Gangster

54. Što da ne?

Nisam imala pojma da mogu toliko da raširim oči jer sam zabezeknuto gledala u Jimina koji nam se približavao.

Bio je obučen u košarkaškom, ali i bad boy stilu, kompletno obučen u crno.

Na glavi je imao kačket okrenut tako da mu je otkrivao pramenove tamno braon, skoro crne kose.

Došavši do nas, seo je pored mene i skinuo kožnu crnu jaknu koja mu je do pre nekoliko sekundi bila prebačena preko ramena.

-Kad igramo? - upitao je pogledavši zabezeknutog Hobija.

-Jel to Jimin došao?-zadihani Jungkook je upitao, dotrčavši do nas. U sledećem trenutku i on je zabezeknuto počeo da bulji u Jimina, kao i mi.

-Šta je? - Jimin se pravio lud, ustavši. Prišao je Sugi i uzeo mu loptu, a potom počeo odsutno da je ubacuje u koš.

-Jel' majke ti... - Jin je seo pored mene.-Jel sam ja ćorav ili je ovaj tvoj ofarbao kosu?

-Ne znam ni ja. - rekla sam iskreno, ustajući.

-Hoćemo li igrati? - Jimin je ponovio pitanje, posmatrajući nas dok je tapkao loptom o zemlju.

-Aha... - RM je bio jedini koji se nije nešto preterano iznenadio, te je počeo da se proteže i zagreva.

I ostali su uradili isto, dok ja nisam mogla da skrenem pogled sa Jimina.

On naravno ne bi bio on, a da ne primeti.

Videvši da ga posmatram, Jimin mi je prišao, pustivši da lopta padne na zemlju.

-Nedostajao sam ti? - prišao mi je toliko blizu da su nam tela bila pripijena jedno uz drugo.

Njegove ruke su već našle put ka mom struku, i stegle ga, privlačeći me još bliže Jiminovom telu.

Pogledala sam ga u oči, znajući da voli kontakt očima. -Mnogo.

Njegove usne su se izvile u prelep osmeh.-I ti si meni.

Jednu ruku sam prislonila uz njegov vrat, dok sam drugom polako skinula kačket sa Jiminove glave.

Kao i uvek, Jimin je bio miran. Nežno me je posmatrao, i dalje sa rukama na mom struku.

Nežno sam provukla prste kroz,sada tamne, pramenove njegove meke kose.-Tamno braon? - upitala sam, pogledom prateći njegove pramenove.

-Večeras crna. - Jimin je sklonio jednu svoju ruku sa mog struka i uhvatio me za moju, privlačeći je svojim usnama.

Nežno je ostavio poljubac na mojoj ruci, dok njegov pogled nije ostavljao moj.

-Zašto tako velika promena?-upitala sam, topeći se u njegovim rukama.

-Zašto da ne? - odgovorio je pitanjem.

Osmehnula sam se.-Upravo tako.

Vratila sam mu kačket na glavu, široko se osmehujući.

Navikla sam na njegovu svetlu kosu. Ali sada, izgledao je nekako više dečački. Manje ozbiljno.

Mada to je Jimin... Ne sumnjam da će mu kosa ponovo biti plava čim mu to bude palo na pamet.

-O čemu razmišljaš? - podigao mi je bradu tako da sam ponovo gledala u njegove oči.

-O tvojoj kosi.

Podigao je obrvu.-Više ti se sviđala plava?

Odmahnula sam glavom.-Ne. Nemam odgovor na to pitanje. Ti si ti. Sve boje kose te čine onim što jesi.-prignula sam glavu bliže njegovoj.

-Znači moja boja kose neće promeniti činjenicu da sam hladnokrvni ubica? - Jimin je ostavio poljubac u uglu mojih usana.

-Ne... Znaš da nisam na to mislila. - pre nego što je mogao išta da kaže, uronila sam svoje usne u njegove, iznenadivši ga na sekund.

Njegove usne su brzo odreagovale i već sledećeg trenutka sam se topila od njegovih nežnih i dubokih poljubaca.

Jimin me je strastveno poljubio, pre nego što je odvojio naše usne.-Momci nas gledaju. - prošaputao je, nežno mi poljubivši obraz.

Raširila sam oči i istog trenutka osetila kako crvenim.

Sakrila sam lice, prislonivši ga uz Jiminov vrat.-Jao ne...

Zakikotao se, nežno me grleći.-Šta je bilo?

-Zaboravila sam da su oni tu.-priznala sam, udišući slatkast miris Jiminove kože.

-Znači toliko si opčinjena mojom lepotom da svi prisutni prosto iščeznu u mojoj blizini.

Zakikotala sam se i podigla glavu, susrevši se sa Jiminovim tamnim očima.
-Možda. Mada mislila sam da te nije briga ako nas neko gleda.

Odmahnuo je glavom.-I nije. Ali znam da tebe jeste. Tako da sam morao da se odvojim od tvojih slasnih usana...

U Jiminovim očima se videla glad, dok je prelazio prstom preko mojih usana.

-Nego, pre nego što se ponovo zažvalite, hoćemo da igramo? - Jungkook se ubacio, zagrlivši Jimina od pozadi, kao neko dete.

-Da. - Jimin je prevrnuo očima nasmejavši se, polako me puštajući.

-Zagrej se. - rekla sam mu.

-Ah ljubavi... Ti si me već zagrejala. - Jimin je oblizao svoje usne namignuvši mi.

Pocrvenela sam i skrenula pogled.

Zašto mora to da mi radi?

-Okej! Hajde da se podelimo! Ko će s kim da igra? - RM je odlučio da nas ubrza.

-Ja ću sa Jungkookom.-Jin je prebacio ruku preko najmlađeg.

-Ajde Suga sa nama.-Jungkook je molećivo pogledao Yoongija.

-Ne... Previše ste jaki.-rekla sam, dok se Hobi nadlaktio na moje rame.

-Ajde ovako... - Hobi je podigao ruku.-Suga, Jin, RM i Jimin protiv Jungkooka, El i mene.

-Može! Vi imate Sugu i Jimina, a mi Hobija i Jungkooka. - pljesnula sam rukama.

-Okej! - RM je uzviknuo.-Sad imate minut za taktiku!

Njihova ekipa je napravila krug malo podalje od nas, te smo ja, Jungkook i Hobi uradili isto.

-Ovako. Jungkook ti čuvaj Jina. Ja ću Sugu. El, ti Jimina. - Hobi je šaputao.

-A RM? - Jungkook ga je zabrinuto pogledao.

-Za njega se ne brinem.-rekao je Hobi nateravši mene i Kookija da se nasmejemo.

-Okej! - čuli smo kako je RM uzviknuo te smo se brže bolje razdvojili.

Jin i Jungkook su se pogledali, zlobno se nasmešivši jedan drugome, dok su se Suga i J-Hope merkali pogledom.

Jimin mi je prišao.-Nećeš stići do lopte jer te ja čuvam.

-Videćemo. - zlobno sam se nasmešila.

Jimin me je privukao sebi.
-Videćemo. - u sledećem trenutku me je snažno zagrlio, poljubivši mi vrat.

Nasmejala sam se, uzvrativši zagrljajem.

-Krećemo! - uzviknuo je Suga.

-Okej! - RM se oglasio po stoti put do sada.-Suga zna pravila tako da će on ujedno biti i sudija.

Jungkook i ja smo se zbunjeno pogledali, a onda je za manje od sekunde igra počela.