Gangster

61.Revolver

Jungkook P.O.V.

-Okej, na tri.- svetlokosi momak mi je klimnuo glavom, grabeći krajeve crne vreće.-Jedan...dva....

Prekinuo sam ga.-Ma samo se skloni.

Odgurnuo sam ga i sam podigao vreću. Ubacio sam je u prtljažnik crnog džipa sa zatamnjenim staklima, i oprezno ga zaključao.

-Eto. Drugo telo je u mrtvačnici, zar ne?- pogledom sam fiksirao plavokosog, koji se leđima oslonio na džip.

-Da.-klimnuo je, paleći cigaretu.

Klimnuo sam.-Odlično.

Izvadio sam telefon iz džepa farmerki i proverio koliko je sati.

Ne volim da čekam. To me iritira. Živcira. Tera mi nervozu u kosti.

A Namjoon svakako nije poznat po svojoj preuranjenosti.

-Znaš, za početnika si prilično dobar. Tela i sve to. Ne osećam empatiju. Svaka čast.-plavokosi mi se ponovo obratio, uvlačeći dugi dim u pluća.

Podigao sam obrvu.-Početnik?

Klimnuo je.-Da. Zar ti nisi Jungkook? Jiminov mali.

-Da, Jeon Jungkook.-ignorisao sam deo 'Jiminov mali'.

Plavokosi se odobravajuće osmehnuo, zagledajući se u cigaretu.-Da pa svi znaju za tebe. Jiminovog ljubimca. Iako mnogi misle da je Jimin skrenuo zato što sve planira da ostavi početniku.

Odmahnuo je glavom i skrenuo pogled, zagledavši se u daljinu.

Namrštio sam se.-Ostavi sve? Kako to misliš?

Slegnuo je ramenima.-Pa jednog dana će ostaviti svu svoju moć nekome. A to ćeš biti ti. Barem tako pričaju.

Bacio je cigaretu na pločnik i zgazio je.

-Zašto si tako siguran u to?- podigao sam obrvu.-I ko to priča? Dok ne čujem od Jimina lično,tvoje i bilo čije reči nemaju nikakvo značenje za mene.

Plavokosova usta su se razvila u široki osmeh.-Oh, i to se priča. Da si mu toliko privežen da samo njegove komande primaš. Zbog toga nadležni imaju problema sa tvojom neposlušnošću.

Frknuo sam.-Jimin je šef. On je glavni. Nemoj to da zaboraviš.

Klimnuo je.-Svakako.

-Ima li problema?-Namjoon koji se ni od kud našao pored mene, zagledao se u plavokosog momka,spreman da ga raspori pogledom.

-Ne.-potapšao sam ga po ramenu a potom ga povukao ka njegovom automobilu.

-Kasnije.-klimnuo sam plavokosom,koji je takođe klimnuo, a potom izvadio još jednu cigaretu.

-Koji je ovaj?-Namjoon je upitao dok smo ulazili u automobil.

-Jedan od šljamova koje bi Jimin trebalo da izbaci.-naslonio sam se na naslon sedišta.

-Jungkookie, Jimin bi trebalo mnogo više njih da izbaci. Ne samo šljamove.-Namjoon se zakikotao a potom pokrenuo vozilo.

Zagledao sam se u svoje šake.

Prešao sam pogledom preko tetovaža na desnoj ruci. Sećanja su me preplavila, izmamivši mi osmeh na lice.

-Sećaš li se Eline reakcije kada sam se prvi put istetovirao?-upitao sam, skrenuvši pogled na Namjoonove oči, fiksirane na put.

-Aha.-i njegove usne su se izvile u osmeh.-Koliko te je grdila zbog toga...

Zakikotao sam se.-Da...Ali sam ipak na kraju uradio rukav.

-Kao i uvek. Nikad nisi slušao.-Namjoon me je potapšao po ramenu.

-A i Jimin ti uvek popušta.-dodao je, vrativši ruku na menjač.

Skrenuo sam pogled.-Zato što sam najmlađi.

