Gangster

22.Suze

Jimin P.O.V.

-Da?-začuo se Namjoonov, uobičajeno smiren glas.

-Namjoone, upucan sam...-rekao sam smirujući drhtaj u glasu.

-Molim? Ponovi.

-Upucan sam. Krvarim...-rekao sam pokušavajući da zvučim smireno.

-Jimine,drži se! Zovem pojačanje... - Namjoonov glas se uspaničio.

Prekinuo sam ga.-Ne... Samo prenesi joj... Prenesi joj da je volim.... Da ću je uvek voleti...

Suza mi je skliznula niz obraz.

-Obećaj mi da ćeš joj preneti.-prošaputao sam.

-Želiš li da je čuješ?

Da.
Da poslednji put čujem taj anđeoski glas.

-Da... Molim te... Daj mi je na telefon... Samo, požuri... Nije mi još vremena ostalo.-rekao sam osećajući kako mi telo slabi.

Sledećih nekoliko sekundi je zavladala tišina sa druge strane linije, a potom se javila.

-Halo?

Lice mi se istog trenutka iskrivilo u osmeh i još suza je poteklo niz moje obraze.

-Ljubavi... - promucao sam.

-Jimine! Gde si?

-Nije bitno... Upucan sam, El. I, ovo je moje zbogom.

(plačem... Koji sam ja kreten. Sama sebe nateram na suze. Au bre...)

-Kako to misliš zbogom? Jimine?! - njen glas se uspaničio.

Nasmešio sam se.

Ipak joj je stalo do mene.

-Hladno mi je... Mislim da mi je preostalo još nekoliko minuta.Zato mi dopusti da ti kažem ono što mi leži na srcu. - preklinjao sam je.

Odjednom se začulo jecanje.

-E-El? Plačeš? - zgranuto sam upitao.

-Molim te... B-bori se... - jedva je izgovorila kroz plač.

Zatvorio sam oči i usredsredio svoje misli na nju. - El... Želim da znaš da si ti uvek bila moj život. Živeo sam za tebe i možda sam preterao u nekim stvarima. Oprosti mi za sve... Opraštaš li mi?

-Da. Sve ti praštam samo se bori, molim te... - preklinjala je.

Klimnuo sam glavom.-Dobro je. I, želim da znaš da te volim. Volim te svim srcem i uvek ću te voleti. - osetio sam nenormalnu hladnoću i bol u predelu rebara. -V-voliš li i ti mene? - zamucao sam.

-Naravno da te volim. Volim te Jimine.

Te reči.
Reči za koje sam živeo da čujem.
Konačno su došle do mojih ušiju.

-I ja t... - krenuo sam da kažem ali tom trenutku je vođa mafije stao ispred mene, okrenut leđima ka meni.

-J-Jimine? - čuo sam Eleanorin uspaničeni glas.

Drhtavom rukom sam podigao pištolj koji je ležao pored na zemlji i uperio ga ka vođi mafije.

Ciljao sam u njegovo teme i povukao okidač.

Uprkos mom drhtanju ruke, hitac je bio uspešan jer je ovaj pao na zemlju, mrtav.

-Jimine! - začuo sam Eleanorin vrisak preko telefona.

Ruka mi je mlitavo pala na pod izgubivši zadnji atom snage.

Nekoliko mojih ljudi je dotrčalo do mene.

-Šefe, odličan hitac! Uspeli smo.... - preneraženo se zagledao u mene kada je video krvavu ranu na mojim prsima. - Šef! Upucan je! - uzviknuo je pozivajući ostale.

Prislonio sam telefon usnama. - Zbogom, ljubavi.-prošaputao sam.

Telefon mi je ispao iz ruke i tama me je progutala.

Eleanora P.O.V.

Suze su mi se nekontrolisano slivale niz lice.

-Zbogom, ljubavi. - prošaputao je.

Čuo se tup udarac i njegovog glasa više nije bilo.

-Jimine! - vrisnula sam.

RM mi je uzeo telefon iz ruke.
Počeo je da priča sa Jiminovim ljudima i dao im uputstva do najbliže bolnice.

Sela sam na pod i obgrlila kolena.

Ne...

Ovo ne može biti istina.

-Jimin ne može da me napusti!-vrisnula sam kroz plač.

Jungkook mi je prišao i obavio ruke oko mene.

Sa lakoćom me je podigao u naručje i izneo iz sale.

Uneo me u moju sobu i spustio me na krevet.

Seo je pored mene zagrlivši me.

-Ne brini... J-Jimin je jak... Moći će da se izbori sa ranom. - pokušao je da me uteši ali mu je glas zadrhtao.

Podigla sam pogled ka njemu i videla da i on plače dok su mu se suze slivale niz obraz.

-Kookie... - zagrlila sam ga i počela da jecam na njegovom ramenu.

Nežno mi je prolazio rukom kroz kosu a onda me poljubio u teme.

Suga je užurbano ušao u sobu.

-Vas dvoje, slušajte me. Idemo do Jimina. Ranjen je a rana je gadna... P-pitanje je da li će se izvući. - glas mu je zadrhtao.

Pogledala sam ga uplakanim očima. -Da li znate kako je?

Odmahnuo je glavom.-Sve što znamo je da je izgubio svest zbog prevelikog krvarenja.

Još suza je poteklo niz moje obraze.

-A mafija? - upitao je Kookie.

-Mrtvi. Pre nego što je izgubio svest, Jimin je upucao vođu.-objasnio je Suga.

Kookie je klimnuo glavom i osmehnuo se. - Bravo Jimine.

-Da, da. Sad nemamo vremena za to. Automobil je napolju. Treba da krenemo.-prekinuo ga je Suga.

Kookie je ustao sa kreveta.
-A El? Šta ćemo sa njom? - pogledao je u mene.

-Ona ostaje ovde. Hajde, požuri....-odbrusio je Suga.

Kookije je klimnuo glavom. Ustala sam sa kreveta i čvrsto ga zagrlila.

Potom je izašao iz sobe.

Pogledala sam u Sugu.

On je uzdahnuo i krenuo prema meni užurbanim koracima.

Povukao me je za struk i sledećeg trenutka sam se našla na njegovim prsima dok je obavijao ruke oko mojih leđa, grleći me.

-Sve će biti u redu. Jimin će se vratiti. Obećavam.-prošaputao je.

Klimnula sam glavom a on me je pustio. Kratko mi se osmehnuo a potom i on izašao iz sobe.

Prišla sam vratima terase i otvorila ih, izlazeći na nju.

Ugledala sam Kookija i Sugu kako izlaze iz vile a potom ulaze u automobil a potom su se, uz škripu guma, odvezli.

Ostala sam da gledam za njima, nemoćna da se pomerim.

Mogla sam da osetim kako mi se suze slivaju niz lice i nisam mogla da ih zaustavim.

Drži se Jimine...