šta god. - mahnula sam rukom prema tipovima. - Ajde momci.

Izašla sam iz dvorišta uz pratnju dva tipa i počela da kaskam uz put.

Tipovi su me sa lakoćom pratili, međusobno pričajući i držeći rastojanje.

Neko vreme sam sporo kaskala a onda mi je postalo dosadno, pa sam odlučila da se malo zabavim.

Malo po malo, počela sam da ubrzavam rad nogu, sve dok nisam trčala punom brzinom, ostavljajući zadihane tipove iza sebe.

Pobednički sam se nasmejala i nastavila da trčim.

Predeo oko mene mi je postao neobično poznat, i ubrzo sam shvatila da se nalazim u istom parku u kome me je Jimin uhvatio kada sam pokušala da pobegnem.

Zaustavila sam se i naslonila se leđima o drvo, dok su mi uspomene preletale pred očima.

Kada sam pozvala Kris hvaleći joj se da sam pobegla i kada sam uz uzdah rekla njegovo ime na šta se odazvao jer je bio tik iza mene....

Nasmešila sam se, setno.

Iz uspomena su me trgli Jiminovi tipovi koji su zahuktano pokušali da dođu do daha.

-Šta je bilo? Već ste se umorili? - zadirkivala sam ih.

Bacila sam pogled ka suncu koje se rađalo, obasjavši nas.

Nasmešila sam se.-Predivno, zar ne?

Tipovi nisu odgovarali. Samo su me grubo uhvatili, svaki za jedno rame, i povukli me u pravcu vile.

-Toliko o saradnji... - huknula sam.