Namjoon je odmahnuo glavom.-Zato što te najviše voli.

Cimnuo sam glavu ka gore.-Mene?

-Ti si mu slaba tačka kao i Eleanora. A opet,ti i El ste slični. Tvrdoglavi i uporni. A Jiminov zaštitnički stav je samo dokaz koliko mu je u stvari stalo do ljudi koji su mu bliski.

Namjoon se osmehnuo mom izrazu lica, završivši svoj mali govor.

Ostao sam tih,zagledan u daljinu kroz prozor.

-Mali,šta ti je?-Namjoon me je blago prodrmusao za rame.

-Ništa.-odmahnuo sam glavom.

-Da li se Jimin vratio u vilu?-upitao sam, skrenuvši sa teme.

Namjoon je slegnuo ramenima.

-Pozvaću ga.-zgrabio sam telefon.

Zaustavio me je.-Nemoj.

Podigao sam obrvu.-Što?

Oklevao je.-On i El su se posvađali.

Uzdahnuo sam i vratio telefon nazad u džep.-Ponovo? Zar je nije zaključao u vili?

-Biće da je pobegla i da je krenuo za njom. Besan je. - Namjoon je objasnio.

-Ako je povredi...-zarežao sam.

-Neće.-Namjoon me je uveravao.

Zavalio sam se nazad u sedište.

Jimin je i ovako bio dovoljno besan da raznese ceo grad. Dovoljno je što nas je Taehyung nasamario a El je svojim bekstvom samo pogoršala Jiminov temperament...

Hladan znoj me je oblio.

-Namjoon.-razgrogačeno sam ga zgrabio za rame.

Upitno me je pogledao.

-El je u gradu. Bez zaštite.-promucao sam.

Namjoon se zakikotao.-Ne brini, Jimin će je uhvatiti.

Isfrustrirano sam zarežao.-Alo, genije, Taehyung je tamo negde isto!

Taehyung P.O.V.

Parkirao sam automobil i lagano iskočio iz njega, ostavivši motor da bruji.

-Ugasi ga.-dobacio sam uplašenom dečku koji me je dočekao.

Ušetao sam u prostranu dvoranu napuštene vile u kojoj su na brojnim stolicama i foteljama sedeli snajperisti.

-Da li si proverio tačnost informacija?-upitao sam najvišeg tipa, naslonjenog na zid.

-Da.-potvrdno je klimnuo glavom.

-Odlično. Znači matori je još uvek u starom izdanju svog zamka.-nadlaktio sam se nad bilijarski sto koji je bio postavljen na sredini dvorane.

-Da. Ali ima ljude. Mnogo ljudi. A i ne verujem da će nam Jimin dopustiti da mu se približimo.-drugi se ubacio, stavljajući metke na sto.

-Oh...-nakezio sam se.-A nadao sam se da ste shvatili...

Zgrabio sam revolver i počeo nasumčno da ispaljujem metke, dok su snajperisti pokušavali da ih izbegnu i spasu se.

-...Jimin nam ne stoji na putu.-dovršio sam rečenicu, posmatrajući izbezumljene oči.

-Šta više, kao vetar je. Duva ali ne čini neku preteranu štetu. Nije uragan niti tornado. Što pre to shvatite, to bolje.- bacio sam revolver koji je tresnuo od pod, a potom izašao iz dvorane.

Popeo sam se na sprat, a potom skrenuo ka najvećoj spavaćoj sobi.

Ušavši unutra, zatvorio sam vrata i skočio na krevet.

Leđima sam udario od mekani pokrivač.

Zatvorio sam oči i osmehnuo se.

Ta mala je zaista nešto posebno.
Nije ni čudo što se Jiminu toliko sviđa.

Bilo šta sa temperamentom, hladnim stavom i oštrim pogledom dovoljno je da ga osvoji i pomuti mu um.

Patetično...

-Gangster koji se zaljubio...-sarkastično sam se zakikotao.-Izgleda da ranjivost svakog stigne na posletku.