Gangster

58. Plaćenik umesto psihopate

Taehyung P.O.V.

-Bolje se potrudi da sletanje ne bude naglo i truckavo.-dobacio sam.

-Sve je pod kontrolom.-rekao je, pokušavajući da smanji drhtanje svog glasa.

-Za sad. - zalupio sam vrata i seo natrag na sedište.

Ispio sam poslednji gutljaj ledenog šampanjca a potom se zagledao kroz prozor aviona.

-Hej. - čuo se oštri glas.

Zatvorio sam oči i prislonio, još uvek hladnu, čašu uz slepoočnice.

-Hej? Ne sećam se da se tako oslovljava neko ko te je izvadio iz pritvora imbecilu.-zarežao sam, polako otvorivši oči.

Bacio sam pogled na čoveka u svetlo sivom satenskom sakou i istim pantalonama.

-U redu je.-očima sam pokazao na odelo koje je nosio.

-I dalje mi nije jasno zašto sam morao da obučem tvoju odeću. - iznervirano je rekao i pljunuo na pod.

Zatvorio sam oči i stegao čašu.

Smiri se Taehyung...
Ukoliko ga ubiješ nećeš imati drugi mamac...

Otvorivši oči, zagledao sam se u njegove krvave mamurne oči.

Plaćenik je primetio da ga posmatram pa sam se nasmešio i pokazao mu podignut palac.

Pilotov glas se začuo, najavivši sletanje, te sam ustao.

-Budi spreman. Izlaziš prvi.

Avio je lagano sleteo a potom počeo neprimetno da klizi po pisti, sve dok se nije u potpunosti zaustavio.

Plaćenici su se progurali do vrata, propuštajući jedino mene i čoveka u sakou.

Vrata aviona su se otvorila a metalne stepenice raširile i spustile.

Gurnuo sam plaćenika u sakou ka vratima, a potom su za njim jedan po jedan počeli da izlaze.

Polako sam izašao iz aviona i stao na metalno stepenište.

Kikot mi se oteo iz usta.

Postavljaš ljude odmah ispred aviona? Očekivao sam nešto neprimetnije, Jimine.

Na svakom koraku su bili raspoređeni ljudi u skupocenim crnim odelima sa naočarima za sunce kako bi prikrili svoj identitet.

Pored security znaka na leđima, ništa nije odavalo utisak da su tu kako bi zaštitili nekoga.

-Dobrodošli! - čuo sam uzvik visokog tipa obučenog u crni sako.

Plaćenik u sakou je zakoračio na zadnji stepenik i pre nego što je uspeo da kaže nešto, pištolji i revolveri su bili izvučeni.

Istog trenutka se osula paljba, obarajući plaćenike sa stepeništa.

Tlo pod mojim nogama je nestalo onog trenutka kada se na stepenicama pojavio četvorougaoni otvor. Propao sam kroz njih i pao na beton.

Ostao sam nepomično da ležim sa licem nadole, sa uživanjem slušajući paljbu i vrisak plaćenika.

Zaista je bilo mučenje biti sa njima u avionu.  Toliko zabave mi je bilo uskraćeno. Ali poslužili su planu zar ne?

Pucnjava je prestala.

Ostao sam kompletno miran dok su Jiminovi ljudi podizali mrtvo telo plaćenika u sakou i uneli ga u džip koji je stigao sa visokim tipovima unutra.

Polako su počeli da se povlače, sve dok na aerodromu nije preostao niko sem mene. I leševa.

Ustao sam i otresao odeću, a potom se zaputio ka crnom Lamborghiniju koji se zaustavio ispred mene sa prebledelim pilotom unutra.