Gangster

39.Haos

Jimin P.O.V.

Tresem se. Bes ključa u meni.
Imam osećaj kao da ću da pobijem ceo grad za manje od dve sekunde.
Izlazim iz vile.
Brzim korakom odlazim do automobila. Ulazim unutra i zatvaram vrata.
Palim auto.
Motor je lagano počeo da prede, smirujući me.
Dao sam gas i uz škripu guma se odvezao niz put.

Eleanora P.O.V.

Nikada nisam ovoliko suza ispustila u životu.
Gušim se u sopstvenim suzama.
Sama pomisao na to što se izdešavalo pre par sekundi, donela bi nove potoke suza.

Drhtavim nogama sam se penjala uz stepenice do svoje sobe, ne prestajući da prolivam suze.

Otvorila sam vrata svoje sobe i zatekla Dolores kako namešta zavese na prozorima.

Kada je čula blagu škripu koja su vrata napravila kada sam ušla u sobu, brzo se okrenula ka meni.

-Oh, gospođice Eleanora ja baš sad.... - njene oči raširile su se u šoku, verovatno zbog mog očajnog izgleda i činjenice da nisam prestajala da plačem.

U tren oka, pritrčala mi je zabrinuto.-Gospođice Eleanora! Šta se desilo?!

Novi potok suza potekao je iz mojih očiju a ja sam briznula u plač. Ponovo.

-Nemojte.... Evo, sedite.-nežno me je uhvatila za ruku i povela me ka krevetu. Sela sam a ona je sela pored mene.

U sledećem trenutku me je majčinski obgrlila, što je prouzrokovalo da počnem još jače da plačem.

Zagrlila sam je, osećajući tu majčinsku stranu koju je Dolores imala.

Osećala sam se tako bespomoćno, tako poraženo. Izneverila sam čoveka koga volim. Koji mi je uzeo srce.
Koji je mene voleo. I koji me, sada, verovatno mrzi.

-Koje sam ja razočaranje. Koja glupača... -govorila sam kroz jecaje dok me je Dolores blago ljuljuškala.

-Isplači se draga moja... Biće ti lakše. Posle ćeš mi ispričati šta se desilo.-rekla je ona nežno.

Nije morala dvaput da kaže.

Ponovo sam briznula u plač.

Namjoon P.O.V.

-Ma hoćeš li više? - požurivao sam Hoseoka koji je toliko kilao donoseći mi flašu piva.

-Pa ne znam gde je! - čulo se iz kuhinje.

Uzdahnuo sam i ustao sa kompjuterske stolice uputivši ka kuhinji.

Čulo se glasno lupanje da vratima pa sam otišao do ulaznih vrata.

Provirio sam kroz špijunku i, videći ko je, brzo otvorio vrata puštajući iznenadnog gosta unutra.

-Hej, otkud ti?-upitao sam zatvarajući vrata.

Nije odgovorio.

-Jimine?-pokušao sam opet proučavajući mu izraz lica.

On me je pogledao, i, ne mogu reći da mi je bilo svejedno jer je izgledao kao razjareni medved.

-Trebaš mi... Za.... Nešto se desilo.... Ja... Uh... -jedva je rekao.

Govorio je toliko nerazumno da sam morao dobro da načuljim uši kako bih dobro razabrao svaku njegovu reč.

U tom trenutku se Hoseok vratio iz kuhinje, noseći flašu piva u ruci.

-Sa kim to pri... O! Jimine! Otkud ti? - nasmešio se i potapšao Jimina po ramenu.

Jimin mu je oteo flašu piva iz ruke a potom je nagnuo i popio je naiskap.

Pružio je praznu flašu Hoseoku a potom me zgrabio za kragnu košulje i povukao ka mojoj sobi.