Gangster

35.Jiminova opsesija

Porodično okupljanje? Kako slatko.
Zaboravili ste nekoga.

Peti put za redom čitam poruku poslatu sa nepoznatog broja dok mi se pitanja roje po glavi.

Ko je poslao tu poruku?
Da li ja znam tu osobu?
Da li me ta osoba uhodi?
Kako zna gde sam?
Šta znači zaboravili ste nekoga?
Ko je taj neko? I zašto bismo ga zaboravili?

Vrtim telefon u ruci, naslonjena na zid hodnika u prizemlju,razmišljajući da li da kažem Jiminu ili ne.

Možda je neko pogrešio broj. Možda ne treba odmah da dižem paniku i uzrujavam ga.

Čujem korake koji odzvanjaju hodnikom pa spuštam telefon u džep.

Okrećem se ka koracima koji su sada blizu i ugledam Jimina koji mi sa osmehom prilazi.

-El,tata je otišao na spavanje ranije.Kaže,umoran je. Ja idem da proverim obezbeđenje za večeras, a ti idi u kupatilo i posle toga idi u moju sobu.-kaže Jimin pomazivši me po obrazu.

Ujela sam se za usnu.-U redu a... Gde je kupatilo? I tvoja soba?

-Oh, kupatilo je tu, samo idi pravo hodnikom a moja soba je na prvom spratu.Čim se popneš, prva vrata desno.

Klimnula sam glavom.-U redu. Hvala ti.

Jimin se blago nasmešio a onda se okrenuo na peti i krenuo niz hodnik.

Okrenula sam se ka desnoj strani hodnika i uputila se ka kupatilu.

Oh, da... Zaboravih da pomenem.

G. Park nas je zamolio (naredio) da ostanemo da prenoćimo u njegovoj vili.

Tako da, evo me,ulazim u kupatilo i zaključavam vrata za sobom i spremam se za tuširanje.

Na korpi za veš stoji uredno složena pidžama koju čine svetlo siva majica i šorc, kao i sportski topić i donji veš.

Pa... Bolje išta nego ništa.

Svačim odeću sa sebe i bacam je u korpu za veš a potom stavljam naočare za sunce i telefon na veš mašinu.

Odvezujem kosu iz visokog konjskog repa u punđu i ulazim u tuš kabinu.

***
Izlazim iz kupatila, obučena u pidžamu, i zapućujem se stepenicama na prvi sprat, sa telefonom i naočarama za sunce u rukama.

Puštam kosu iz punđe i razbarušujem je prstima.

Čujem nečije teške korake na stepenicama i podižem pogled.

G. Park silazi niz stepenice, a kada me ugleda, veselo mi mahne.

-Zdravo dušo. - reče on uz blagi osmeh.

-Zdravo. Da li je sve u redu?-prošla sam rukom kroz kosu.

-Da, da. Sve je u redu. Samo...-nervozno se osmehnuo.

Blago sam se namrštila.
-Samo šta?

G. Park mi je prišao i prošaputao mi na uvo.-Samo mi bešika ne radi kao pre.

Stavila sam ruku preko usta, da se ne bih nasmejala, dok je G. Park sišao niz stepenice i nastavio hodnikom do kupatila.

Koji lik...

Popela sam se uz stepenice, došavši do prvog sprata, tresući se od smeha.

Dvoja vrata su bila sa desne i leve strane, pa sam, kao što je Jimin rekao, otvorila desna i ušla unutra.

Bacila sam pogled na sobu i ukočila se.

Drhtaj mi je prošao telom, dok mi se puls ubrzao tako da sam mogla da čujem svoje srce kako mahnito lupa.