Gangster

42.Ne...

-Ma daj... Nije bilo toliko hladno. Preteruješ. - Kris me udara rukom po ramenu.

-Šta bre nije bilo hladno?! Smrzla sam se! A ti baš našla gde da slaviš rođendan. A još i grudvanje posle rođendana ijao... Sva sam bila mokra.-tresem glavom prisećajući se Krisinog petnaestog rođendana.

-Eh... Ali zabavile smo se barem. - Kris me nežno grli.

-Kao i uvek. - grlim i ja nju nežno.

Ovaj lepi trenutak biva prekinut gromoglasnim lupanjem na vratima.

Kris i ja smo se pogledale.

-Ko li je ovo?-upitala sam raširenih očiju.

-Da nije Jimin? - Kris me je uspaničeno pogledala.

Slegla sam ramenima.

-Ako jeste, razbiću mu njonjaru-Kris je ustala sa kauča i krenula ka ulaznim vratima.

-Čekaj! - uzviknula sam a ona se okrenula ka meni.

-Sedi tu. - zapretila mi je prstom.

Okrenula se na peti i izašla u hodnik zaputivši se ka ulaznim vratima.

Ostala sam da sedim skrštenih ruku, naprežući uši kako bih čula šta se dešava.

Čulo se otvaranje vrata a potom su glasovi ispunili hodnik, a potom i Krisin uzvik-Šta?!

U dnevnu sobu je uleteo Suga sa Jinom, obojica uspaničeni i oznojeni.

-El! - uzviknuo je Suga i zgrabio me za ruku. Povukao me je sa kauča.

-H-hej, šta to radiš? Šta se dešava? - istrgla sam svoju ruku iz njegovog stiska.

Jin me je zgrabio za ramena i pogledao me pravo u oči.
-El, ne znam zbog čega, ne znam razlog tome ali Jimin... On.... - zamucao je.

-On je šta? - upitala sam osećajući paniku koja se širila mojim telom.

-On pokušava da se upuca.-rekao je Suga i ponovo me zgrabio za ruku, vukući me iz Krisinog stana.-I zbog toga treba da se pokreneš.

Suga me je izvukao iz stana i vukao me ceo put niz stepenice a potom smo izašli iz zgrade.

-Jine, uđi na suvozačevo. El, ti pozadi.-Suga mi je pustio ruku i Jin mu je dobacio ključeve.

Suga je ušao u sivi BMW parkiran ispred zgrade, dok je Jin požurio na suvozačevo sedište.

-El... - okrenula sam se ka Kris koja me je zagrlila.-Čuvaj se....

Klimnula sam. - Hoću.

Pustila sam je iz zagrljaja i uletela u automobil, sevši na zadnje sedište.

Zalupila sam vrata za sobom i Suga je upalio auto i uz škripu guma izašao na glavni put.

Počeo je da vozi nenormalnom brzinom dok sam se ja tumbarala po zadnjem sedištu, sve vreme osećajući kako mi se panika širi telom.

-M-momci... - promumlala sam kada je Suga naglo skrenuo udesno, izašavši iz grada.

-Yoongi, uspori. - rekao je Jin smireno.

Suga ga je samo ošinuo pogledom i dao gas.

-Momci? Šta se dešava? - upitala sam.

-Nadam se ništa. Jungkook i Hoseok su sa Jiminom,dok je Namjoon sa Dolores u bolnici. - odgovorio je Jin.

-U bolnici?! - pogledala sam ga uplašeno.

-Da... Dolores je doživela blagi šok kada je zatekla Jimina sa pištoljem u ruci sa namerom da se upuca. - rekao je.

-O... Bože....-zatvorila sam oči. - Kako je ona?

-U bolnici je. Prima infuziju.-dobacio je Suga koji je i dalje vozio kao manijak.

Zagledala sam se kroz prozor a onda shvatila....

Vila se nalazi van grada.

A ja nisam uspavana.

Što bi značilo da lako mogu naći put da pobegnem.

Počela sam da memorišem sve pored čega smo prošli, moleći se da Jimin neće uraditi ništa glupo.

              Jungkook P.O.V.

Pogledom sam streljao Jimina koji je stajao na terasi, okrenut ka meni i Hoseoku, sa pištoljem u ruci.

-Jimine, dosta je. Ostavi pištolj. - obratio mu se Hoseok.

Jimin se nije ni pomerio, samo je bledo gledao u pod.

Uzdahnuo sam i ustao sa kreveta.

Hoseok je učinio isto.

-Jimine, daj mi pištolj. Danas se nećeš upucati.-rekao sam i krenuo prema njemu.

Jimin je brzo podigao pištolj i prislonio ga sebi uz slepoočnicu.

Zaustavio sam se.-Hej, hej... Polako...

-Ne prilazi. - rekao je.

Glas mu je zvučao očajno.

-U redu, daj mi pištolj. - napravio sam mali korak unapred dok me je Hoseok pratio u stopu.

-Rekao sam ne prilazi! - dreknuo je Jimin dok se njegov prst našao preko obarača.

Istog trenutka sam se zaustavio. - U redu, u redu.

Dao sam Hoseoku znak da se povuče.

Hoseok je tužno uzdahnuo i seo na krevet.

Pogledao sam u Jimina koji me je fiksirao pogledom.

-Zašto mi ovo radite?Zašto me ne pustite da umrem i gorim u paklu zbog onoga što sam uradio? - očajnički je rekao.

Odmahnuo sam glavom.-Ona će te onda izgubiti. A ti to ne želiš zar ne? Ne želiš da pati za tobom?

-Eleanora je pobegla i ne krivim je. Otišla je. I ja bih da sam na njenom mestu. Ne verujem da će iko patiti za mnom a kamoli ona.

-Ali šta ako bude? - upitao sam pokušavajući da ga navedem da priča kako bih kupio Eleanori malo vremena dok se ne pojavi. A iz sveg srca sam se nadao da su ona i momci na putu ka ovamo.

Jimin je odmahnuo glavom.
-Ona zaslužuje nekog boljeg. Nekog sa kim će biti sigurna i ko je neće povrediti.

-Nije tačno! Ona pripada tebi. Ti pripadaš njoj. Volite se i to je jedino bitno. - rekao sam osećajno.

        Eleanora P.O.V.

Suga je parkirao auto ispred vile zamalo ga ne prevrnuvši.
Izleteli smo iz automobila i potrčali ka vili.

Svi Jiminovi ljudi u dvorištu bili su tihi, kao da su na sahrani.

Samo sam se nadala da nisam prekasno stigla. Ne bih mogla to sebi da oprostim.

Da je umro... Da se ubio zbog mene....

Suga je bio najbrži te je uleteo u vilu i potrčao hodnikom, a ja i Jin za njim.

Popeli smo se stepenicama i potrčali do... moje sobe.

Zašto moja soba?!

Zaustavili smo se ispred vrata a Jin i Suga su se okrenuli prema meni.

-El, rećićemo ti kada da uđeš.-rekao je Jin a potom su obojica uleteli u sobu, zatvorivši vrata za sobom.

Uhvatila sam se za glavu.
Joj bože samo da sve bude dobro....
Molim te....

Molim teeee....

Počela sam da se šetam gore dole.

Odjednom, sa druge strane vrata čula se buka.

Prišla sam vratima i načuljila uši.

Odskočila sam kada se čuo glasan pucanj.

Ne....