30.Predstojeća poseta

657 19 13
                                    

Kako smo ušli u trpezariju svi pogledi su bili uprti u nas ali izgleda da Jiminu to nije ni najmanje smetalo.

Momci su već zauzeli svoja mesta za stolom a RM i Hobi su već jeli.

Jimin je seo na začelje stola i povukao me za ruku tako naglo da sam, našavši se u njegovom krilu, udarila od njegova prsa.

-Oh! - iznenađeno sam rekla.

On se nasmešio i obgrlio me rukama. Udobno sam se smestila u njegovom krilu.

-Pa, jesam li održao obećanje?-Suga je upitao sa osmehom na licu.

Okrenula sam se prema njemu. - Jesi. Hvala ti.

Klimnuo je glavom.-Uvek.

Nasmešila sam se a onda pogledala u RM-a. Prostrelila sam ga pogledom.
-A ti i svi ostali... - procedila sam kroz stisnute zube.-Kako se usuđujete da me tako plašite sa navodnom tugom u očima pretvarajući se da Jimina nema?

RM je napravio grimasu.-Ups.

Odmahnula sam glavom i okrenula se ka Jiminu.

Podigao je obrve, upitno.
-Molim ljubavi?

Napućila sam se.-Hoću da ih kazniš.

Čula sam kako se neko od momaka zagrcnuo ali nisam obraćala pažnju na njih. Gledala sam u Jimina, čekajući odgovor.

On me je začuđeno pogledao.
-Da ih kaznim?

Klimnula sam glavom.-Da.

-O-ovaj naravno ljubavi ali zašto?

Slegnula sam ramenima.-Eto tako.

Jimin se namrštio.-Moraš mi barem dati razlog.

-Za nanošenje duševnog bola.-rekla sam ozbiljno.

-Ljubavi, pa tu sam.-rekao je nežno.

Nadurila sam se.-Ali oni su znali da si dobro. I da dolaziš. I nisu mi se javljali. U stvari, nisi ni ti. - rekla sam okrenuvši mu leđa.

Jeste. Ni on mi se nije javio. Toliko sam propatila zbog te silne neizvesnosti.

Jimin me je privukao bliže sebi.-Nemoj da se ljutiš...

-E baš hoću.-rekla sam zagrlivši njegovu ruku.

-Awww. - Hobi je prokomentarisao i napravio srce prstima.

Jimin se na to nasmešio i poljubio me u teme.-Znaš dobro da bih ti se javio da sam mogao. A i hteo sam da te iznenadim. Bilo je prilično lepo iznenađenje zar ne?

-I mokro.-dodala sam.

Zakikotao se.-Da,i mokro.

RM nas je prekinuo.
-Dobro,ajde više kazni nas pa da jedemo.

Jimin me je pogledao.-Jesi sigurna da hoćeš da ih JA kaznim?

Premišljala sam se koji trenutak a onda odmahnula glavom.

-Više ne. Sada sam samo gladna.-rekla sam i počela da stavljam hranu u tanjir.

Jimin i RM su se pogledali. RM je ustima oblikovao - Šta to bi?

Jimin je podigao ruke slegnuvši ramenima.

Momci su nastavili sa jelom a Jimin i ja smo se međusobno hranili.

Prva sam završila sa jelom pa sam samo mirno sedela gledajući Jimina kako preslatko jede.

Primetio je da ga posmatram pa se okrenuo ka meni.

GangsterOpowieści tętniące życiem. Odkryj je teraz