Gangster

29.Poželeo sam te

Polako izlazim iz kupatila sa peškirom obmotanim oko sebe.

Zatičem Jimina koji, samo u crnom šorcu, prelazi peškirom po mokroj kosi.

Videvši me, okrenuo se ka meni i preko lica mu je preleteo osmeh.

-Jimine, mogu li da te pitam za uslugu? - nevino sam upitala.

Klimnuo je glavom, prilazeći mi.

-Možeš li da odeš do moje sobe i poneseš mi nešto da obučem?

-Naravno. - promrmljao je i izašao iz sobe.

Kako je izašao iz sobe, srce mi se steglo i opet mi se vratio onaj grozan osećaj da se Jimin neće vratiti.

Stresla sam se, želeći da se što pre vrati jer je bilo bolno opet se odvajati od njega.

Toliko mi se činilo nestvarnim da je Jimin tu. Jednostavno, kao da nisam mogla da poverujem da je na sigurnom, da je opet samnom.

Da opet mogu da ga vidim, čujem mu glas, zagrlim ga, poljubim.

Prekinuvši mi misli, Jimin je ušao u sobu sa mojom odećom u rukama.

Zatvorio je vrata za sobom i prišao mi.

-Izvolte!-položio je odeću na krevet.

Bacila sam pogled na odeću koju je izabrao.

Crna trenerka koja je sezala do kolena tj. tri-četvrt, crno-bela majica na bretele i brus i donji veš.

Jauknula sam kada sam videla da je izabrao čipkasti crni brus i gaćice.

Pogledala sam ga. - Stvarno?

Pravio se lud. - Šta?Samo sam uzeo prvi par koji mi je pao pod ruku.

Prevrnula sam očima i nasmejala se a potom uzevši odeću, krenula ka kupatilu.

Jimin me je zgrabio za ruku.
-Gde ćeš?

-Pa da se presvučem.

-Presvlači se ovde. A i treba mi tvoja pomoć. Treba da promenim flaster. - rekao je pokazavši na ranu preko koje je bio flaster.

-Ti to zoveš flaster? To čudo je ogromno!-rekla sam snishodljivo.

Nasmejao se.-Pa,ima neki stručni naziv ali nisam ga upamtio pa sam ga prekrstio u flaster.

-Pametno. - složila sam se.

Spustila sam odeću nazad na krevet. -A sad se okreni.-dodala sam.

-Idem po flaster. Ti se oblači, prehladićeš se. - rekao je imitirajući moj glas.

Isplazio mi se i ušao u kupatilo.

Svukla sam peškir sa sebe i na brzinu osušila kožu a potom navukla brus i gaćice.

Obukla sam trenerku i zgrabila majicu sa kreveta.

Jimin je izašao iz kupatila sa tim "flasterom" u ruci i osmeh mu se pojavio na licu kada me zetekao u brusu.

-Uh... Kakva si... - promrmljao je i namignuo mi.

-Marš bre tamo.-nasmejala sam se i brže-bolje obukla majicu.

Jimin je seo na krevet i skinuo flaster sa rane.

Jeza mi je prošla telom i stavila sam ruku preko usta.

Rana je bila užasna. Sasušena krv joj je odavala još strašniji izgled a Jimin se ponašao kao da je ubod igle.

-Jao,Jimine... - sela sam pored njega.