Gangster

12.Prvi Poljubac

Ulazimo u dnevnu sobu i Jimin me povlači na kauč. - Sedi.
Sedam i pratim ga pogledom dok on užurbano izlazi iz sobe.
Posle nekoliko trenutaka se vraća sa kutijicom prve pomoći.
Seda pored mene na kauč i uzima mi povređenu nogu u krilo.
Uzima vatu i alkohol iz kutijice baca pogled na moje oči.-Duvaću da ne bi peklo.

Nasmešila sam se a on je nežno počeo da mi čisti ranu povremeno duvajući u nju.

Kad je završio, povukao me je sebi u krilo, tako da sam sedela okrenuta ka njemu, i zahvalio se u kauč.

Obgrlio mi je leđa rukama kako ne bih pobegla i blago se nasmešio mojoj reakciji.

Pogledala sam ga iznervirano. - Jel ovo neophodno?

-Da.

Uzdahnula sam i prevrnula očima. Uzela sam parče vate iz kutijice i natopila je alkoholom.

Jimin me je začuđeno gledao.

-Zar ćeš opet da čistiš ranu?

Uzdahnula sam. - Da, ali tvoju. Onaj lik te je dobro opalio. Raskrvario ti je slepoočnicu.

Pokazala sam prstom na parnicu a on je uzdahnuo. -Kako god.

Počela sam da mu čistim ranu a on se svo vreme migoljio, tako da sam mu uhvatila lice rukama kako se ne bi pomerao. Duvala sam mu povremeno u ranu a on se svo vreme mrštio i mrmljao nešto sebi u bradu.

Kada sam završila sa čišćenjem rane, stavila sam vatu i alkohol na stočić pored kauča i uzela flaster iz kutijice.

Pažljivo sam zalepila flaster preko rane i zadovoljno klimnula glavom. Stavila sam omot od flastera na stočić.

-To je to. - rekla sam i krenula da ustanem ali Jimin me je pribio sebi uz prsa.

Približio je svoje lice mom tako da sam osetila njegov vreo dah na usnama.

-Nemaš pojma koliko sam se iznervirao kada te je onaj imbecil dodirnuo. - uzdahnuo je očešao se usnama od moj obraz.

-Pa, očigledno je da te je baš iznervirano.

-Kako znaš? - klizio je usnama po mom vratu nežno ga ljubeći.

-Ma samo nagađam. Mislim, možda zato što si ga prebio na smrt i probo ga nožem?

Jimin je uzdahnuo i odmakao se od mog vrata.

-Ti baš znaš da upropastiš trenutak. - mrko me je pogledao.

Podigla sam obrvu. - Ako ti tako misliš, onda da.

Sklonila sam njegove ruke i iskobeljala se iz njegovog krila. Ustala sam i izašla iz dnevne sobe.

Prekrstila sam ruke na grudima i uputila se ka svojoj sobi.
Ljutito sam hodala hodnikom i stigla do vrata svoje sobe. Širom sam ih otvorila a onda se skamenila u mestu.

-Jimine! - uzviknula sam i izbezumljeno posmatrala svoju upropašćenu sobu.

Sve je bilo uništeno. Svaka stvar i sobi bila je smrskana na komadiće.

Kupatilo je bilo svo polupano a ormar i radna soba su izgledali kao da je na njih bačena bomba.

Jimin je dojurio hodnikom i zgrabio me za struk. Okrenuo me je ka sebi sa uspaničenim izrazom na licu.

-Šta je bilo?Jesi li povređena?! - upitao je a onda pogledao iza mene i sledio se.

-Au. - bilo je sve što je mogao da izusti dok je gledao u ono što je ostalo od moje sobe. - Izgleda da joj nije suđeno da bude sređena. - dodao je na šta sam se nasmejala.