Gangster

26.BES

Dolazim do vile u pratnji dvojice tipova koji me grubo drže za ramena.

Odvukli su me do vrata vile i stali kao ukopani, pričajući međusobno, još uvek me držeći za ramena.

Glasno sam se nakašljala.
Nisu se ni pomerili.

Okej, sad mi stvarno idu na živce.

-Puštajte me! - prodrala sam se i strgnula njihove ruke sa mojih ramena.

Istog časa sam otvorila vrata vile i uletela unutra, zalupivši im vrata pred nosem.

-Koja bagra... Ah! - ljututo sam otresla odeću.

-Nemojte tako,oni samo imaju naređenje da vas zaštite ukoliko je to potrebno. - blagi glas iza mene je rekao.

Uzdahnula sam i okrenula se.
-Da, znam, Dolores. Ali ponekad mi se čini kako mi oni više odmažu nego pomažu.

Dolores je klimnula glavom.
-Razumem.

-Sumnjam u to... - promrmljala sam i krenula da se penjem uz stepenice.

-Doručak je postavljen, u slučaju da ste gladni!-doviknula je.

-Da, da... Hvala.-nasmešila sam se na silu i požurila uz stepenice.

Otišla sam do trpezarije i ušla unutra, ugledavši Kookija kako ispija jutarnju kafu sedeći za stolom prepunim hrane.

-Vidim, naspavao si se.-sela sam za sto pored njega,odmeravajući njegove tamne podočnjake.

-A ja da si baš dobre volje.-dobacio je ispivši gutljaj kafe.

Klimnula sam glavom.-Da...

Uzela sam nekoliko sendviča i ubacila ih u tanjir. Uzela sam jedan u ruke i zagrizla ga.

Bio je preukusan...

-Želiš li da pričaš o tome?-Kookie je natovario svoj tanjir hranom.

Slegnula sam ramenima.
-Nema puno toga da se kaže sem da ne mogu ni na trčanje da odem a da me Jiminovi krasni ljudi ne dovuku nazad.

Huknula sam ljutito i napunila čašu mlekom.

Jungkook se nasmejao.-Tako znači...

Uzela sam čašu mleka i ispila je naiskap.-Da,da...

-Lepo.Mada, sledeći put idi na trčanje malo kasnije.-nasmejao se.

Podigla sam obrvu.-A zašto?

Skeptično me je pogledao.
-Mislim da možeš barem sačekati da svane, zar ne?

-Ja mislim da je sasvim normalno trčati pre zore i nadisati se svežeg vazduha. Zar ne misliš isto? - upitala sam zagrizavši sendvič.

-Ne. - jednostavno je odgovorio.

-Zao e? - upitala sam punih usta.

-Zato što ne ustajem pre dvanaest. - nasmejao se.

Zamalo se nisam zadavila sendvičem.
Bio je u pravu.

Ne sećam se da je Kookie ikada bio rano-ranilac.

Kada sam došla sebi, udarila sam Kookija po ramenu.

-Jao! - uzviknuo je.-Šta se udaraš?

-Zamalo da se zadavim zbog tebe!- nasmejala sam se.

-Pa šta ja imam s tim?

Prevrnula sam očima.-Samo ćuti, okej? Dok ne završim sa jelom. Posle pričaj koliko god ti duša želi.

Skeptično se nasmejao i klimnuo glavom a onda počeo da jede.