Gangster

38.Zašto mi nisi rekla?

Izašla sam iz moje sobe i otišla do kuhinje.
Ušla sam unutra i za tekla Dolores kako briše radnu površinu.

-Dolores? Kada će ručak? Malo sam gladna. - rekla sam iskreno jer sam umirala od gladi.

Dolores se okrenula prema meni. -Oh, vi niste ni doručkovali. Tako mi je barem Gospodin Park rekao. Šta biste najviše voleli da pojedete?

-Pa, sendviči bi mi dobro došli. - rekla sam posle kraćeg razmišljanja.

Doles je klimnula glavom.-U redu.

Krenula sam ka vratima a onda se okrenula na peti.
-A, gde je Jimin?

-U dvorištu. - odgovorila je Dolores.

Izašla sam iz kuhinje i otišla do ulaznih vrata. Širom sam ih otvorila a onda izašla van.

Počela sam užurbano da koračam preko travnjaka, u potrazi za Jiminom.

Kako od njega nije bilo ni traga ni glasa, otišla sam do kapije do obezbeđenja.

-Hej, hej... Gde ste to krenuli gospođice? Nema napuštanja vile. - jedan visoki tip iz obezbeđenja mi se obratio.

-Znam, znam, samo sam htela da vas pitam gde je Jimin. - rekla sam nevino.

-Upravo je ušao u vilu.-odgovorio je ovaj.

Okrenula sam se taman na vreme da vidim Jimina koji je zatvorio vrata vile za sobom.

-Hvala! - rekla sam i pojurila ka vili.

Zgrabila sam bravu i otvorila vrata, uletevši unutra i uz tresak ih zatvorivši.

Pojurila sam za Jiminom koji je odmicao hodnikom.

-Hej! Jimine, čekaj!-povikala sam.

On je stao i okrenuo se, a ja prekasno se zaustavivši, udarila sam od njegova prsa i krenula da padam kada su me njegove spremne ruke uhvatile.

Zgrabio me je za struk i povukao ka sebi.

-Jesi dobro?-upitao je zabrinutim pogledom.

-Aha. Tebe sam tražila.-rekla sam zadihano.

-O stvarno? A ja baš krenuo da vidim da li još spavaš.

Nasmešila sam se.-Pa lepo.

Jimin se takođe nasmešio i povukao me za ruku ka trpezariji.-Jesi jela?-upitao je dok smo se penjali uz stepenice.

-Nisam još.

Ušli smo u trpezariju, a na stolu se nalazio tanjir pun raznoraznih sendviča, kao i boca limunade i šolja mleka.

-Oh, taman na vreme.-Jimin je na stolicu i povukao me za ruku, smestivši me na svoje krilo.

-Jimine... - pobunila sam se ali me je ućutkao.

-Samo jedi. - nežno me je obgrlio oko struka.

Uzdahnula sam i počela da jedem.

Ponudila sam Jimina, ali odbio je hranu, rekavši da će kasnije ručati.

Posle nekog vremena sam završila sa jelom, pa me je Jimin poveo u dnevnu sobu.

Sela sam na kauč a Jimin pored mene, obgrlivši me jednom rukom.

Ujela sam se za usnu, razmišljajući da li da mu kažem za one poruke ili da prećutim.

Mada, zaslužuje da zna.

-Jimine, moram nešto da ti kažem. - počela sam.

Podigao je obrve. -Reci.

Počela sam da se uvijam.-Pa, htela sam to ranije da ti kažem jer sam mislila da je to obična glupost...