Gangster

10.Uređivanje sobe

Budim se i polako otvaram oči. Uspravljam se u sedeći položaj i zevam kao kiklop.
Gegam se do ivice kreveta i ustajem sa njega.
Protežem se i prolazim rukom kroz kosu.

Sve od predhodne noći mi se vraća u mozak. Bacam pogled ka krevetu i vidim da je prazan.

Znači, Jimin se ranije probudio. Barem pre mene.
Odlazim do vrata i proveravam da li su zaključana.
Nisu!

Otvaram ih i provirujem kroz njih. Prazan hodnik. Nikoga nema.

Zatvaram vrata i prilazim komodi.
Uzimam peškir i odlazim do kupatila.

Ulazim u kupatilo i zatvaram vrata.
Svlačim odeću sa sebe i ulazim u tuš kabinu.Vežem kosu u punđu kako se ne bi pokvasila i puštam vodu.

Topla voda mi budi telo. Vid mi se izoštrava a čula naprežu.

Polako se sapunjam a potom detaljno ispiram sapunicu sa kože.

Izlazim iz tuš kabine i brišem mokru kožu. Obmotavam ogromni peškir oko sebe i pogledam se u ogledalo.

Vežem krajeve peškira oko vrata tako da deluje kao haljina.

Nasmejem se.
Ha, inovativno. Haljine od peškira.
Ma, nova stvar za Victoria Sicret.

Perem zube i umivam se a potom otvaram vrata i izlazim iz kupatila.

Krećem da skidam peškir a onda mi pogled pređe preko kreveta na kome nasmejan leži Jimin.

Vrisnem i stisnem peškir da mi ne spadne.

-Lepo. - Jimin se smeška i namigne mi.

-Šta ćeš ti ovde?! - zaskičala sam.

-Pa da te pozovem da dođeš da doručkuješ. Ali, molim te,nastavi.-kaže uz smešak.

-NAPOLJEEEE! - uzviknula sam tako da se cela soba zatresla.

Jimin se nasmejao i izašao iz sobe zatvarajući vrata za sobom.

Ne mogu da verujem! Koja stoka!
A ja mislila da je drugačiji!

Aaaaaaaaaaaaaaaa!

Odlazim do ormara i ulazim unutra.
Skidam peškir i oblačim čisti donji veš i brus, a potom navlačim svetlo sivi šorc.

Uzimam i svetlo sivi duks sa belim srcima na njemu i oblačim ga. Duks je dug, skoro mi dođe do kolena, tako da prekriva šorc.

Sležem ramenima.-Što da ne?

Izlazim iz ormara i vežem kosu u visoku punđu.

-E, sad ćeš da vidiš kako zla mogu da budem ChimChim... - rekla sam sebi u bradu i izašla iz sobe.

Nije mi dugo trebalo da pronađem trpezariju jer sam koliko-toliko upamtila raspored prostorija u vili.

Ulazim u trpezariju i vidim Jimina koji gleda kroz prozor. Kada je čuo da sam ušla, okrenuo se ka meni.

-Ćao! - uzviknuo je.

-Mrš! - odbrusila sam i sela za sto.

Jimin je otvorio usta da nešto kaže ali je samo odmahnuo glavom i seo da jede.

Jeli smo u tišini. Kad sam završila, uputila sam se ka svojoj sobi.

Ušla sam unutra i legla na krevet. Uzela sam telefon i počela da da prebiram po njemu.

Ubrzo zatim, Jimin je uleteo unutra.

-Eeej! - veselo je rekao i prišao krevetu.

-Izlazi napolje. - rekla sam i nastavila da buljim u telefon.

-Ma daaaaaj! Što si takva? - upitao je i seo na krevet.-Pa nisam ništa video.

Uzela sam jastuk i gađala ga njime.-Napolje!

U sledećem trenutku me je isti taj jastuk opalio po sred face.

Besno sam pogledala u Jimina koji se smejao.
-Ups. Ispalo mi. - rekao je nevino i podigao ruke kao da se predaje.

-Aaa, ti mali... - zarežala sam na šta se kreten nasmejao. - Mali? Isto smo godište. - rekao je Jimin.

Besno sam ustala sa kreveta i počela da gađam Jimina sa svim što sam stigla.

Lampa, jastuci, telefon... Sve je završilo na podu.

Jimin je vrisnuo i izleteo iz sobe zatvarajući vrata za sobom.

Dojurila sam do vrata i počela da lupam. - Otvori!

-Ne! - viknuo je Jimin.

Pokušala sam da otvorim vrata ali on ih je držao zatvorena sa druge strane.

-Dobro! Neka ti bude! - viknula sam i počela da razbijam sve po sobi.
Nisam ni gledala šta sam lomila. Jedino što znam je da je sve završilo na podu, i to u komadićima.

Kada sam se smirila, prišla sam vratima i otvorila ih. Jimin je čučao ispred njih sa rukama na ušima.
Oči su mu se razrogačile kada je video šta sam uradila od sobe.
Polako je ustao i ušao unutra.
-Heh. Lepa d-dekoracija. - rekao je razgledajući sobu.

-Hvala.- izletela sam iz moje sobe i otišla do dnevne sobe.

Jimin me je tiho pratio. Kada smo došli u dnevnu sobu, sela sam na fotelju i upalila TV.

Jimin je seo na trosed podalje od mene.

Prebacivala sam kanale sve dok nisam našla nešto što bi mi zaokupilo pažnju.

Sedeli smo tako jedno sat vremena, sve dok mi nije postalo dosadno pa sam ugasila TV i protegla se.

U dnevnu sobu je ušla sobarica i šapnula nešto Jiminu, tako da nisam mogla da čujem.

On je klimnuo glavom i ona je odšetala u kuhinju.

Jimin je ustao. - Pa, sada možeš da se vratiš u svoju sobu. - uzdahnuo je.

-Šta? - upitala sam.

-Aha. Sređena je i sve to. - dodao je i izašao iz dnevne sobe.

-Kako to misliš sređena? - pojurila sam za njim.

Došla sam do vrata moje sobe i širom ih otvorila. Usta su mi se razjapila u neverici.

Sve je bilo sređeno. Soba je bila savršeno uredna. Kao da se ništa nije ni desilo pre sat vremena.

-Ali... - počela sam da mucam.

-Rekoh ti. - namignuo mi je Jimin.

Prišao mi je i povukao me za ruku.-Hajde. Idemo da se prošetamo.

Otrgnula sam se. - Ne pipaj me!-viknula sam i izašla u hodnik.Počela sam da hodam, ni sama ne znam gde.

-Šta? Još uvek si ljuta? - Jimin je pojurio zamnom.

-Da. - odbrusila sam i nastavila da hodam.