Gangster

37.Uskoro...

Otvorila sam oči i uspravila se. U krevetu sam.
Uhvatila sam se rukama za glavu, pokušavajući da se setim kako sam dospela ovde, ali ništa.
Pretpostavljam da me je Jimin preneo iz auta u vilu, dok sam bila bez svesti.

Pogledala sam oko sebe i shvatila da se nalazim u Jiminovoj sobi.

Ustala sam sa kreveta i polako otišla do noćnog stočića na kome je bio položen moj telefon.

Prišla sam mu i pogledala koliko je sati.

Pola dva....

Auh...

Stomak mi je zakrčao pa sam spustila telefon nazad na noćni stočić i krenula ka vratima.

Telefon mi je zavibrirao.

Frknula sam i vratila se nazad do noćnog stočića. Uzela sam telefon u ruke i flopnula na krevet.

Na ekranu se pojavila poruka.

Ušla sam u nju.

Srce mi je ubrzalo ritam dok sam čitala poruku.

Znaš, da sam na tvom mestu, pazio bih se tvog ljubljenog gangstera. Vidim, iznosi te iz kola, i to onesvešćenu.

Ukočila sam se i stavila ruku preko usta u šoku.

Unknown P.O.V.

-I? Njena lokacija?-upitao sam dok sam posmatrao šta preznojeni čovek radi.

-E-evo evo...-promucao je svaki čas skrećući pogled na pištolj koji mu je bio uperen u glavu.

-Ne želim tvoje 'evo'. Pronađi mi Eleanoru! Želim da je vidim, sad! - uzviknuo sam pristisnuvši pištolj uz njegovu glavu.

Čovek je razrogačio oči a potom vratio pogled na ekran kompjutera.

Posmatrao sam dok je ulazio u složene programe a potom se povezao na sigurnosne kamere Jiminove vile.

Slika prilaza vile se pojavila, a meni se lice razvuklo u osmeh.

-To je ta vila. - rekao sam zadovoljno.

Na prilazu se pojavio crni Audi, a potom je on izašao iz vile.

Jimin.

Podigao sam obrvu kada je obišao oko prednje strane automobila i otvorio suvozačeva sedišta.

Iz auta je izneo Eleanoru, koja je bila bez svesti.

-Zumiraj. - naredio sam.

Proširio je sliku i ja sam se zagledao u njeno lice.

Bila je lepa. Prelepa. Kao i na slici.

A sudeći po načinu na koji ju je Jimin držao u naručju, značila mu je puno.

Bila mu je nešto posebno.

Zlobno sam se nasmejao i izašao iz prostorije, ostavljajući prestrašenog čoveka.

Izašao sam na ulicu i uzeo telefon. Počeo sam da ga vrtim u ruci.

-Uskoro.... - rekao sam uz osmeh i ušao u automobil.

                          ***
Eleanora P.O.V

Gledala sam u telefon izbezumljeno.
Znači, ko god da je, znao je gde živim. To jest, gde Jimin živi.

Možda.... Možda je neko od Jiminovih ljudi....

Ne... Ne verujem.... Njemu su svi verni...

Ujedam se za usnu i drhtavom rukom kucam.

Izbriši moj broj. Nisi zanimljiv.

Klikćem 'pošalji' i poruka se poslala.

Uh....

Čemu da se nadam? Odgovoru? Malo sutra...

Baš će da mi odg....

U tom trenutku mi je telefon zavibrirao i na ekranu se pojavila poruka.

Brzo sam ušla u nju.

Ne budi takva. Zar ne želiš da znaš ko sam?

Ne. - otkucala sam i poslala.

Posle nekoliko sekundi mi je stigao odgovor od koga sam se naježila.

Oh, ne brini ti ništa. Saznaćeš uskoro. A uskoro ćeš biti samnom. Posmatram te. Pazi šta radiš.

Sa njim? Kako to misli biću sa njim?

Izašla sam iz poruka i ugasila telefon.

Ujela sam se za usnu.

Možda bi trebalo da kažem Jiminu...