Gangster

48.Kookijevo i Jinovo prvo ubistvo

Udobno sam se namestila u fotelji dok su momci ispijali svoja pića koja im je Dolores donela.

-I? Ko će da nastavi? - upitala sam uzbuđeno.

-Mogu ja. - rekao je Kookie.

-Oo, ovo će biti dobro.-prokomentarisao je Hobi.

-Slušam. - rekla sam posmatrajući Jungkooka kako vrti čašu vina u rukama.

-Moje prvo ubistvo bilo je nešto što me je iz korena promenilo. Ali na dobar način. To me je nateralo da konačno pređem preko granice detinjstva i uđem u svet odraslih. - počeo je a ja sam ga slušala širom otvorenih očiju.

-Momci i ja smo imali odmor. Malo duži odmor. Radili smo danonoćno a onda je Jimin odlučio da nam da nekoliko sedmica slobodno. Sećam se da su momci igrali igrice a da sam ja bio u svojoj sobi i vežbao. Čuo sam telefon kako mi zvoni i javio se. Jedan od Jiminovih ljudi je bio na zadatku i rekao da mu treba pojačanje jer će možda izgubiti život ako ga mafija,koju je trebalo da ubije, pronađe.

Napravio je pauzu ispivši gutljaj vina. U dnevnoj sobi je bila mrtva tišina. Bilo mi je čudno što momci pomno slušaju Jungkooka, bez prekidanja.

Kookie je nastavio.-Spremio sam se i poneo dva pištolja sa sobom, a onda se odvezao do lokacije koju mi je poslao. Kada sam stigao, čuli su se pucnjevi pa sam, ne razmišljajući, uleteo unutra.
Odmah sam počeo da pucam na pripadnike mafije i probijao se do tipa koji me je pozvao. Našao sam ga kako se skriva iza zida i prišao mu.
Nije imao municije ali sam ja zato imao dosta kod sebe. Razmenili smo metke a potom izašli iz zaklona i počeli da pucamo. Uskoro je pristiglo još njih iz mafije i bili smo opkoljeni.

Zaprepašćeno sam gledala u Kookija. Nisam mogla da zamislim da ga neko opkoljava. Kamoli da puca u njega.

-Kookie.... - promrmljala sam a on se nasmešio.

-Da nastavim? - upitao je.

-Da. - RM je odgovorio umesto mene.

Kookie je klimnuo glavom a potom nastavio sa pričom.
-Iako sam goreo od adrenalina što sam prvi put upucao nekoga, a upucao sam više njih, bio sam uplašen. Na misijama su ostali obavljali ubijanje. Ja sam obično samo onesposobljavao protivnike. Ali sada, bilo je drugačije. Oduzeo sam nekome život. Ali bio sam ponosan. Zbog toga što sam bio siguran da ti ljudi iz mafije,koje sam ubio, neće nauditi ljudima koje volim o do kojih mi je stalo.
Ali kada su nas opkolili i kada sam bacio pištolj na zemlju, znao sam da je kraj. Znao sam da nema povratka. Ali kroz glavu mi je prošlo da ako ću već umreti, umeću časno, braneći one koje volim.
Tako da sam bacio pištolj na zemlju kako bi pomislili da se predajem, da bi se posle toga bacio na prvog mafijaša koga sam mogao da dohvatim.

Suze su mi navrle u očima.
Moj mali Kookie. Spreman na smrt... I još se baca na mafiju koja će mu oduzeti život.
Ne mogu da verujem da je to on. Moj mali povučeni Kookie kome sam ceo život bila rame za plakanje bio je spreman da umre. Da umre časno...

-Šta se onda desilo? - upitala sam tiho.

-Pucnjava je počela. Ali ne iz mafijaških pištolja već iz pištolja Jiminovih ljudi koji su u tom trenutku došli. Sećam se da sam bio na ivici suza kada sam ugledao Jimina kako ubija sve pred sobom probijajući se do mene a potom me povlačeći iza sebe kako bi me zaštitio.
Dao mi je pištolj i onda smo zajedno pucali u mafijaše. Taj dan nikada neću zaboraviti.-Kookie se setno nasmešio ispijajući ostatak vina iz čaše.

-A trebao sam ti oduzeti pištolj i udaljiti te od posla.-čula sam melodičan glas iza sebe.

