Gangster

59.To nije on!

Eleanora P.O.V.

Besno sam prošla rukom kroz kosu, posmatrajući crni Audi koji se gubio u noći.

Zar je moguće da me je opet zaključao?!

-E nećeš vala... - zgrabila sam svoj telefon i otkucala Krisin broj.

Pozvala sam je, isfrustrirano se šetajući po sobi.

-Pa gde si ti do sad?! - Krisin glas mi je odzvonio u ušima.

-Kris, da li su momci tu?-brzo sam upitala.

-Svi osim Jungkooka. Što?

-Da li ćeš moći da izađeš ispred stana na sekund.

-Naravno ali kad? Dolaziš li uopšte?

-Da, ja... - uzdahnula sam, smirujući se.-Jimin me je zaključao u sobi. Jungkook je otišao sa njim. Ali ako me momci budu videli, javiće Jiminu.

-Ne verujem da će mu javiti. Ne znaju da te je zaključao. Ali zašto te je uopšte zaključao?

-Zato što je kreten. I zato što je mrak i ne pušta me da bez njega igde idem po mraku.

-Pa dobro, plaši se za tebe. A gde je on? U vili?

-Ne, otišao je da vidi telo. Onaj Taehyung o kome sam ti pričala? Mrtav je. Njegovi ljudi su ga ubili danas.

-Bože... Uglavnom, ostani tu gde si. Nemoj pokušavati da pobegneš.

-A, ne... I te kako ću pobeći. Ima da ga toliko iznerviram da će čupati kosu sa glave.

-El...ne igraj se sa Jiminom.

Čulo se otključavanje vrata te sam brže bolje prekinula vezu i ubacila telefon nazad u džep.

Dolores je otvorila vrata, a potom uz osmeh upitala.-Da li ste gladni?

Odmahnula sam glavom i prošla pored nje. Sišla sam niz stepenice a potom se okrenula prema Dolores.

-Gde su Jiminovi ljudi postavljeni večeras? - upitala sam oštro, ne dajući joj prilike da me zaustavi.

-Nekolicina je u zadnjem dvorištu.-tiho je odgovorila.

-Savršeno.-zadovoljno sam se nasmešila.

-Ali nemojte ići. Ostanite ovde. Gospodin Park neće dugo. Brzo će se vratiti a i rekao vam je da ostanete ovde. Nema ni slobodnih vozila. Zadnje je on uzeo.-Dolores je ubrzano pričala dok sam ja išla do ulaznih vrata.

-U redu je, Dolores.-progunđala sam, a potom izletela napolje.

Dolores je stala kod vrata vile, bledo me prateći pogledom dok sam ulazila u garažu.

-Eh, proklet bio... Morao si da uzmeš i poslednji auto.-besno sam procedila.

Pogledom sam prešla preko prazne garaže sve dok mi nešto nije zapalo za oko.

-Ali dobro... - uzela sam jedini ključ koji je preostao zakačen na zidu. - I motor je vozilo.

Opkoračila sam Jiminov sjajni Kavasaki motor a potom ga upalila.

Polako sam krenula da ga vozim dok nisam izašla iz dvorišta a potom pritisnula gas i ubrzala motor.

Jimin P.O.V.

-Šefe,ovuda.-pozdravio me je jedan od mojih specijalaca, rukom pokazujući da ga pratim.

Jungkook je uzbuđeno kaskao pored mene, osvrćući se unaokolo.

Po izrazu lica se moglo videti da želi nešto da kaže ali se vešto suzdržavao.

Zakikotao sam se.-Kaži.

Upitno me je pogledao.
-Kakvo je ovo mesto?

-Ne znam. Verovatno raspala podzemna železnica. Zašto?

-Čudno je.-tiho je rekao.

-Uvek možeš da se vratiš. Niko te ne tera da vidiš leš.-prebacio sam mu ruku preko ramena.

-Ne, želim da vidim!-pobunio se.-Želim da ga vidim mrtvog!

Zakikotao sam se.-Joj Jungkookie... Postaješ veći manijak od mene. Bićeš kao ja.

Jungkook se široko osmehnuo.-I hoću da budem kao ti.

Odmahnuo sam glavom.-Ne, nemoj biti kao ja. Budi bolji.

-Bolji? Nema šanse! A i zašto da ne budem kao ti? Sam si rekao da imam najveći potencijal.

Uzdahnuo sam.-Koji će ti doći glave... - potapšao sam ga po ramenu i ušao u hladnu prostoriju sa belim pločicama na zidovima.

Dvojica specijalaca su sa puškama stajala naspram crne mrtvačke torbe, spremni da ospu paljbu.

-Šefe.-pozdravili su me u glas.

Klimnuo sam.-Telo je unutra?

-Da šefe. - višlji je rekao.

-Šta će vam puške? - upitao sam.

-Za svaki slučaj.

Uzdahnuo sam.-Pametno.

Prišao sam bliže stolu na kome se nalazila torba a potom prstima obuhvatio rajsfešlus.

Polako sam otkopčao torbu, otkrivajući mrtvo telo.

-Oh... - Jungkook je raširenih očiju počeo da zuri u mrtvog čoveka dok sam ja pokušavao da dođem do daha.

Ruke su počele nekontrolisano da mi se tresu od besa.

-TO NIJE ON, BUDALE!-urliknuo sam, nateravši sve prisutne da poskoče.

-M-molim? - upitao je viši da bi u sledećem trenutku pao na zemlju u lokvi krvi koja mu je curela iz čela.

-Jimine! - Jungkook mi je uzeo pištolj iz ruku i pokazao nižem čoveku da ide.

-Jungkook. - uhvatio sam ga za sako.-To nije on. To nije Taehyung.

-Kako znaš? - upitao je, raširenih očiju.

-Zato što... - uzdahnuo sam.

Pustio sam ga i prošao rukom kroz kosu.-Kamere. Video sam ga preko stotinu snimaka sa sigurnosnih kamera u Koreji. Momci takođe. Možda si i ti ali se ne sećaš.

-Šta to onda znači?

-To znači da je živ.-namrštio sam se. -I da je ovde.

Eleanora P.O.V.

Zaustavila sam motor ispred Krisine zgrade a potom izvadila telefon iz džepa i pozvala je.

Telefon je zvonio duže nego obično a potom se Kris konačno javila.

-Ee, šta bi?

-Siđi ispred zgrade.

Tim rečima sam prekinula vezu i vratila telefon nazad u džep.

Posle nekoliko trenutaka, Kris je izletela iz zgrade sva zadihana a potom se izbezumljeno zablesila u motor.

-Opako... - prokomentarisala je a potom me čvrsto zagrlila.

-Uvalićeš se u nevolju, znaš?-rekla je puštajući me.-A i mene. Rekla sam momcima da sam sišla po picu. Šta će reći kada se vratim bez pice?

-Reci im da su te pomešali sa nekim i naruči picu. - slegnula sam ramenima a potom upalila motor.

-Čekaj, gde ćeš? Zašto sam silazila uopšte? - Kris se uspaničeno razmahala rukama.

-Idem do hotela van grada. A ti ćeš da kažeš Jiminu, ukoliko bude dolazio da me traži, da ne znaš gde sam. A ako baš bude bio naporan, reci mu da sam otišla iz grada.

-Jesi li poludela?! - Kris je prekrstila ruke na grudima.

-Verovatno. - namignula sam joj a potom se uz škripu guma odvezla.