Gangster

21.Nedostaješ mi.

Pošto sam ostatak dana imala slobodno, provela sam ga pokušavajući da se opustim.

Odlučilo sam da napravim toplu kupku i opustim iscrpljene mišiće.

Napunila sam kadu i dodala nekoliko vrsta penušave kupke a potom svukla odeću sa sebe i polako ušla unutra.

Kako je vrela voda došla u dodir sa mojom kožom, osetila sam kako mi se telo opušta i legla sam u kadu.

Ispružila sam noge, maksimalno se opuštajući i zatvorila oči.

Konačno.

Sama sa sobom i svojim mislima.

Doduše, nisu mi mnoge stvari pale na pamet.

Većinom sam razmišljala o treningu, ali i o Jiminu.

O, da....

On nikada nije napuštao moj mozak a ni srce.

Nisam ni sanjala da toliko boli kada vam neko nedostaje.

Ta bol je neobjašnjiva.

Srce vam dobija pukotine koje se šire sve više i više dok ne pukne na pola.

A onda se te dve polovine srca raspadaju na deliće koji kasnije prostruje krvotokom kidajući vam dušu i telo.

Takođe, pored nenormalne boli zbog odsustva drage osobe, tu su i pitanja koja vam se roje po glavi.

Da li je dobro?
Šta ako mu je loše?
Da li je povređen?
Ranjen?

I, u mom slučaju, da li je živ?

***

Kako sam legla na krevet, imala sam osećaj kao da sam na sedmom nebu jer me je današnji trening iscedio.

Uzela sam telefon kako bih proverila da mi nije nešto možda stiglo.

Pošto nije bilo ničega, odlučila sam da pozovem Kris.

Ušla sam u njen kontakt i pritisnula dugme za poziv.

Telefon je zvonio... Zvonio... I zvonio....

Na posletku sam prekinula vezu i odlučila da utonem u zemlju snova ali Kris me je preduhitrila.

Telefon mi je zazvonio otkrivajući Krisino ime koje je bilo prevučeno preko ekrana.

Javila sam se. -Ej,što se ne javljaš kad te zovem?

-Spavala sam. Što si budna ovako kasno? -upitala je pospano Kris.

Glas joj je bio dublji nego obično, tako da sam zaključila da ne laže.

-Izvini što sam te probudila, i, tek je jedanaest sati.

-Ma nema frke. Kako je bilo prvog dana treningu?-promumlala je zevnuvši.

-Isceđena sam. Ali bilo je zanimljivo. Momci stvarno znaju da se bore.... Slušaš li ti mene? - povisila sam ton jer se sa druge strane ništa nije čulo.

-Da, da... - Kris je promumlala zevnuvši.

Prevrnula sam očima.-Ajde pričaćemo sutra. Idem i ja da spavam.

-Aha, okej. Laku noć. - sa tim je prekinula vezu.

Stavila sam telefon na noćni stočić i ugasila svetlo.
Legla sam na bok udobno se smestivši.

Zatvorila sam oči i umor me je sustigao. Polako sam utonula u san.

***
Sledećeg dana je bilo bolje. Ali i gore. Bolje je zato što nisam dobila upalu mišića, a gore jer sam ceo dan trebala da provedem trenirajući.