Jimin je ušao u dnevnu sobu u crnom sakou i crnim pantalonama, sa pramenima kose koje je prebacio da padaju sa strane.

Došao je do fotelje u kojoj sam sedela i uhvatio me za struk. Podigao me je u naručje a potom seo u fotelju i spustio me sebi u krilo, obgrlivši me rukama.

-Da sam bio pametan, to bi i uradio. Pola života si mi oduzeo tog dana.-pogledao je u Jungkooka.

Ostali su se nasmešili a Jungkook se namrštio.-Kako si me uopšte i našao?

-Zahvali se Jinu. On mi je javio da te nema. Bilo je lako zaključiti da si otišao u akciju i to sam. Uvek si bio tvrdoglavo dete. - Jimin mu je govorio, prelazeći prstima po mojoj ključnoj kosti.

-Nisam dete. Ne više. Sada i ja ubijam sve pred sobom baš kao ti. - pobunio se Kookie.

-Greška. Niko ne ubija kao ja.-Jimin ga je ozbiljno pogledao-ti osećaš kada ubiješ. Osećaš kako oduzimaš život. Ja ne. Nikada nisam.

Zagrlila sam Jimina zagnjurivši glavu u njegov vrat. Osetila sam aromu njegove pene za kupanje i nasmešila se. Dobro mu je pristajao taj miris.

-Zašto si bio sav krvav?-upitala sam grleći ga.

-Ljubavi, ne želiš da znaš.-rekao je a momci su se nasmejali.

-Bitno je samo da nije tvoja krv. - rekla sam i poljubila Jimina u obraz.

Toplo me je pogledao a ja sam se istopila u njegovim očima.

-Znam... - nežno mi je pomazio vrat.

-Okej, muka mi je, samo neka neko nastavi priču o prvom ubistvu jer ću u suprotnom povratiti. - Suga je rekao i napravio zgađenu facu.

Jimin ga je prostrelio pogledom, kao i ja, ali Jin ga je spasao jer je počeo sa pričom.

-E ovako... - počeo je i sada je sva pažnja bila usmerena ka njemu - ja što sam imao lepo prvo ubistvo, to niko nije.

J-Hope se odjednom zacerekao a Jiminu se osmeh proširio na licu.

-Bio sam u kuhinji i pravio palačinke. - rekao je Jin a u tom trenutku su svi prasnuli u smeh.

Nisam mogla da izdržim pa sam se i ja nasmejala, dok nas je Jin sve streljao pogledom.

-Saslušajte me! - uzviknuo je i zacrveneo se u licu.

Uozbiljili smo se, a on je nastavio da priča.-I sad, pravim ja palačinke i čujem prozor kako se zatvara. I ja onako držim tiganj u ruci i okrenem se kad ono neki tip sav obučen u crno sa fantomkom na licu stoji ispred mene. Ja se tu uspaničim i klepim ga tiganjem po glavi a ovaj padne.

Stisnula sam zube i stegla Jiminov sako kako ne bih prasnula u smeh dok je Jimin držao ruku na ustima i zatvorenih očiju slušao.

-I ja pustim tiganj i počnem da trčim ka mojoj sobi jer sam imao pištolj ispod jastuka. Čujem ja da on trči zamnom i krenem ja uz stepenice da trčim ali se sapletem o kecelju za kuvanje koju sam imao na sebi i krenem da padam niz stepenice.

U tom trenutku Jungkook je prasnuo u smeh a i mi za njim.

-Ja sam bio iza stepeništa i samo sam ga video kako se skotrljao. - rekao je Jungkook smejući se.

Jin ga je ignorisao.-Da a zato mi nisi pomogao da se izborim sa tipom tako da me ne interesuješ. E sad, ja sam uspeo da dođem do moje sobe i uzeo sam pištolj, i u tom trenutku je taj tip upao unutra i krenuo ka meni a ja sam opalio iz pištolja i ovaj je umro.

Jin je tako završio svoju priču a ja sam brisala suze od smeha.

-Sjajna priča. I ko je to bio?-upitala sam.

-Moja bivša. Pridružila se mafiji. - rekao je Jin mrtav ladan.

-Pa kako nisi video da je žensko? - Jimin je nakrivio glavu na stranu.

-Pa uvek je bila ravna ko daska. - Jin je klimnuo glavom a mi smo se zacenili.